Не можете формулисати разумну међународну економску политику без основа: хеликоптера, снајпериста, полиције за нереде, паса нападача, тенкова и миља ограде од ланаца. Где год да се окупе министри финансија, увек се налазе основни додаци за контролу масе и народну репресију. Али чак и према историјским нивоима неодговорности, расипности и кукавичлука постављеним на састанцима најбогатијих економија света, састанци канадских Г8/Г20 овог викенда подижу летвицу. До тренутка када зуби последњег демонстранта буду очишћени од табана последњег Моунтија, рачун за безбедност ће премашити милијарду долара. Ограда од шест километара усред Торонта коштала је само 5 милиона долара, али већина остатка рачуна је тајна – „национална безбедност“ пружа алиби за бекендере и беле слонове.
Па шта ће Канађани (и остатак речи) добити за свој новац? Веома мало. Састанак ће произвести млаку декларацију о „великом шатору“ са језиком који је довољно еластичан да се протеже на свађене интересе штедљивих Европљана, непромишљених Американаца, Кинеза који ходају по конопцу и немирних Саудијаца. Завршено.
Оно што ће бити још горе је оно што састанак Г20 неће успети. То ће спречити отворену дебату о алтернативама, дозволиће онима који су одговорни за финансијску кризу да задрже свој изглед легитимитета, и уништиће институције које, ипак, нуде алтернативу путујућем циркусу Г20. Ево, само за записник, три разлога зашто је Г20 већ неуспешан.
1. Г20 је нелегитиман
На веб страници Г20, читамо:
„Г-20… окупља важне индустријске земље и земље у развоју из свих региона света. Заједно, земље чланице представљају око 90 посто глобалног бруто националног производа, 80 посто свјетске трговине (укључујући трговину унутар ЕУ), као и двије трећине свјетске популације. Економска тежина и широко чланство Г-20 дају јој висок степен легитимитета и утицаја на управљање глобалном економијом и финансијским системом.
Да поновимо: пошто су владе Г20 богате и, међу којима су Индија и Кина, пунољудне, оне су легитимни менаџери глобалне економије и финансијског система. Прво, наравно, Г20 представља збир од 46 демократских дефицита (27 чланица Европске уније рачуна се као једна чланица Г20). Кина и Саудијска Арабија, наравно, уопште се не прљају претварањем демократије.
Да ли много добијамо разводњавањем клуба бивших колонизаторских земаља (Г8) са некадашњим колонизованим? Не баш. То преноси Фајненшел тајмс број милионера у Азији коначно је претекао онај у Европии нема доброг разлога да се мисли да су владе на истоку мање похлепне од влада на Западу. На Г20 ће бити прилика да министри добију савете од предузећа – тзв. Б20. Ово пре наговештава класну оријентацију лидера Г20.
Наравно, постоји једна ствар гора од тога да имате владу на Г20, а то је да немате своју владу на Г20. Г20, иако неспретно, признаје да можда нешто није у реду са највећим светским економијама које одлучују шта је најбоље за цео свет, посебно за стотину земаља које нису позване. Стога је Г20 предузела мере да повећа заступљеност сиромашних земаља у њиховим омиљеним међународним форумима: ММФ-у и Светској банци. И они су напредовали. опет, честитају сами себи за
… Гласовна реформа Светске банке за повећање гласачке моћи земаља у развоју и земаља у транзицији за 3.13%.
Истина је! Више гласова имају Кина, Индија и Саудијска Арабија. Али, у делу Светске банке који даје тзв. једанаест афричких земаља забележило је пад њихове релативне гласачке моћи, а Бангладеш је изгубио више гласачке моћи у релаксацији него Велика Британија. И мало је тешко назвати зајмове повлашћеним – технички, концесија треба да буде ниска каматна стопа, увек су земље у развоју те које морају да праве уступке у својој економској политици да би се квалификовале за њих.
Наравно, постоји организација која не укључити сваку земљу на свету – Уједињене нације. И то је једина организација коју Г20 не помиње. Зато што се чланице Г20 чине као замена за УН.
Дакле, нема много легитимитета, чак ни у погледу метрике којих се Г20 воли. А према метрици за коју не воли да се држи, још је мање легитимности. Која је група, на крају крајева, више погођена рецесијом од жена? Уједињене нације знају све о томе, са низом доступних истрага, извештаја и политика о роду и утицају финансијске кризе ovde. Сајт Г20 уопште не помиње пол. Не једном.
2. Г20 је неспособна
Ево како се Г20 представљају:
„Да би се ухватили у коштац са финансијском и економском кризом која се проширила широм света 2008. године, чланице Г20 су позване да додатно ојачају међународну сарадњу.
Као да је Г20 седео у Батпећини када је, изненада, зазвонио Батфон и комесар Гордон их је замолио да спасу планету. Као да њихова политика није, у ствари, олакшала проблем.
Упркос неколико промена руководства од 2008. године, ово је углавном иста посада, наоружана истим алатом и истим упутством за привреду. Права је жеља надати се да ће ове владе бити у стању да поправе саме проблеме које су изазвале.
Ипак, постојало је, и наставља да постоји, солидно размишљање о економији ван коридора централних банака и министарстава финансија. Деан Бакер, на пример, примећује да:
„Економија је напредовала у три деценије након Другог светског рата са финансијским сектором који је био пропорционално четвртина његове тренутне величине. Нема разлога да финансијски сектор данас користи већи део ресурса привреде него пре три деценије. Ефикасна регулатива ће вратити финансијски сектор на одговарајућу улогу у економији.” (Схваћање економије озбиљно, 2010, стр. 79)
Уједињене нације већ неко време размишљају о финансијској кризи – и прошле године су одржале конференцију на којој су нобелисти попут Џозефа Стиглица радили са представницима свих влада (легитимних и других) на Конференцији о Светска финансијска и економска криза и њен утицај на развој за производњу а План акције . То је оно што би подржао скоро сваки разуман економиста. Није страшно револуционарно, иако ће бити потребна револуција да се прихвати, јер препоручује ствари као што су фискални стимуланс, јака регулатива и улагања у зелену економију. По обиму и снази својих препорука, она далеко надмашује изјаву која тренутно кружи за Г20. Ипак, то је визија која је неопходна да би се позабавили питањима државног дуга, незапослености, климатских промена, родне неједнакости и сиромаштва.
3. Г20 нема контролу
Можда је највећи проблем то што министри Г20, задивљени финансијским тржиштима, не могу да виде начин на који ће одговорити, а да не капитулирају пред њима. Уопште није јасно да ли чланице Г20 управљају финансијским тржиштима или обрнуто. Али постаје све јасније. Британија под својим новим конзервативцем ( и либерал!) Влада је одлучила да су, у ствари, финансијери ти који воде државу. Да би се повратило поверење тржишта, људи су деценијама добијали најоштрије резове у недавном „буџету за ванредне ситуације“. Стезање каиша је, до сада, усрећило тржишта. Британска фунта је остварила неке кратке добитке, а ОЕЦД прогласио 'храбрим буџетом'.
Џон Мејнард Кејнс, како га цитира његов биограф у Финанциал Тимес недавно, имао нешто да каже о буџетима попут ових:
Када је конзервативно-либерална коалиција која је наследила лабуристичку владу увела хитан буџет у септембру 1931, Кејнс се поново истакао против хора одобравања. Буџет је, написао је, „пун глупости и неправде“. Он је америчком дописнику објаснио да „свака особа у овој земљи супер-асининих склоности, свако ко мрзи друштвени напредак и воли дефлацију, осећа да је дошао његов час и тријумфално најављује како, уздржавањем од сваког облика економске активности, можемо сви поново постају просперитетни.”
Дакле, како натерати оне са супер-асининским склоностима да слушају? Дугорочно, добри људи на местима као што је Амерички друштвени форум ће организовати за будућност. Међутим, током овог викенда, много добрих људи у Торонту ће се трудити да направи мало буке, представи неке алтернативе и избегне чизме Краљевске канадске коњичке полиције.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити