Одговарајући на забринута питања која су поставили многи о текућој банкарској кризи која је почела у САД банкротом банке Силицијумске долине (СВБ), а сада погађа Јапан и друге земље, могу да понудим следећу кратку анализу.
Окидач
Свака системска банкарска криза има окидач који је покреће. У случају СВБ-а разлог његовог банкрота је двострук.
- Пад цена на секундарном тржишту обвезница – у основи, америчких државних обвезница (трезора) – који је проузрокован повећањем стопе Фед-а које је, пак, инфлација „наметнула“ свим централним банкама.
- Пад цена акција Биг Тецх-а и читавог дигиталног екосистема малих технолошких старт-уп-ова око Биг Тецх-а – пад изазван престанком Фед-а (због инфлације) штампања новца.
Тачније, СВБ је примио два поготка истовремено.
- Први је погодио њена средства, која су углавном улагана у америчке трезоре. Ово се догодило пошто је пораст каматних стопа смањио цену препродаје ових обвезница (Зашто купити „половну“ старију обвезницу која даје 0.5% када можете купити „нову“ која доноси 3%?). Сам по себи, овакав развој догађаја није био довољан да СВБ банкротира. Све док СВБ није био у обавези да прода по сниженој цени старије обвезнице које је држао, није било проблема. Међутим, због другог поготка, СВБ је био принуђен да продаје са великим попустом. И ту је почео проблем.
- Када је инфлација приморала Фед да престане са штампањем новог новца (тј. нема више квантитативног попуштања), престао је и ток средстава који су држали акције Биг Тецх компанија у стратосфери. Дакле, акције Биг Тецх-а су дефлациониране. Како су ове компаније (Гугл, Амазон, Мета, Твитер, Нетфликс, Аирбнб, Убер, итд.) заснивале своје финансирање на узетим кредитима стављајући своје прецењене цене акција као колатерал (нпр. тако је Елон Маск купио Твитер), Биг Тецх изненада је остао без готовине. Зато су почели да повлаче своје депозите из банака попут СВБ.
Укратко, истовремено са смањењем капиталне базе СВБ-а, депоненти су тражили поврат својих депозита. Чим се прочула вест да СВБ касни са враћањем средстава штедишама, кренуло је класично банкарство.
Узрок
Основни разлог зашто је неуспех једне банке средње величине у Калифорнији изазвао толико гнева широм света је тај што је међународни капитализам никад успео да стане на ноге после 2008.
Детаљније: Централне банке (ФЕД, ЕЦБ, итд.) имају једно основно средство – каматну стопу. Када желе да закоче привредну активност како би инфлацију држали под контролом, они подижу каматну стопу, и обрнуто. Али, поред стабилности цена, централне банке имају још два циља: стабилност банкарског система и балансирање ликвидности са инвестицијама. Каматна стопа коју бира централна банка је један. Тај исти број (нпр. 3%) мора истовремено остварити три циља: стабилност цена, стабилност банкарског система и балансирање између ликвидности и инвестиција.
И у томе лежи разлог зашто тврдим да се капитализам након 2008. не може опоравити: више не постоји један каматна стопа која се може постићи Сва три ових циљева истовремено. Ово је трагедија централних банкара: ако желе да укроте инфлацију (по довољно високој каматној стопи), они изазивају банкарску кризу и, као резултат тога, присиљени су да спасу олигархе који, упркос томе што су спасени, терају улагања испод ликвидности. Ако, с друге стране, намећу нижу каматну стопу како би избегли изазивање банкарске кризе, онда инфлација измиче контроли – што резултира да предузећа очекују пораст каматних стопа, што их обесхрабрује од улагања. И тако даље и тако даље.
Дакле, назад у 2008?
Не, из два разлога. Прво, проблем за америчке банке данас није то што су њихова имовина смеће (нпр. структурирани деривати засновани на црвеним кредитима) као 2008. године, већ то што поседују државне обвезнице које су једноставно принуђене да продају са дисконтом. Друго, јуче објављена помоћ Фед-а разликује се од оног из 2008. године – данас су банке и депоненти ти који се спасавају, али не и власници-акционари банака. Ова два разлога објашњавају зашто акције банака падају, али нема тоталног колапса тржишта акција.
Чињеница да нема тоталног колапса тржишта акција, наравно, не значи да се криза капитализма – која се континуирано развија од 2008. – не продубљује. Једноставно нема карактеристике тренутног, тешког пада.
Шта овај развој значи за Европу?
Берлин и Париз су се 2008. радовали што је банковни крах амерички и није их се тицао – или су бар тако мислили. Све док нису схватили да су француско-немачке банке напуњене токсичним америчким дериватима који су банкротирали Лехман.
Данас се чини да француско-немачке банке немају исти проблем – него су поштеђене због застареле структуре европске привреде. на шта мислим? Француско-немачке банке нису позајмиле велике износе европским великим технологијама из простог разлога што Европска велика технологија не постоји – и даље позајмљују произвођаче аутомобила и компаније за екстракцију. Дакле, не видим европски СВБ на видику.
То, наравно, не значи да су европске банке сигурне. Сопствена средства улажу и у обвезнице чије су цене пале. Лет великог депозита ће овде створити исте проблеме као што видимо у САД. Такав бег би могао да дође из делова финансијског система које се не могу замислити – на пример, из сектора осигурања (као у Британији прошле јесени) или од колапса слабе Цредит Суиссе, која већ дуго пати.
Шта је требало учинити?
Од 2008. владе и централне банке покушавају да подрже банке комбинацијом социјализма за банке и штедње за све остале. Резултат је оно што видимо данас: Метастазе кризе са једног „органа“ капитализма на други, при чему се величина кризе повећава са сваком таквом метастазом.
Шта би се могло урадити као алтернатива? Управо супротно: штедња за банке, уз национализацију оних који не могу да преживе. И социјализам за раднике – основни приход за све, повратак колективном преговарању и, даље, новим облицима партиципативног власништва високо- и нискотехнолошких компанија. Другим речима, ништа друго до политичке револуције.
За оне који се плаше идеје политичке револуције, моја порука је једноставна: Припремите се да платите цену ескалирајуће кризе капитализма одлучног да нас све одведе у гроб.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити
1 komentar
Зато што је дошло до свађе између техноса!🥸🏌