Чини се да је изненадна одлука Доналда Трампа да уклони америчке снаге из Сирије била нагла и непромишљена – очигледно резултат разговор са турским аутократским председником Реџепом Ердоганом. То, међутим, не значи да Сједињене Државе треба да остану у тој земљи.
Сасвим је разумно поставити питање како и зашто је Трамп направио свој избор. То, међутим, не значи да није било право.
Пре свега, присуство америчких снага у Сирији је незаконито. Никада није постојало никакво овлашћење од стране Конгреса, као што је наложено Уставом САД, да се тамо шаљу војници, махнита двостраначка позива за надзор Конгреса у вези повлачење посебно бизарно.
Ту је и питање међународног права. Иако бруталност сиријског режима и масовни злочини које је починио постављају питања у вези са његовим легитимитетом, ипак је незаконито да земља шаље трупе у другу земљу без дозволе те владе или одобрења Уједињених нација.
Може се тврдити да је присуство страних трупа унутар граница националне државе против воље признате владе те земље, и без одобрења Савета безбедности УН, ипак оправдано – if то је заштита становништва од масовног убијања. Међутим, мало што указује на то да су зато америчке снаге у Сирији.
Да не би помислили да је заштита живота цивила високи приоритет за Сједињене Државе, подсетимо се да су америчке снаге биле одговорне за много стотина цивилних жртава у нападу на сиријски град Раку.
Према званичницима администрације који подржавају текуће распоређивање америчких трупа у Сирији, главни разлог за останак је био да се супротстави иранском и руском утицају. Они су углавном одустали од гоњења остатака такозване „Исламске државе“ или ДАЕШ-а. У администрацији се мало помињало да штити Курде.
Дакле, у суштини Вашингтон је говорио да има право да шаље трупе у страну земљу и задржава их тамо јер нам се не свиђа чињеница да влада земље има блиске стратешке везе са (и неким оружаним снагама у њиховој земљи из) две владе које нам се не свиђају.
Ово је прилично запањујуће оправдање за распоређивање америчких борбених трупа. То би успоставило веома опасан преседан, посебно без дебате у Конгресу о томе да ли Сједињене Државе треба да се упусте у такву провокативну политику.
Као и друге дебате током година о мудрости повлачења америчких снага из страних заплета, они који инсистирају да америчке снаге остану засновани су на прилично сумњивим аргументима.
Прво, неки кажу да би одлазак САД довео до оживљавања ДАЕШ-а. Супротно ономе што Трампс каже, група није поражена у Сирији. Међутим, они су потиснути на мали појас територије близу ирачке границе, само мали делић огромног „калифата“ којим су некада владали. Сиријске демократске снаге (СДФ) предвођене Курдима требало би да буду довољно јаке да се одупру њиховој експанзији, посебно пошто су се САД обавезале да ће користити ваздушне снаге за борбу против њих у таквом случају.
Друго, други су забринути да ће сиријски режим брзо повратити курдску територију у северној Сирији. Али сиријске снаге су вероватно у овом тренутку исувише танке да би заузеле већину огромних области северне Сирије које тренутно контролише СДФ.
Иако су далеко од оне врсте егалитарне анархистичке утопије коју су тврдили неки западни левичари, сиријски Курди су ипак организовали једну од најдемократскијих, најпопуларнијих и најфункционалнијих владајућих структура на Блиском истоку. Током протеклих неколико година, успели су да се помире са сиријским режимом у неколико области у које су се уселиле владине снаге — без насиља и без икакве подршке САД која би им омогућила да задрже контролу.
Најлегитимнија забринутост односи се на то да Турска пребацује своје снаге у северну Сирију да нападне СДФ и да у том процесу побије много хиљада курдских цивила.
Током неколико периода у протеклих неколико деценија, турске снаге су се бавиле управо овом врстом бруталне репресије у курдским областима своје земље у борби против милиције ПКК, која има блиске везе са курдским снагама које воде СДФ. То је реална могућност, иако се чини мало вероватним да би се упустили у исту врсту дивљаштва против цивилног становништва као у Турској, коју су видели као издајнике јер подржавају ПКК и угрожавају национални интегритет земље.
Још важније, како је 2,000 америчких војника на тако огромном подручју ефикасно средство одвраћања од турске интервенције? Они није учинио ништа да се заустави турска офанзива која је заузела регион Африн који је контролисао СДФ још у марту, на пример. С обзиром на мали број америчких трупа на подручју које је три пута веће од Либана, турским снагама би било лако да избегну сукоб са америчким трупама док кољу Курде, а било би тешко замислити да Трамп поставља америчке трупе на позицију да то зауставе .
Ефикасније средство одвраћања од једноставног задржавања америчких трупа у Сирији било би да Вашингтон јасно стави до знања Турцима да ће Сједињене Државе обуставити све трансфере оружја и стратешку сарадњу са Турском ако убаци још трупа на сиријску територију.
Сједињене Државе су намештале Курде само да би их напустиле у најмање три наврата последњих деценија, и наивно је мислити да би овога пута испало другачије. Ако је циљ да се америчке снаге задрже у Сирији док се њихова легитимна права не признају и док више не буде претње од сиријских или турских снага, америчке трупе ће вероватно бити тамо деценијама које долазе. Без подршке Конгреса и широког консензуса америчке јавности за такву политику, логичније је повући се.
Без обзира на све наведено, можда би се могло изнети аргумент за задржавање америчких снага у Сирији ако би САД имале компетентнијег врховног команданта. Међутим, с обзиром на ризике конфронтације са руским или иранским снагама и саму сложеност ситуације у тој земљи, искрено је опасно имати америчке трупе у тако нестабилној области под Трампом.
Американци су уморни од бескрајних прекоморских ратова. Без обзира на Трампове упитне мотиве и недостатак стратешког промишљања, сада није време да се захтева даље распоређивање америчких трупа на Блиском истоку.
Помозите ЗНету и З Магазину
Због проблема са нашим програмирањем које смо тек сада коначно успели да решимо, прошло је више од годину дана од нашег последњег прикупљања средстава. Као резултат тога, потребна нам је ваша помоћ више него икада да наставимо да доносимо алтернативне информације које тражите 30 година.
З нуди најкорисније друштвене вести које можемо, али у процени онога што је корисно, за разлику од многих других извора, наглашавамо визију, стратегију и активистичку релевантност. Када се обраћамо Трампу, на пример, то је да пронађемо путеве даље од Трампа, а не да само понављамо, изнова и изнова, колико је ужасан. Исто важи и за наше решавање глобалног загревања, сиромаштва, неједнакости, расизма, сексизма и ратовања. Наш приоритет је увек да оно што пружамо има потенцијал да помогне у одређивању шта да радимо и како то најбоље учинити.
У решавању наших проблема са програмирањем, ажурирали смо наш систем како бисмо олакшали да постанемо одржавалац и да дајемо донације. Био је то дуг процес, али се надамо да ће свима бити згодније да нам помогну да растемо. Ако имате било каквих проблема, обавестите нас одмах. Потребни су нам подаци о свим проблемима како бисмо били сигурни да систем може и даље бити лак за коришћење за све.
Међутим, најбољи начин да се помогне је да постанете месечни или годишњи хранитељ. Особе које одржавају могу да коментаришу, постављају блогове и добијају ноћне коментаре директном е-поштом.
Такође можете или алтернативно дати једнократну донацију или се претплатити на З Магазине.
Претплатите се на З Магазин ovde.
Свака помоћ ће много помоћи. И одмах пошаљите е-поруку са свим сугестијама за побољшања, коментаре или проблеме.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити