Извор: Истина
У Конгресу се провлачи резолуција са широком двопартијском подршком која би кодификовала једну од контроверзних спољнополитичких иницијатива Доналда Трампа — такозвани Абрахамов споразум који је ојачао подршку САД арапским диктатурама у замену за њихово формално признање Израела.
Закон о нормализацији односа са Израелом има 329 суспонзора Куће, и 72 коспонзора у Сенату, скоро равномерно подељен између две странке.
Предлог закона слави и настоји да ојача Трампов договор који је навео Бахреин, Уједињене Арапске Емирате (УАЕ), Судан и Мароко да нормализују односе са Израелом. Ниједна од ових земаља не би признала Израел да није било низа акција Сједињених Држава које су у суштини представљале мито и изнуду.
У закону се наводи да су договори које су посредовали Трамп и његов зет и саветник Џаред Кушнер били „мировни споразуми“. Међутим, осим малог контингента који је Мароко послао током сукоба у октобру 1973. између Израела и коалиције арапских држава предвођених Египтом и Сиријом, ниједна од земаља потписница никада није била у рату са Израелом. Ниједна од ових земаља није претила Израелу, ниједна од њих није имала капацитет да угрози Израел, а удаљеност Израела од ових земаља креће се од 750 до 3,200 миља.
Ако буде усвојен, закон би захтевао од Стејт департмента да „разради и поднесе одговарајућим конгресним комитетима стратегију за проширење и јачање Абрахамовог споразума“, укључујући начине на које америчка влада намерава да „искористи дипломатске линије напора и ресурса да охрабри нормализација.”
„Нормализација“ дипломатских односа у споразумима из 2020. године које Конгрес настоји да прошири и ојача је била део куид про куо: 2020. године, мали заливски шеикдомови Бахреина и Уједињени Арапски Емирати пристао да призна Израел у замену за уносан споразум о оружју са Сједињеним Државама који је Трамп запретио да ће иначе ускратити. Суданска влада пристала је да нормализује односе са Израелом у замену за укидање Сједињених Држава разорне санкције тој земљи. Најконтроверзније, Мароко је пристао да призна Израел у замену да Сједињене Државе постану практично једина земља која је званично признала Мароко незаконита анексија Западне Сахаре, која је била под бруталном мароканском војном окупацијом од освајања бивше шпанске колоније 1975. године.
Критике Абрахамовог споразума су ефективно забрањене у овим арапским државама, од којих свака има ноторно лоше податке о људским правима. Бахреин, уз подршку Саудијске Арабије и УАЕ, ангажован у а брутални и смртоносни обрачун против ненасилних продемократских активиста 2011. године, а мирно неслагање и даље се гуши у том острвском краљевству. УАЕ су такође репресивни режим који је посебно увредљив према страним радницима који чине већину становништва, а бави се ратних злочина у Јемену. Суданом влада репресивна војна хунта која је насилно разбијен о продемократским активистима након што су прошле јесени извели државни удар, свргнувши коалициону владу земље коју предводе цивили. Мароканска монархија наставља своју ужасну деценијску окупацију Западне Сахаре, која Фридом хаус је рангиран као други после Сирије у свом гушењу политичких права.
Овај закон би се могао посматрати као део вишедеценијске традиције да САД подржавају арапске диктатуре гушећи продемократске борбе, а затим оправдавају своју подршку израелској окупацији на основу тога да је Израел „једина демократија на Блиском истоку“.
Ова законодавна иницијатива одржава мит да је кључ мира на Блиском истоку у томе да аутократске арапске државе признају Израел, а не да Израел оконча своју окупацију. У предлогу закона нема помена о израелској окупацији, а још мање позива на њено окончање. Заиста, слабљењем арапског утицаја на Израел признавањем те владе пре него што је Израел признао Палестину, то олакшава притисак на Израел да направи неопходне компромисе за мир. Скоро 20 година свака арапска земља бележи подршку нормализација односа са Израелом у замену за израелско повлачење са окупираних територија и успостављање палестинске државе уз Израел. Ова двостраначка већина у Конгресу која спонзорише овај закон, међутим, инсистира на томе да арапско признање буде једнострано. Стога се чини да је овај закон осмишљен да уклони ову полугу са палестинске стране, један од ретких преосталих путева за милионе Палестинаца који пате под израелском окупацијом и колонизацијом Западне обале.
Одавно је приоритет узастопних америчких администрација и конгресних лидера обе странке да гурају арапске земље да признају Израел док активно обесхрабрују друге земље да признају Палестину. (Заиста, амерички закон налаже укидање сваке америчке помоћи било којој агенцији Уједињених нација која укључује Палестину као чланицу, што је навело председника Обаму да суспендује доприносе САД Унеску 2011. и председника Трампа да се потпуно повуче 2017. године, што је резултирало великим смањењем напора промовисати мир кроз међународну сарадњу у образовању, уметности, науци и култури.)
Као резултат тога, упркос реторици за мир у предлогу закона, чини се да је Закон о нормализацији односа са Израелом осмишљен да учини мир још неухватљивијим јачањем израелске окупације и слабљењем ненасилних средстава за њено оспоравање.
Недавна анкета америчких научника са Блиског истока открило је да скоро три четвртине испитаних признаје да је Абрахамов споразум заправо имао негативан утицај на изгледе за мир, а само 6 процената је рекло да је имао позитиван утицај. Већина демократа у Конгресу се, међутим, придружила својим републиканским колегама у инсистирању да је овај широки консензус блискоисточних научника погрешан и да је Трамп био у праву.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити