У сенци медијског извештавања о изборима на којима је гласало мање од 40 одсто грађана који имају право, Федералне резерве су препознале шта кандидати могу, а шта не. Капиталистичка криза је и даље пред нама, показује неколико знакова да ће ускоро нестати и даје снажне наговештаје да би се могла погоршати. Дакле, упркос рекордном новцу у билансима банака и нефинансијских корпорација, Федералне резерве су одлучиле да откупе још 600 милијарди долара вредних обвезница Трезора на отвореном тржишту. Још једном се надамо да ова додатна штампана готовина која се дистрибуира онима који су вољни да продају трезорске обвезнице неће завршити само додавањем њихових постојећих новчаних залиха. Овог пута, како се прича, може завршити да се позајми бизнисима и појединцима који ће потрошити новац и тако извући привреду из дубоке рецесије.
С обзиром на огромне дефиците у буџету савезне владе – који захтевају издавање огромних нових износа обвезница трезора – без сумње ће многе од тих обвезница купити банке и други за тренутну препродају Федералним резервама. Овај купопродајни гамбит доноси лепе, брзе зараде за оне који се у њему баве. Што је још важније, то ефективно значи да нови новац Федералних резерви створен ни из чега је оно што финансира дефиците Трезора. Ова вежба „високих финансија“ убризгава огромну додатну куповну моћ у економију. Ако и када се то заиста потроши на добра и услуге – тобожњи циљ политике Федералних резерви – ризик од изазивања инфлације је јасан.
Конзервативци у САД брину о потенцијалу инфлације у својој идеолошкој журби да смање владу. Они изговарају хомилије о опасностима од инфлације како би смањили величину владе. Смањењем државне потрошње – и тиме присиљавањем већег ослањања на приватни капиталистички сектор – биће могуће смањити дефиците, чиме ће се смањити емисија трезорских обвезница, а тиме и ослободити Федералне резерве потребе да стварају новац за финансирање дефицита. Конзервативци умањују ризик од погоршања незапослености постојаном вером у капацитет приватног сектора да запосли све који су спремни да раде.
Либерали у САД брину о незапослености у својој идеолошкој журби да смање ризик од антикапиталистичких успона заснованих на радницима. Они изговарају хомилије о трошковима незапослености како би подржали државне расходе за смањење незапослености. Да би умирили богате и велике бизнисе, не предлажу да их опорезују да би прикупили средства за владине програме за запошљавање. Уместо тога, они се залажу за позајмљивање тих средстава (углавном од богатих и великих бизниса) како би се омогућили буџетски дефицити савезне владе. Ово свакако радује богате и велике бизнисе, јер они више воле да купују обвезнице трезора (позајмљивање савезној влади уз камату) него да их опорезује та влада. Либерали умањују ризик од инфлације подсећајући све да Федералне резерве имају алате за смањење и повећање понуде новца.
Федералне резерве такође имају на оку шта би се могло догодити ако сада не откупе трезорске обвезнице. Тада би Трезор можда морао да понуди веће каматне стопе како би подстакао зајмодавце да покрију огромне текуће дефиците које је Вашингтон изабрао да покуша да преброди ову кризу. Овако веће каматне стопе би поткопали ионако слабе и крхке изгледе кључне стамбене и аутомобилске индустрије. Више америчке каматне стопе би могле привући страна средства у САД, чиме би ојачале долар, повећале амерички увоз и ослабиле амерички извоз. Огромно стварање новог новца убризганог од стране Федералних резерви у америчку економију може све то спречити.
Није ни чудо што су многе друге земље лоше реаговале на акцију Федералних резерви за повећање новца. За њих, слабљење долара угрожава и даље важно америчко тржиште за њихов извоз и прети им појачаном конкуренцијом америчког извоза. За оне са резервама уложеним у средства деноминирана у доларима, вредност тих средстава се смањује за долар који је појефтинио. А растући ризик од инфлације због акције Федералних резерви забрињава све. Рањивост других нација према америчким Федералним резервама све је оштрије на њима.
Ако је и када је велико ново повећање америчке новчане масе од стране Федералних резерви заправо помогло да се стимулише довољна куповина добара и услуга за смањење незапослености, потенцијал озбиљне инфлације је очигледан. Које год алате Федералне резерве имају да ограниче инфлацију, можда неће бити примењене брзо или довољно снажно и, у сваком случају, можда неће успети. Такве неадекватности и неуспеси су се сигурно понављали у веку постојања Федералних резерви. Ипак, Федералне резерве очигледно нису нашле ниједан други прихватљив избор како се ова велика рецесија продубљује. Са републиканцима који се противе већим дефицитима ојачаним на изборима на средини мандата 2010, тај пут за ублажавање Велике рецесије је затворен. То је оставило ове јасне алтернативе: или ризик од погоршања економије или још једну ињекцију новог новца да се то спречи.
Федералне резерве и Министарство финансија САД уронили су у колапс америчке економије 2008. године не бринући о дугорочним ризицима онога што су урадили – од пуштања Лехман Бротхерса да пропадне до уливања трилиона у америчко кредитно тржиште и кредитне институције. Зашто бисмо се чудили што они сада поново и још једном упадају без много бриге о будућим ризицима? Како се Велика рецесија продубљује упркос (или делимично због) свега што су радили раније, очај такође расте.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити