Немојмо се претварати да амерички ракетни напад у четвртак увече на сиријску ваздушну базу Ал Шајрат има икакве везе са забринутошћу за цивилне жртве режима, очигледног 3. априла напад хемијским оружјем у граду Кхан Схеикхоун.
Једнострану војну акцију наредио је исти председник чији предложени буџет ће направити велике резове у програмима који су пружали помоћ сиријским избеглицама које беже од насиља режима и покушао је да забрани било којој од избеглица улазак у Сједињене Државе.
Без директне претње националној безбедности САД и без овлашћења Конгреса, Трампова употреба силе била је незаконита. Насупрот томе, када је председник Обама разматрао да одобри војну акцију против режима након још смртоноснијег напада сарином 2013. године, поштовао је уставна ограничења своје моћи и – пошто није добио одобрење од Конгреса – није то учинио. Ово је дало времена за Русију споразум, уз подршку Уједињених нација, што је довело до уништења велике већине сиријског арсенала хемијског оружја.
адут недавно окривљени Сиријски хемијски напад на Обаму, али је Конгрес под контролом републиканаца, подржан јавним мњењем, блокирао Обаму да предузме војну акцију. Заиста, Трамп је у то време твитовао: „Председник мора да добије одобрење Конгреса пре него што нападне Сирију — велика грешка ако то не учини!“ Такође је твитовао: „Клони се Сирије“. Обамина оклевања, Трампе kasnije твитовао, „можда нас је спасио од ужасног и веома скупог (на више начина него новца) напада на Сирију!“
Слично, руски потраживања да је бомбардовање складишта побуњеника у којем је било складиштено хемијско оружје које је довело до масовних жртава нема смисла, с обзиром на то да побуњеничке групе које контролишу град никада нису користиле хемијско оружје, а вероватно умешани нервни агенс користи бинарни процес мешања који онемогућава смртоносну хемијску реакцију која се догодила у таквим околностима.
Али САД немају право да кажњавају Сирију. Да, постоји нешто јединствено ужасно у вези са хемијским оружјем, чија је употреба забрањена од Женевског протокола из 1925., чије је поседовање нелегално од Хемијско оружје из 1993 (са закашњењем потписала и ратификовала Сирија 2013.) Али откако је Трамп дошао на функцију, скоро 1,000 цивила је убијено у америчким ваздушним нападима у Сирији и Ираку — укључујући до 200 цивила у Мосулу и око шездесет цивила у бомбардовању џамије у ал-Јена (недалеко од места напада хемијским оружјем) прошлог месеца.
Ове смрти покрећу озбиљна питања да ли Трампово бомбардовање сиријске базе има икакве везе са заштитом цивила. Вијоре заставу борбе против тероризма, Сједињене Државе бомбардују Сирију од 2014. године, изводећи више од 8,000 ваздушних напада на противнике Асада, а не само на такозвану „Исламску државу“, што је резултирало хиљадама жртава цивила.
Мало је разлога да се мисли да ће Трампови ограничени удари направити велику разлику у погледу Асадовог понашања. Сиријска влада је изгубила више од 150,000 војника и милиционера и безбројну војну имовину, а штета коју је направило 59 пројектила Томахавк вероватно неће довести до било какве промене у политици режима.
Не би било превише цинично претпоставити да је одлука да се бомбардују положаји сиријске владе донета из политичких разлога: да би се одвратила од опасне одлуке раније тог дана да се путем потврде десничарског судије Нила Горсуха, без дугогодишње праксе захтева тропетинска већина у Сенату, на пример. Овај ракетни напад такође може послужити за удаљавање Трампове администрације од Кремља — кључног присталица Асадовог режима — суочени са све већим доказима о руском мешању у изборе 2016. Као што је Енди Боровиц приметио, „крстареће ракете су посебно дизајниране да одвлаче пажњу медија са изузетном прецизношћу“.
Многобројне ратне злочине Асадовог режима, укључујући и овај најновији злочин, не треба порицати или минимизирати. Међутим, једнострана војна акција је незаконита, неуставна и готово сигурно контрапродуктивна. Томе се мора категорички супротставити.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити
1 komentar
Иако је аутор у праву у тврдњи да је амерички војни напад на суверену државу Сирију незаконит (штавише, ради се о акту агресије, који представља ратни злочин) и да напад нема никакве везе са забринутошћу за цивилне жртве, он наставља да поновите оповргнуте фантазије пропаганде МСМ-а о нападима у Источној Гути из 2013. (проверите на пример МИТ/Постол, Сејмур Херш за неслагање) и дајете веродостојност тренутној пропаганди о хемијском нападу у Кан Шејхуну (заправо то тврди као чињеницу) док нема доступних доказа и није спроведена никаква истрага (тренутно само Асад и Русија позивају на стварну истрагу). Проста логика, иако сама по себи није доказ, каже да Асадов режим није имао ништа од хемијских напада на цивиле, а имао је све да изгуби, посебно у ситуацији у којој има предност.
Целокупни тон чланка даје призвук легитимности америчкој агресији чак и ако није намеравана. То је тужна реалност мејнстрим западне левице данас и један од разлога њеног незаустављивог тежње ка ирелевантности. Постоји логика у ономе што аутор сугерише као Трампов разлог за напад – да се дистанцира од смешних оптужби да је Путинова марионета, иако је то само фуснота у укупној империјалној агенди која је главни покретач таквих догађаја. Али, нажалост, веома слична логика се примењује и на аутора и на „мејнстрим левицу“ – неодољив нагон да се дистанцира од званичних непријатеља САД, Хитлерс де јоур, да избегне да буде оптужен као апологета. Ово иде толико далеко да прихвата већину империјалне пропаганде са мањим неслагањима која служе као декорација. Ово неће забити улог у срце Царства, неће чак ни огребати његову кожу. Највише што може да уради је да сачува мит о слободи говора.