Тренутно је у току нова опасна фаза у израелско-палестинском сукобу. Након Хамасових жестоких напада 7. октобра на израелској територији, Нетањахуова влада је обећала да ће уништити милитантну групу и наредила „потпуну опсаду“ Газе. Више од 9,000 Палестинаца је већ убијено, а број погинулих ће сигурно порасти много више јер су израелске трупе сада опколиле град Газу. Како да објаснимо Хамасов разорни напад 7. октобра? Како је левица требало да реагује на нападе Хамаса? Какав је план Израела за Газу? Да ли је Израел крив за ратне злочине? Која је мисија мировних покрета и активистичких група унутар Израела? Политиколог/политички економиста, писац и новинар ЦЈ Полицхрониоу бави се овим питањима у интервјуу француско-грчкој новинарки Алекадра Боутри.
Александра Бутри: Прошло је 27 или више дана откако је Хамас покренуо масакр у Израелу, убивши више од 1400 људи и заробивши више од 200 талаца. Од тада, Израел задаје Газу ваздушним ударима и артиљеријом као одмазду за изненадни напад Хамаса, а израелске копнене снаге су се такође преселиле унутар опкољеног региона, иако без јасно наведеног циља осим да униште Хамас. До сада је убијено више од 9,000 Палестинаца, од којих су већина били жене и деца, а инфраструктура Газе је потпуно уништена. Али дозволите ми да почнем тако што ћу вас питати шта мислите о одређеним левичарским одбранама Хамаса.
ЦЈ Полицхрониоу: Прво, дозволите ми да кажем да је за мене временом постало теже да наставим да користим термин левица да бих описао одређени политички поглед на свет. Политика идентитета је поделила левицу, различити сегменти такозване радикалне левице развили су неподношљив проблем толеранције, а универзализам је прошао. У том смислу, недостаје ми стара комунистичка/анархистичка левица. Рекавши то, било је дивље гледати како се „левичари“ појављују да славе Хамасове злочине, или траже изговоре за убијање недужних цивила, укључујући децу, жене и старце. Једно је рећи да морамо разумети контекст сукоба, а друго је аплаудирати масакру невиних цивила. У данашњем свету, можда више него икада раније, потребна нам је хуманистичка левица и левица која је социјалистичка и универзалистичка. Знамо да је израелски режим бруталан према Палестинцима и да је израелска окупација палестинске територије противзаконита. Али шта представља Хамас? Наравно, није вођена верским фанатизмом као ИСИС, који жели да успостави неку врсту глобалног калифата, али организација остаје привржена идеји „пуног и потпуног ослобођења Палестине, од реке до мора“ кроз џихад. У том контексту, Израел има право на самоодбрану, али не на превише неселективне нападе који убијају невине цивиле. Само не разумем како подршка Палестинцима треба да се преведе у подршку Хамасу.
Александра Бутри: Није ли изненађујуће да је Хамас 7. октобра успео да пробије граничну одбрану Израела и упадне у израелске градове? Како је израелска обавештајна служба могла да пропусти припреме Хамаса за напад?
ЦЈ Полицхрониоу: Нисам у позицији да одговорим на питање о катастрофи израелске обавештајне службе. Наравно, сам напад је био изненађујући у смислу своје смелости и обима, али је можда био и предвидив, као што је бивши израелски амбасадор у Француској Ели Барнави тврдио у недавној Оп-Ед у Монд. Израел је помогао у стварању Хамаса, а затим је веровао да га обуздава економским подстицајима, који укључују омогућавање Катару да даје готовинске субвенције Гази. Као што је израелски генерал рекао пре неколико година, Нетањахуова стратегија је била да спречи напредовање решења о две државе, па је окренуо Хамас у тајног савезника. У сваком случају, остаје нам само надати се да ће доћи дан када ће Израелци Нетањахуа сматрати одговорним за пробој границе у којем је погинуло 1,400 људи и да ће против њега Међународни кривични суд бити под истрагом за ратне злочине. Израелски напади на избеглички камп Џабалија могли би да буду ратни злочини, сматрају званичници УН за људска права. И сасвим је могуће да најгоре тек долази.
Александра Бутри: Шта мислите да Израел планира да уради када уништи Хамас и остави већи део Газе у рушевинама?
ЦЈ Полицхрониоу: Као што су многи аналитичари већ указали, а ово је забринутост коју деле и Вашингтон и званичници у главним престоницама широм Европе, Нетањахуова влада као да није имала план шта следи када је објавио рат Хамасу и започео бомбардовање Газе Скидајте се, али се можда надала да би Израелци некако успели да пребаце Палестинце из Газе на египатско Синајско полуострво. Такође би могао бити случај, сада када су израелске копнене снаге унутар Газе, да желе да натерају све Палестинце у Гази да се преселе у јужни део опкољеног региона. Али не мислим да Израел има било какав интерес да управља Газом.
Напад на Газу је вођен бесом. Али такође верујем да је Нетањаху углавном заинтересован да угуши гнев јавности против њега и да се нада да ће то моћи да уради ратом против Хамаса, који је назвао „битка цивилизације против варвара.” И при томе га није брига колико је „палестинских животиња“ убијено. Очигледно, то чине лидери цивилизованих нација, сматра Бењамин Нетањаху! Нити га брига за таоце. Нажалост, он може имати већину израелских држављана на својој страни. Нетањахуова влада је више него екстремна, али „Јеврејски грађани Израела су се током година значајно померили удесно.” А чини се да је говор мржње против Палестинаца данас постао нешто попут националног спорта за многе Израелце.
Ово је тужно стање ствари. Израел је имао знаке напредне социјалдемократије током првих деценија оснивања земље, али је сада постао нешто попут „отворена расистичка ауторитарна држава.” У извесној мери, наравно, постоји општи тренд ка ауторитарности широм света. Политика тврдокорне деснице расте у Европи, Азији и Латинској Америци, док је трампизам жив и активан у Сједињеним Државама. Демократије су заиста у паду, као што је откривено у Глобално стање демократије 2023 извештај Међународног института за демократију и изборну помоћ.
Александра Бутри: Да ли мислите да постоји нада за решење две државе?
ЦЈ Полицхрониоу: Тешко је замислити у садашњим околностима да је решење са две државе изводљиво. И немојте да вас завара чињеница да је Бајден управо рекао да жели да види решење две државе за израелско-палестински сукоб. Прво, треба постићи мир. А садашња израелска влада не може да замисли мир. Уосталом, Нетањаху је чак рекао Арапима у Израелу, који су израелски држављани, да Израел није држава свих својих грађана. Сада, Израел и Палестина као две независне државе, које коегзистирају једна поред друге, значи постизање споразума о границама, Јерусалиму, и по питању повратка прогнаних Палестинаца. Имате огромну неравнотежу снага између Израела и палестинског народа, и када постоје такве ситуације, јача страна ће увек покушати да наметне своју вољу слабијој страни. Ако ништа друго, оно што се дешава на терену већ дуже време је гурање ка „Великом Израелу“. То је реалност и нема никакве везе са Хамасом или било којим обликом палестинског отпора. Наравно, могло би помоћи ако би организације попут Хамаса одустале од идеје о потпуној елиминацији Израела. Замућује ум да се мора истаћи очигледна поента, а то је да је Израел реалност и да је прихваћен као члан Уједињених нација годину дана након своје независности. Али Палестинци такође заслужују државу. Наравно, Сједињене Државе, ако то одлуче, могу да искористе огромну полугу коју имају над Израелом да приморају било коју израелску владу на уступке. Да ли ће се то вероватно догодити? Веома сумњам. И то не зато што Сједињене Државе подржавају Израел зато што је јеврејска држава, већ зато што има кључну стратешку улогу за империју. У сваком случају, сваки практични план на израелско-палестинском фронту мора укључивати активно учешће израелског народа. У том смислу, оно што се дешава унутар Израела је од највеће важности за будућност израелско-палестинских односа.
Александра Бутри: Израелски мировни активисти ових дана се морају суочити са изузетно тешким изазовима. За њих није могло бити безбедно да протестују против рата. Али, уопште, која је њихова мисија?
ЦЈ Полицхрониоу: У Израелу постоје различити мировни покрети и организације и многи појединци који одбијају да служе у Израелским одбрамбеним снагама (ИДФ). Израелски мировни покрети и активистичке организације имају различите мисије. Имате „Окупацију гледати у очи“ (Мистацлим ЛаКибусх Ба'Аинаиим), групу храбрих израелских жена и мушкараца чија је мисија да скрене пажњу на војну доминацију Палестинаца и колонизацију окупираних територија. Њихов активизам се врти око одбране Палестинаца на окупираним територијама и њихове подршке. На пример, активисти у свом покрету покушавају да заштите палестинске пастирске заједнице од узнемиравања и насиља „насилних екстремних насељеника-колониста“. Мистаклим је основан 2021. године и његови активисти дају све од себе да зауставе трансфер на Западној обали, али су бројнији од милиција насељеника. Данас се и они позивају на прекид ватре, али ратни бубњеви пригушују све остале звуке.
Ту је, наравно, Гуш Шалом, који су основали покојни Ури Авнери и други 1993. Активисти Гуш Шалома већ дуже време упозоравају да је одржавање статуса кво према Палестинцима инхерентно неисправно и да ће се на крају вратити . Они су покушавали да информишу израелску јавност да Палестинци неће прихватити да заувек живе под окупацијом и угњетавањем и да је могућност поновног палестинског устанка посебна могућност. То настављају да раде и данас, чак иу клими изолације.
А ту је и Стандинг Тогетхер, основни покрет јеврејских и палестинских активиста који заједно раде на изградњи „заједничког дома за све оне који одбијају мржњу и бирају емпатију“. Покрет, који је постао активан 2015. године, вођен је визијом стварања друштва које напредује на миру и правди и где Израелци и Палестинци уживају стварну сигурност и пристојан животни стандард.
Алон-Ли Грин, један од два национална ко-директора Стандинг Тогетхер, недавно је рекао да је превише опасно да његов покрет протестује против рата. То би требало да нам да неку идеју о преовлађујућој клими унутар Израела према масовној одмазди владе против становника Газе због напада Хамаса 7. октобра. Заиста, постоји чак и „пораст расизма и насиља према палестинским грађанима Израела“, према најновијем ажурирању гласноговорника Стандинг Тогетхер. Дакле, рад који покрет попут Стандинг Тогетхер чини у изградњи отпорности кроз солидарност између Јевреја и Палестинаца је од непроцењиве вредности.
Покрет је значајно порастао током година и сада функционише у осам различитих поглавља. Такође је укључен у широк спектар питања, техника и стратегија. Организује протесте тражећи економску једнакост, климатску правду и крај окупације. Покрет такође има око 300 волонтера који, између осталог, помажу људима који доживљавају расизам или насиље.
На крају крајева, прихватање њихове заједничке хуманости је кључни корак за миран суживот између Јевреја и Палестинаца.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити