Један од мојих омиљене лекције из Историје, сада у облику а троделни документарни филм:
https://www.youtube.com/watch?v=bJdKK6L8Z2o
Наравно, не ради се само о алкохолу (или било ком другом опојном дрогу). Ради се о било ком моралном, етичком или правном питању. Реч је о нежељеним последицама. Такође се ради о политици и метаполитици и утицају религије, расе, новца итд. Реч је о расизму и антиимиграцији. Реч је о верској нетрпељивости. Реч је о родној пристрасности. Реч је о организацији и мобилизацији. Реч је о руралном и урбаном животу. Реч је о конзервативизму против либерализма. Реч је о пролетаријату против буржоазије. Реч је о солидарности. Реч је о злочину и казни. Реч је о људској природи. Ради се о томе шта је радикално у неком времену и месту, а шта није. Коначно, реч је о економији.
Све ово је повезано у стварном животу. Велика дилема политике у стварном свету је, међутим, да је лекција из ње изгледа да ће политика са једним питањем највероватније успети у кратком року.
Али супротна лекција је да је такође загарантовано да ће пропасти на средњи или дуги рок. То је један од разлога зашто је тако тешко постићи праву политичку промену.
Постоје и многе под-лекције, на пример о начину на који је покрет за гласање жена размишљао о забрани пре и после ове велике грешке.
Ипак, упркос његовој важности, морамо имати на уму да су се времена променила на неке веома фундаменталне начине. Само да дамо мали пример, сада немамо ХЛ Менкен. Нити Ф. Сцотт Фитзгералд. Чак ни ФДР.
Мејнстрим медији су се трансформисали, широм политичког спектра, у нешто што не могу да изразим без употребе неких веома погрдних речи. Сада је распрострањена телевизија, која је далеко гора чак и од мејнстрим медија.
О технолошким и економским променама да и не говоримо.
А суштинско специфично питање ће бити суперрелевантно јер је на путу цела нова генерација опојних средстава. И долазе са врха, не од имиграната, већ од локалних хероја Новог глобалног естаблишмента. Нећете моћи да их зауставите. Моћи ћете да их регулишете само ако не желите да катастрофално понављате историју.
Да ли сте почели да размишљате о томе?
***
Сада заправо није. Емитован је 2011. И емитован је на ПБС-у, који је део Мејнстрим медија. Упркос томе, ПБС је донекле посебан случај. Седећи овде у Индији, делује веома посебно.
Сама забрана (18. амандман) почела је 1917. а завршила се 1933. Донедавно, није било тако необично видети такве програме на Маинстреам ТВ-у скоро 80 година након што се цела афера завршила. У извесној мери, на неким каналима у неким земљама, то се и даље дешава. Да ли је то могло бити направљено (и приказано) пре 1933. године?
У наредним годинама (или месецима, или данима, ко зна у овим временима) чак и овакву лекцију историје може постати тешко добити јер се сада Историја поново пише као никада раније, барем од Просветљења.
Где ће будуће генерације пронаћи истину (колико се може наћи, чак и уз најбоље напоре). Неки Селецт Фев можда још увек имају приступ томе, али чак ни то сада није извесно.
Колико ће ПБС трајати као што постоји данас?
Велики подаци и велике информације и мање знање и мало (или нула) разумевање. А шта је Мудрост? Назад на хиљаде година, можда.
Шта ће онда политика значити? Шта то већ значи? Да ли смо стигли до тачке без повратка?
***
Али шта је са забраном оригиналног опојног средства: алкохола? Да ли је нестало заувек, или бар свуда? Нимало. То још увек постоји на многим местима. Баш као што је тада било у САД. И иде скоро истом путањом. А на овим местима може изазвати још више проблеми, ако не из било ког другог разлога него једноставно због сиромаштва и стигме.
Чак иу прошлости, прохибиција се политички користила у многим другим земљама. На пример, употребљен је (покрет тога), можда не тако круто, али ипак као вапај за реформу од стране неког тако славног као што је Ганди. И већина Гандијеваца (или оних који себе називају Гандијевима: јаз је све већи као и код било које друге идеологије) и даље се залаже за то у неком или другом облику.
На местима где се још увек користи, наведени разлози (често врло ваљани) су скоро исти као за забрану у САД. Највећа сличност је, можда у свим случајевима прохибиције, подршка жена, посебно жена на селу. Та подршка је заснована на једнако ваљаним основама као и она у документарцу. Још једна велика сличност је да, из сличних разлога, може да промени изборе. Многи политичари су још једном схватили политичку корисност тога. Највероватније су све време знали, али нису веровали да би то могло да промени изборе.
Странка у егзистенцијалној кризи 2015. године победила је на државним изборима обећавајући прохибицију и то обећање одржала. Видевши успех, и други су почели да причају о томе.
Исти ваљани разлози, оправдања и притужбе. Исти катастрофални резултати. Исти дугорочни позитивни ефекти. Или можда није последњи део, можда није у свим случајевима.
Ја лично немам пуно везе с тим. Колико год чудно звучало, с обзиром да је употреба алкохола широко распрострањена у Индији чак и уз огромну стигму, нисам чак ни видео алкохолно пиће до своје 25. или вероватније 27. године. То је било до 38. Пробао сам једну кашику из чаше коју је неко наручио на прослави. Сада сам био на многим конференцијама где се одржавају (обично плаћени) банкети на којима се служи алкохол и пробао сам чашу или две неколико врста алкохолних пића.
Међутим, готово је непријатно признати да још увек нисам развио укус за таква пића. Није да сам икада био против алкохола као таквог. Нити имам ништа против оних који пију.
Један од разлога за мене је тај што су тако горки (посебно пиво) и ми не волимо горко у Индији! Волимо слаткише, пуно слаткиша. Врло слатко. Превише слатког. Онај какав би западњак могао окусити и рећи (можда ћутке, Уф!). И ја сам (то јест, волео слатко). Још увек радим, али не сами 'слаткиши', само сладак укус. Умерено слатко. Јесам ли се европеизовао. То је, донекле, чињеница коју вреди узети здраво за готово за све оне који су „добро образовани“ и живе у урбаним срединама.
Постоји велики број Индијаца који пију, па мора да им се то из неког разлога свиђа, али нисам сигуран да ли је горчина једна од њих.
Сигуран сам да има много људи у Индији који заправо никада нису пробали алкохол у свом животу, јер га сматрају грехом, као што је то чинило толико људи широм света и кроз историју.
Али не могу да одолим да не поновим. Свет се радикално мења. У ствари, реч радикалан није чак ни довољна да опише ту промену.
И за оне који пију и за оне који не пију. Или они негде између, као ја.
***
Првобитно објављен на анилеклавиа.нет дана 5.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити