Међу бројним узнемирујућим именовањима новоизабраног председника Доналда Трампа су људи који су задужени за вођење америчке политике на Блиском истоку. Трампово незнање о региону учиниће га још више зависним од својих саветника него већина председника. А то није добра вест.
Рек Тиллерсон, Трампов кандидат за државног секретара, као и други нафташи који су заузели водеће позиције у америчкој политици на Блиском истоку, вероватно ће фаворизовати блиске односе са арапским деспотима, чак и ако су ужасни по питању људских права. Међутим, као извршни директор ЕкконМобил-а, вероватно би се супротставио акцијама које би могле да дестабилизују регион и поштовао ставове професионалаца Стејт департмента који дају анализе и савете. Нажалост, Тилерсон може да доживи судбину Вилијама Роџерса, Никсоновог првог државног секретара, умереног по питању блискоисточних питања кога су председник Никсон и саветник за националну безбедност Хенри Кисинџер рутински заобилазили и игнорисали. Прагматизам његовог бизнисмена можда неће имати велику тежину у новој администрацији, где ће дебатом о спољној политици вероватно доминирати идеолози.
Трамп је то обећао његов потпредседник, бивши конгресмен и гувернер Индијане Мике Пенце, имаће водећу улогу у обликовању спољне политике администрације. Пенс, члан поткомитета за Блиски исток и централну Азију Комитета за спољне послове Представничког дома, био је снажан присталица америчке инвазије на Ирак и противник позива на повлачење америчких снага. Подржавао је текући рат у Авганистану и био је отворени противник нуклеарног споразума са Ираном. А Пенс је био отворени заговорник израелске деснице, критикујући међународне организације због признања Израела као окупационе силе и негирања или одбране израелских ратних злочина у Појасу Газе и другде.
Трампов избор за министра одбране, ген. Џејмс "Бесни пас" Матис, можда је и сам био одговоран за ратне злочине. Као шеф Прве маринске дивизије у Ираку, Матис је играо водећу улогу током америчке опсаде ирачког града Фалуџе 2004. године, у којој су гађани стамбени блокови, болнице и џамије и убијено више од 5,000 цивила. „Лично сам видео како су амерички снајперисти под Маттисовом командом гађали жене, децу, старце и кола хитне помоћи“, рекао новинар Дахр Јамал, који је био у Фалуџи током опсаде. Он је додао да је Матис одиграо кључну улогу у омогућавању да осам маринаца умешаних у масакр двадесетак ненаоружаних ирачких цивила избегне кривично гоњење.
Иако се Матис разликује од Пенса и Трампа по томе што се противи израелској колонизацији окупиране Западне обале, он је био подржан од стране бројних десничарских ционистичких група због његовог снажног непријатељства према Ирану. Заиста, Маттис јесте прокламованих да су три највеће претње националној безбедности САД „Иран, Иран, Иран“, инсистирајући да Исламска Република – чији војни буџет стоји иза регионалних савезника као што су Саудијска Арабија, Израел, Турска, Ирак, УАЕ, Оман, Авганистан и Пакистан —је „једина најтрајнија претња стабилности и миру на Блиском истоку“.
Маттисова опсесија Ираном навела је председника Обаму да га замени на месту шефа америчке Централне команде. Био је отворени противник споразума седам земаља којим се ограничава ирански нуклеарни програм, иако признаје да би за Сједињене Државе имало мало смисла да га сада једнострано напусте.
А ту је и Трампов избор генерал-потпуковника Мицхаел Флинн као његов саветник за националну безбедност. С једне стране, Флин је изразио скептицизам у погледу ефикасности ратовања дроновима, оштро је критиковао одлуку о инвазији на Ирак и оспорио позиве за наоружавање анти-Асад салафистичких група у Сирији. Али он је и озлоглашени исламофоб који инсистира да је „ислам политичка идеологија“ и „малигни канцер“ који жели да уништи јудео-хришћанску цивилизацију. Он тврди да се шеријатски закон шири у делове Сједињених Држава, а да је председник Обама „џихадист“ који је „прао“ новац за муслиманске терористе.
Флин је био посебно параноичан у вези са Ираном, увелико преувеличавајући његову подршку радикалним групама на ширем Блиском истоку и промовишући бизарну идеју да је Иран убио више Американаца него Ал Каида. Он је више пута осуђивао и лажно представљао ирански нуклеарни споразум, инсистирајући да је „промена режима у Техерану најбољи начин да се заустави ирански програм нуклеарног наоружања“.
Флинн има заговарали повлачење из израелско-палестинског мировног процеса, инсистирајући на томе да је мир немогућ — не због сталне израелске окупације и колонизације Западне обале, већ зато што „људи који долазе са једне стране те линије са бодежима забијају ножеве у жене и деца у Израелу“. Он позива на још ближе односе са израелском десничарском владом.
Можда је номинација која највише узнемирује Давид Фриедман да служи као амерички амбасадор у Израелу.
Фридман, лични пријатељ новоизабраног милијардера који је такође био његов адвокат за банкрот, у праву је више од израелског премијера Бењамина Нетањахуа. Отворени присталица израелске окупације и колонизације територија које је Израел заузео у својим војним освајањима 1967. године, он је на челу организације америчких пријатеља Бет Ел-а, која подржава групу десничарских православних насеља која су нелегално изграђена на конфискованој палестинској земљи на Западној обали на истоку. од Рамале. Он подржава израелску анексију окупираних територија, директно кршење Повеље Уједињених нација и низ резолуција Савета безбедности УН које подржава САД, и инсистира Сједињене Државе би требало да окончају „наратив о две државе“.
Фридман је одјекнуо Трампов поглед да израелска насеља нису препрека миру, преокренувши ставове не мање од девет претходних администрација обе стране. Наставак раста насеља умањује могућност постојања било које одрживе суседне палестинске државе на Западној обали. Подршка израелској колонизацији доводи у питање налазе Савет безбедности Уједињених нација, Светски суд, Међународни комитет Црвеног крста, и амерички Стејт департмент да су по међународном праву незаконите.
Што се тиче палестинских држављана Израела, који чине више од 20 одсто становништва, Фридман има инсистирао да осим ако не одлуче „да подрже државу“, он не верује у „да им се дају бенефиције држављанства“. Он је такође оптужио председника Обаму за „очигледан антисемитизам“ јер наводно није довољно осудио палестински тероризам и лажно је оптужио једног високог египатско-америчког сарадника Хилари Клинтон да подржава Муслиманско братство.
Фридман је показао мало толеранције према онима који се не слажу са његовим ставовима крајње деснице, чак и међу колегама ционистима. Он има из у Ј Стреет, умерену произраелску лобистичку групу која се залаже за снажну подршку САД Израелу, али се противи окупацији и насељима, као „далеко гори од капоса – Јевреја који су предали своје колеге Јевреје у нацистичке логоре смрти“. Оптужио је ционистичку групу да је „самодопадни заговорник уништења Израела“, тврди "Они нису Јевреји, и нису про-израелски."
Иронично, многи бирачи су били отуђени од Хилари Клинтон због њеног јастреба на Блиском истоку, укључујући њену подршку рату у Ираку. Сада се чини да ћемо на крају имати још непромишљенију и опаснију администрацију.
Sтепхен Зунес је професор политике и координатор блискоисточних студија на Универзитету у Сан Франциску.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити