У опадајућим данима Обамине администрације, демократе у Представничком дому изнеле су шокантан укор умереном спољнополитичком наслеђу председника Обаме и ефективно подржале тврдокорне ставове долазеће Трампове администрације о Израелу.
Дана 5. јануара, већина демократа у Представничком дому придружила се готово сваком републиканцу у гласању за резолуција који је критиковао одбијање САД да стави вето на иначе једногласну резолуцију Савета безбедности УН која се противи израелским насељима на окупираној Западној обали. Резолуција Представничког дома назвала је противљење израелским илегалним напорима колонизације „анти-израелским“.
У ствари, 109 од 193 демократа Представничког дома одбило је да изазове Трампа на првом гласању о спољној политици новог Конгреса, што је изазвало забринутост да ће у Конгресу бити мало противљења Трамповом дневном реду када он дође на функцију.
"Једностраност"
Предмет резолуције Дома је био Резолуција Савета безбедности УН 2334, донета 23. децембра. Сједињене Државе су разочарале многе заговорнике људских права, међународног права и израелско-палестинског мира тиме што су биле једина земља у 15-чланом Савету безбедности УН која није подржала резолуцију, гласајући уместо тога да се уздржи.
Међутим, у прекиду од недавне праксе Обамине администрације у Уједињеним нацијама, САД су такође одбиле да ставе вето на резолуцију, дозвољавајући јој да прође. Трамп и његове двопартијске присталице у Конгресу су тврдиле да је Сједињене Државе заправо требало да ставе вето на резолуцију.
Резолуција је позвана оба израелске и палестинске владе да спрече насиље над цивилима, осуде и боре се против тероризма, да се уздрже од подстицања насиља и да поштују своје обавезе према међународном праву. Међутим, у саопштењу Представничког дома критикује се резолуција УН због „једностраности“.
Разлог за такву тврдњу је био и то што су у резолуцији Савета безбедности биле и клаузуле које су критиковале нелегална израелска насеља. Разлог за „једностраност“ по овом питању је јасан: Израел је једина од две стране која илегално насељава окупирану територију – кршење Четврте женевске конвенције, што је потврдио Међународни суд правде и широк консензус међународних правних научника и организација за људска права.
Мало је вероватно да би се Конгрес противио Било који Резолуција УН против кршења Четврте Женевске конвенције које је починила палестинска страна, као што је резолуција којом се осуђују самоубилачки бомбашки напади Хамаса.
Међународно право
Х. Рес. 11, изјава Представничког дома, ефективно изједначава противљење илегалној колонизацији израелске десничарске владе са противљењем самом Израелу. Чини се да је ово део двостраначког настојања да се делегитимизује свака критика израелске политике.
Иронично, умерене произраелске групе као нпр Ј Стреет Американци за мир сада подржао је Обамину одлуку да не стави вето на резолуцију, признајући да ће неспутано ширење насеља учинити немогућим успостављање одрживе суседне палестинске државе уз Израел – и стога на крају приморати Израел да бира између демократије или јеврејске државе.
Резолуција УН 2334 једноставно је поново потврдила дугогодишњи консензус да су таква насеља нелегитимна. Члан 49 Четврта Женевска конвенција — чији су потписници и Израел и Сједињене Државе — забрањује било којој окупаторској сили да пребаци „делове сопственог цивилног становништва на територију коју окупира“.
Уједињене нације, кроз такве мере као што су резолуције Савета безбедности 446, 452, 465, и 471, више пута је признао да Западна обала и Источни Јерусалим представљају територије под страном зараћеном окупацијом — и да су израелска насеља у супротности са овим кључним међународним уговором. А Одлука о прекретници из 2004 од стране Међународног суда правде потврдио исто. У тој пресуди, Светски суд је наложио Сједињеним Државама и другим потписницама Четврте Женевске конвенције да „осигурају да Израел поштује међународно хуманитарно право“.
Штавише, званични амерички Стејт департмент положај, који је усвојен 1978. године и никада није укинут, наводи да је „успостављање цивилних насеља на тим територијама у супротности са међународним правом“.
И републиканска и демократска администрација, признајући да насеља онемогућавају успостављање одрживе суседне палестинске државе, успротивиле су се ширењу на основу тога што је то „препрека миру“. Мировни планови које подржавају САД које је изнео бивши директор ЦИА Георге Тенет и Митцхелл Цоммиссион позвао на замрзавање активности израелских насеља, као што је то учинила много хваљена „Мапа пута за мир“, за коју су и Бушова и Обамина администрација више пута наглашавали да је неопходна за решавање сукоба.
Међутим, Х. Рес. 11 оспорава право Уједињених нација да спроведу или се чак позабаве питањима међународног права на територијама под окупацијом странаца.
Ово је у супротности са другим таквим окупацијама у којима су Сједињене Државе инсистирале на укључивању УН, као што је ирачка окупација Кувајта 1990-1991. Сједињене Државе тада нису инсистирале да се ствар препусти директним преговорима између влада Ирака и Кувајта. Тврдња Конгреса да израелско-палестински сукоб треба да буде само предмет преговора између окупатора и оних под окупацијом доводи у питање саму основу зашто би УН уопште требало да постоје.
Дугогодишња политика САД
Напад двопартијске резолуције на Обаму укључује оптужбе да је администрација „одступила од дугогодишње политике“ уздржавањем од резолуције 2334 СБ УН. У стварности, Сједињене Државе су подржале или су се уздржале од гласања о више од 50 резолуција СБ критичара према израелским акцијама од његовог освајања 1967. Западне обале. Ово последње гласање је прва резолуција која критикује израелско кршење међународног права коју је Обамина администрација дозволила да усвоји у својих осам година на функцији, али чак и ово је очигледно било превише за Конгрес.
Упркос анкетама које то показују већина демократа би подржала увођење санкција или још оштријих мера против Израела како би се зауставило ширење илегалних насеља, Обамина администрација је јасно ставила до знања да ће ставити вето на сваку резолуцију која садржи било какве одредбе о спровођењу. Упркос томе, Х. Рес. 11 инсистира на томе да резолуција УН неправедно „намеће” услове за преговоре о коначном статусу странама, па чак и „у супротности са споразумом из Осла”.
Међутим, Конгрес никада није указао да сама насеља крше Осло Аццордс, који забрањује обема странама да предузму било какве кораке који „мењају статус Западне обале... до исхода преговора о трајном статусу“. Осло такође предвиђа да се Западна обала треба сматрати „јединственом територијалном јединицом“, што вероватно значи да се Западна обала не дели на низ несуседних кантона као резултат израелских блокова насеља.
Укратко, чини се да демократе у Конгресу верују да допуштање израелском десничарском лидеру Бењамину Нетањахуу да илегално успостави насеља на окупираној палестинској територији не крши споразум из Осла, али Обама се уздржао од резолуције која се противи овим илегалним насељима.
Још један узнемирујући аспект Х. Рес. 11 је да доводи у питање статус источног Јерусалима као окупиране територије. Амерички Стејт департмент, Међународни црвени крст, Уједињене нације и Међународни суд правде одавно су признавали земље које је Израел запленио у рату у јуну 1967, укључујући источни Јерусалим, као „окупиране територије“. Ово је поновљено у низу резолуција Савета безбедности УН (почевши од 252, 267, 271, 298, 476 и 478) — усвојених без примедби САД и током демократске и републиканске администрације — које посебно признају Источни Јерусалим као под страном зараћеном страном занимање.
Развијање изван Израела
Не само да је формулација Х. Рес. 11 екстремније од готово било које резолуције, такозвани „про-израелски лоби“ је подељен.
Умереније произраелске групе, као што су Ј Стреет и Американци за мир сада, подржале су Обамин став у УН и успротивиле се Х. Рес 11 као лошем за дугорочне интересе Израела. Међутим, већина демократа придружила се републиканцима у преласку на страну десничарских произраелских група, као што су Ционистичка организација Америке АИПАЦ — и даље, са десничарским израелским насељеницима — у знак подршке Трамповом ставу против УН и против већине америчких Јевреја који им се противе.
Као резултат тога, последице резолуције превазилазе Израел.
Већина демократа у суштини је оспорила право Уједињених нација да спроведу или чак одмере питања међународног хуманитарног права на територијама под страном зараћеном окупацијом. Они инсистирају на томе да се до окончања колонизације окупиране територије може доћи само ако, када и под условима са којима се договори окупаторска сила — и да се преговори са представницима окупираних морају одвијати без икаквог спољног притиска или мешања, и без обзира на незаконитост радњи окупатора.
Импликације овог гласања на Уједињене нације и међународно право су, стога, прилично узнемирујуће. А, с обзиром на главну улогу коју су америчке демократе некада имале у изради нацрта Повеље Уједињених нација и Четврте женевске конвенције, посебно је разочаравајуће што се већина демократа у Конгресу сада противи управо тим документима.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити