Када је Наполеон ангажовао Русију у европском копненом рату, Руси су поставили одлучну одбрану, а Французи су изгубили. Када је Хитлер покушао исто, Совјетски Савез је одговорио слично, а Немци су изгубили. У Првом светском рату и његовом постреволуционарном грађанском рату (1-1914), прво Русија, а затим СССР бранили су се са далеко већим ефектом од две инвазије него што су освајачи рачунали. Та историја је требало да упозори америчке и европске лидере да минимизирају ризике сукоба са Русијом, посебно када Русија се осећала угрожено и решен да се брани.
Уместо опреза, заблуде су изазвале непромишљене пресуде колективног Запада (отприлике нације Г7: САД и њихови главни савезници). Те заблуде су делом произашле из широко распрострањеног колективног порицања његовог релативног економског пада у 21. веку. То порицање је такође омогућило изузетно слепило за границе које је пад наметнуо глобалним акцијама колективног Запада. Заблуде су такође произашле из основног потцењивања одбрамбености Русије и њених обавеза. Рат у Украјини јасно илуструје и пад и скупе заблуде које он негује.
Сједињене Државе и Европа су озбиљно потцениле шта би Русија могла и шта би учинила да војно превлада у Украјини. Победа Русије—барем до сада после две године рата—показао се одлучујућим. Њихово потцењивање је произашло из заједничке неспособности да схвате или апсорбују променљиву светску економију и њене импликације. Углавном минимизирајући, маргинализујући или једноставно негирајући пад америчке империје у односу на успон Кине и њених савезника из БРИКС-а, Сједињене Државе и Европа су пропустиле последице тог пада. Подршка савезника Русије у комбинацији са њеном националном решеношћу да се брани до сада је победила Украјину коју је у великој мери финансирао и наоружао колективни Запад. Историјски гледано, империје у опадању често изазивају порицања и заблуде које њихов народ уче „тешким лекцијама“ и намећу им „тешке изборе“. Ту смо сада.
Економија опадања америчке империје представља континуирани глобални контекст. Колективни БДП, богатство, приход, удео у светској трговини и присуство на највишим нивоима нове технологије земаља БРИКС-а све више премашују оне из Г7. Тај немилосрдни економски развој уоквирује и опадање политичких и културних утицаја Г7. Велики амерички и европски програм санкција Русији након фебруара 2022. пропао је. Русија се посебно обратила својим савезницима из БРИКС-а да брзо и свеобухватно избегне већину предвиђених ефеката тих санкција.
Гласања УН о питању прекида ватре у Гази одражавају и појачавају све веће потешкоће са којима се суочава позиција САД на Блиском истоку и глобално. Као и интервенција Хута у поморству Црвеног мора, као и друге будуће арапске и исламске иницијативе које подржавају Палестину против Израела. Међу последицама које произилазе из промене светске економије, многи раде на поткопавању и слабљењу америчке империје.
Трампово непоштовање НАТО-а је делимично израз разочарања институцијом коју може да окриви јер није успела да заустави пропадање империје. Трамп и његове присталице у великој мери омаловажавају многе институције које су некада сматране кључним за вођење америчке империје на глобалном нивоу. И Трампов и Бајденов режим напали су кинеску корпорацију Хуавеи, делили су опредељење за трговинске и тарифне ратове и у великој мери субвенционисали конкурентске америчке корпорације. Ништа мање од историјског померања од неолибералне глобализације ка економском национализму је у току. Америчка империја која је некада била на мети читавог света смањује се у само регионални блок који се суочава са једним или више регионалних блокова у настајању. Велики део остатка светских нација — могућа „светска већина“ људи на планети — су повлачећи се од америчке империје.
Агресивна економска националистичка политика америчких лидера одвлачи пажњу са пропадања империје и на тај начин олакшава њено порицање. Ипак, они такође изазивају нове проблеме. Савезници страхују да економски национализам у Сједињеним Државама већ има или ће ускоро негативно утицати на њихове економске односе са Сједињеним Државама; „Америка на првом месту“ циља не само на Кинезе. Многе земље преиспитују и реконструишу своје економске односе са Сједињеним Државама и своја очекивања о будућности тих односа. Слично томе, главне групе америчких послодаваца преиспитују своје инвестиционе стратегије. Посебно су уплашени они који су много инвестирали у иностранство као део неолибералне глобализацијске помаме у последњих пола века. Они предвиђају трошкове и губитке од промене политике ка економском национализму. Њихово одбијање успорава те промене. Како се капиталисти свуда прилагођавају променљивој светској економији, они се такође свађају и оспоравају правац и темпо промене. То уноси више неизвесности и волатилности у на тај начин додатно дестабилизовану светску економију. Како се америчка империја распада, светски економски поредак којим је некада доминирао и који је наметнуо исто тако се мења.
Слогани „Учинимо Америку поново великом“ (МАГА) политички су оружали пропадање америчке империје, увек пажљиво нејасним и општим речима. Они то поједностављују и погрешно схватају у оквиру другог скупа заблуда. Трамп ће, обећава више пута, поништити тај пад и преокренути га. Он ће казнити оне које криви за то: Кину, али и демократе, либерале, глобалисте, социјалисте и марксисте које спаја у стратегију изградње блока. Ретко се поклања озбиљна пажња економији пропадања Г7, јер би то критички имплицирало одлуке капиталиста вођене профитом као кључне узроке пада. То се не усуђују ни републиканци ни демократе. Бајден говори и понаша се као да су америчко богатство и позиција моћи у светској економији несмањени у односу на оно што су били током друге половине 20. века (већи део Бајденовог политичког живота).
Наставак финансирања и наоружавања Украјине у рату са Русијом, као што је одобравање и подршка израелском третману Палестинаца, политика је заснована на порицању промењеног света. Тако су и узастопни таласи економских санкција упркос томе што сваки талас не успева да постигне своје циљеве. Коришћење тарифа како би се боља, јефтинија кинеска електрична возила задржала на тржишту САД-а, само ће угрозити америчке појединце (преко виших цена таквих кинеских електричних возила) и предузећа (преко глобалне конкуренције предузећа која купују јефтиније кинеске аутомобиле и камионе).
Можда највеће, најскупље заблуде које произилазе из порицања вишегодишњег опадања изазивају предстојеће председничке изборе. Две главне странке и њихови кандидати не нуде никакав озбиљан план како да се носе са опадајућом империјом коју желе да воде. Обе странке су наизменично председавале падом, али порицање и окривљавање друге је све што обе стране нуди 2024. Бајден нуди бирачима партнерство у порицању да империја опада. Трамп нејасно обећава да ће поништити пад изазван лошим демократским руководством који ће његов избор уклонити. Ништа што било која од главних страна не подразумева трезвено признавање и процену промењене светске економије и начина на који свака од њих планира да се носи са тим.
Последњих 40 до 50 година економске историје Г7 биле су сведок екстремне прерасподеле богатства и прихода навише. Те прерасподеле су функционисале и као узроци и као последице неолибералне глобализације. Међутим, домаће реакције (економске и друштвене поделе које су све непријатељскије и нестабилније) и стране реакције (појава данашње Кине и БРИКС-а) поткопавају неолибералну глобализацију и почињу да доводе у питање њене пратеће неједнакости. Амерички капитализам и његова империја још увек не могу да се суоче са својим падом усред света који се мења. Заблуде о задржавању или повратку моћи на врху друштва се размножавају заједно са обмањивим теоријама завере и политичким жртвеним јарцима (имигранти, Кина, Русија) испод.
У међувремену, економски, политички и културни трошкови расту. И на неком нивоу, према чувеној песми Леонарда Коена, „Сви знају“.
Овај чланак је продуцирао Економија за све, пројекат Независног института за медије.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити