Вештачка интелигенција (АИ) представља прилику за профит за капиталисте, али представља кључни избор за радничку класу. Пошто је радничка класа већина, тај кључни избор суочава се са друштвом у целини. То је иста прилика за зараду/друштвени избор који је представљен увођењем роботике, компјутера и заиста већином технолошког напретка кроз историју капитализма. У капитализму, послодавци одлучују када, где и како ће инсталирати нове технологије; запослени не. Одлуке послодаваца су вођене углавном тиме да ли и како нове технологије утичу на њихов профит.
Ако нове технологије омогуће послодавцима да исплативо замене плаћене раднике машинама, они ће ту промену спровести. Послодавци имају малу или никакву одговорност према расељеним радницима, њиховим породицама, суседствима, заједницама или владама за многе последице губитка радних места. Ако је трошак за друштво незапослености 100, док је добит послодавца 50, нова технологија се примењује. Пошто добитак послодаваца одређује одлуку, уводи се нова технологија, без обзира колико је та добит у односу на губитак друштва. Тако је капитализам одувек функционисао.
Једноставан аритметички пример може да илуструје кључну тачку. Претпоставимо да АИ удвостручује продуктивност неких запослених. Током истог радног времена производе дупло више него пре употребе АИ. Послодавци који користе вештачку интелигенцију тада ће отпустити половину својих запослених. Такви послодавци ће тада добити исти учинак од преосталих 50 процената својих запослених као и пре увођења АИ. Да би наш пример био једноставан, претпоставимо да ти послодавци онда продају исту производњу по истој цени као и раније. Њихови резултујући приходи ће такође бити исти. Употреба АИ ће уштедети послодавцима 50 процената њихових бивших укупних плата (умањених за трошкове имплементације АИ) и ту уштеду ће послодавци задржати као додатни профит за њих. Тај додатни профит био је ефикасан подстицај за послодавца да примени АИ.
Ако на тренутак замислимо да запослени имају моћ коју капитализам даје искључиво послодавцима, они би изабрали да користе АИ на сасвим другачији начин. Користили би вештачку интелигенцију, никог не отпуштали, али би уместо тога смањили радне дане свим запосленима за 50 процената, а да им плате остану исте. Да још једном задржимо наш пример једноставним, ово би резултирало истим резултатом као пре употребе АИ, а уследила би иста цена за робу или услуге и прилив прихода. Профитна маржа би остала иста након употребе АИ као и раније (минус трошкови имплементације технологије). 50 процената претходних радних дана запослених који су сада на располагању за њихово слободно време би била корист коју стекли. Та доколица—слобода од посла—је њихов подстицај да користе АИ другачије него што су то радили послодавци.
Један начин коришћења вештачке интелигенције доноси додатни профит за неколико, док други начин доноси додатну забаву/слободу многима. Капитализам награђује и тиме подстиче пут послодаваца. Демократија указује на другу страну. Сама технологија је амбивалентна. Може се користити на било који начин.
Дакле, једноставно је погрешно писати или рећи – као што многи раде ових дана – да АИ прети милионима послова или запослених. Технологија то не ради. Уместо тога, капиталистички систем организује предузећа у послодавце у односу на запослене и на тај начин користи технолошки напредак за повећање профита, а не слободно време запослених.
Током историје, ентузијасти су славили већину великих технолошких достигнућа због њихових квалитета „штеде рада“. Увођење нових технологија донело би мање посла, мање напорног рада и мање понижавајућег рада. Импликација је била да бисмо „ми“ — сви људи — имали користи. Наравно, додатни профит капиталиста од техничког напретка без сумње им је донео више доколице. Међутим, додатне технологије за слободно време које су омогућиле већини запослених углавном су им биле ускраћене. Капитализам — систем вођен профитом — изазвао је то порицање.
Данас се суочавамо са истом старом капиталистичком причом. Употреба вештачке интелигенције може да обезбеди много више слободног времена радничкој класи, али капитализам уместо тога подређује вештачку интелигенцију профитерству. Политичари су проливали крокодилске сузе над застрашујућим погледом на послове које је АИ изгубила. Стручњаци размењују процене колико милиона послова ће бити изгубљено ако се усвоји вештачка интелигенција. Лаковерни либерали измишљају нове владине програме који имају за циљ да смање или ублаже утицај вештачке интелигенције на запошљавање. Још једном, неизговорени договор није да се доводи у питање да ли је и како проблем капитализам нити да се тражи могућност промене система као решење тог проблема.
У економији заснованој на радничким задругама, запослени би колективно били сопствени послодавци. Основна структура предузећа капитализма — систем послодаваца наспрам запослених — више не би преовладавала. Имплементација технологије би тада била колективна одлука до које се демократски доноси. Са одсуством капиталистичке поделе послодаваца и запослених, одлука о томе када, где и како користити АИ, на пример, постала би задатак и одговорност запослених као колективне целине. Они могу узети у обзир профитабилност предузећа међу своје циљеве за коришћење вештачке интелигенције, али би свакако узели у обзир и добит у слободном времену коју ово омогућава. Радничке задруге доносе одлуке које се разликују од одлука капиталистичких предузећа. Различити економски системи различито утичу и обликују друштва у којима функционишу.
Кроз историју капитализма, послодавци и њихови идеолози су научили како најбоље да се залажу за технолошке промене које би могле повећати профит. Они су те промене прославили као продор у људској генијалности који заслужује подршку свих. Појединци који су патили због овог технолошког напретка одбачени су као „цена коју треба платити за друштвени напредак“. Ако су се они који су патили узвратили, осуђивани су за оно што се сматрало антидруштвеним понашањем и често су криминализовани.
Као и код претходних технолошких открића, АИ ставља на дневни ред друштва и нова и стара спорна питања. Важност вештачке интелигенције НИЈЕ ограничена на повећање продуктивности коју постиже и губитке послова којима прети. АИ такође оспорава – још једном – друштвену одлуку да се очува подела послодавац-запослени као основна организација предузећа. У прошлости капитализма само су послодавци доносили одлуке са чијим су резултатима запослени морали да живе и да их прихвате. Можда ће са АИ запослени захтевати да доносе те одлуке путем промене система изван капитализма ка алтернативи заснованој на радничкој задруги.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити