Трећи начин је политички термин који је постао популаран крајем 1970-их и почетком 1980-их и повезан је са новом лабуристичком администрацијом Тонија Блера, који је био британски премијер од 1997. до 2007. године, али и са администрацијом Била Клинтона у САД. (1993-2001) и Герхард Шредер у Немачкој (1998-2005), респективно. Сам термин је развио британски социолог Антхони Гидденс и означава посебну политичку идеологију која се залаже за такозвану „центристичку” политику.
У суштини, предлози Трећег пута настоје да помире десничарску и левичарску политику. Тачније, „Трећи пут“ има за циљ да интегрише економске политике десног центра и социјалне политике левог центра. Као такав, „Трећи пут“ заправо није ништа друго до политичка стратегија чији је основни циљ одржавање хегемоније капитализма тако што ће систем учинити осетљивим на културну и друштвену осетљивост. Занемаривање левог бока, прихватање тезе о „цатцх-алл” и лабављење утицаја рада у привреди и друштву у целини уз истовремено промовисање политике мултикултурализма дефинишу политику и стратегију социјалдемократских партија које су постале део покрета „Трећи пут”.
Да не буде грешке, Сириза улази у нову еру са Каселакисом на челу странке.
Заиста, до касних 1990-их, практично све социјалдемократске партије у напредним капиталистичким друштвима постале су жртве фаталне привлачности менталитета Трећег пута, док су се традиционалне вредности и веровања старе левице придружиле сметлишту историје. Једина држава у западном свету са радикалном левичарском странком која се није борила за власт на земљи коју је поставио Трећи пут била је Грчка.
До недавно, тј.
Део објашњења за „кашњење” грчких левичарских партија у усвајању приступа „трећег пута” је да социјалдемократија никада није успостављена у Грчкој. Током 20. века, највећи део левице у земљи био је у складу са марксистичко-лењинистичком комунистичком партијом, под називом ККЕ, али до великог раскола дошло је 1968. након совјетске инвазије на Чехословачку. Велика група се одвојила од ККЕ, формирајући ККЕ Унутрашњост, која се на крају поистоветила са еврокомунизмом, политичким покретом који је процветао касних 1970-их у неколико западноевропских комунистичких партија и настојао да уведе социјализам изван политичке и идеолошке орбите совјетског комунизма. .
Коалиција радикалне левице (Сириза) вуче корене из унутрашњости ККЕ, иако је еврокомунизам нестао као међународна струја убрзо након свог рођења и, за све практичне намере и сврхе, партија Сириза која је дошла на власт у Грчкој 2015. политичка организација која није имала никакве уочљиве идеолошке црте осим изражене аверзије према мерама фискалне штедње које су земљи наметнули њени међународни кредитори – наиме, Европска комисија, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд – као услов за споразуме о спасавању који су склопљени 2010. и 2012. године.
Међутим, док је била на власти, Сириза је доживела огромну метаморфозу. Дилема избора између отпора и капитулације разрешена је у корист ове друге. Сириза је обећала бирачима да ће одбацити мере штедње и у ствари раскомадати меморандум о спасавању. Заузврат, не само да је наставио да спроводи исти програм штедње који су спроводиле претходне грчке владе, већ је на крају потписивање трећег меморандума о спасавању.
Штавише, Сириза је и пре доласка на власт покренула низ потеза који су имали за циљ да преобликују политички профил странке у складу са трендовима уоченим у оним западним социјалдемократским партијама које су усвојиле предлоге „Трећег пута“. Процес трансформације Сиризе у мејнстрим странку наставио се несметано и када је „левица“ била на власти (од 2015-2019) и поново у опозицији (2019-2023). Ипак, иако је било сасвим јасно да је партија, под вођством Алексиса Ципраса и његовог унутрашњег тима, била склона да напусти своју традицију радикалне политике и да је истакнута лева фракција унутар Сиризе била преслаба да заустави тај процес, било је уопште није јасно где се налази база странке.
Одговор на ту мистерију откривен је током избора за руководство који су одржани управо прошле недеље када су чланови странке изабрали геј, либералног, бившег Голдман Сакс трговац, инвеститор у бродарство и политички неофит Стефанос Каселакис на челу некада радикалне левичарске партије Сириза.
Ципрас се повукао са места шефа Сиризе након понижавајућег пораза његове странке на општим изборима у јуну 2023. С обзиром на све слабију подршку јавности, Ципрасова оставка је била неизбежна, али питање зашто су чланови Сиризе (иако треба рећи да је око 40,000 регистровано као чланови на лицу места) одлучили да будућност странке ставе у руке некога ко је био слаб на политику и тежак маркетинг на друштвеним мрежама током своје кампање, довољно говори о политичким процесима које су покренули Ципрас и његов ужи круг у последњих 9 година или тако нешто.
Каселакис, без искуства у политици и без левичарских акредитива, али уз благослов самог Ципраса и његових најближих сарадника, победио је бившег министра рада Ефи Ахциоглу у другом кругу избора, изазвавши шок широм грчке левице.
Идеалан сценарио за будућност Сиризе који је замислио њен нови лидер је да она постане огледало Демократске партије у Сједињеним Државама. Можда они који су гласали за Каселакиса нису упознати са америчком политиком и правом бојом Демократске странке, али то је визија од које се несумњиво најежи кичма припадника старе гарде унутар Сиризе, јер они сигурно знају да је то рецепт за потпуни нестанак левице са грчке политичке сцене.
Највероватније, дакле, партији предстоје поделе и сукоби, а не јединство и мир. На крају, не може се искључити и стварни, формални расцеп партије Сириза. Заиста, виши кадар Сиризе и бивши министар образовања Никос Филис рекао је у телевизијском интервјуу пре неки дан да је Каселакис „крст између Бепеа Грила [италијанског комичара и суоснивача италијанске политичке партије Покрет пет звездица] и Трампа. У истом интервјуу, Филис је такође окривио Ципраса за Сиризину смрт. А Еффие Ацхтсиоглоу је већ одбила сваку партијску функцију коју јој је понудио нови лидер Сиризе.
Да не буде грешке, Сириза улази у нову еру са Каселакисом на челу странке. Под Ципрасом, Сириза је напустила сваки изговор да буде радикална левичарска партија. Под Каселакисом, Сириза ће престати да има афинитет према левичарској политици у било ком облику или облику, што значи да ће Грчкој сада остати лењинистичко-стаљинистичка комунистичка партија као једина организована политичка снага великих размера која се бори за интересе радничке класе.
О, неподношљива лакоћа грчке левице.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити