MM: За почетак, можете ли нам рећи нешто о себи – одакле долазите, чиме се бавите и како сте ушли у посао који радите?
Демба Моусса Дембеле: Ја сам економиста, школован у Француској и Сједињеним Државама. Радио сам за Министарство економије и финансија [за владу Сенегала] 1980-их. Крајем 1990-их, прешао сам у свет невладиних организација, бавећи се углавном истраживањем и обуком за друштвене покрете и где могу отвореније да се супротставим политици међународних финансијских институција. Чак и када сам радио у Министарству финансија, расправљао сам са мисијама ММФ-а и Светске банке у Сенегалу. Дакле, моје противљење њиховим политикама датира из тог периода. Ја сам део светског друштвеног покрета који се противи неолиберализму или корпоративној глобализацији. Учествовао сам у свим издањима Светског социјалног форума (ВСФ) од 2001. 2011. Сенегал ће бити домаћин тог догађаја и ја ћу бити међу водећим личностима Комитета домаћина.
ММ: О којим сте конкретним политикама расправљали са финансијским институцијама и да ли је из тих аргумената произашло нешто продуктивно?
ДМД: Политике су укључивале либерализацију трговине; укидање субвенција; крај заштите домаћег тржишта; приватизација државних предузећа (ДП). Сенегалска влада се опирала и одлагала спровођење неких од ових политика (приватизација државних предузећа и престанак заштите домаћег тржишта), али је на крају подлегла притиску међународних финансијских институција.
ММ: Како бисте описали тренутно стање у Африци; и какву улогу у томе има америчка влада?
ДМД: У Африци, након скоро 30 година политике повезане са „Вашингтонским консензусом“ који су наметнули ММФ и Светска банка, ситуација је веома суморна. Уједињене нације 33 афричке земље од 49 у свету класификују као „најмање развијене земље“ (ЛДЦ).
Трговинска и финансијска либерализација довеле су до колапса домаће индустрије и повећаног бекства капитала. Наметање готовинских усева довело је до веће зависности од хране, док је модел раста вођен извозом продубио специјализацију Африке у производњи и извозу робе и сировина.
Идеологија „минималне државе“ довела је до колапса многих држава. Није ни чудо што Африка сноси највећи терет тренутних криза: прехрамбене, енергетске, финансијске и економске кризе. Африка има најниже показатеље људског развоја. Наравно, САД имају велику одговорност у свему томе јер су водећа сила иза ММФ-а и Светске банке. Њен став о „слободној трговини“ и „слободном тржишту“ постављају темеље „Вашингтонског консензуса“. То је такође допринело широкој либерализацији трговине која је наметнута афричким земљама. Штавише, америчке субвенције – посебно за америчке узгајиваче памука – наштетиле су афричким фармерима и допринеле опадању афричког пољопривредног сектора.
ММ: За време председника Буша, Африци је дато око 15 милијарди долара кроз председников план за хитне случајеве за помоћ сиди (Пепфар). Преглед програма у Тхе Харвард Лав Енвиронментал Ревиев (пролеће 2004) описује програм овим терминима:
[Т]Бушова администрација жели да усмери огромну већину средстава из Плана за хитне случајеве за помоћ СИДИ преко билатералних канала, а не мултилатералних средстава, као што је Глобални фонд. Сједињене Државе желе да максимизирају свој утицај на друге земље кроз средства доступна за дистрибуцију у Плану за хитне случајеве за помоћ СИДИ. Глобални фонд и друге мултилатералне организације немају исту моћ одозго на доле као Сједињене Државе у захтевима за фундаменталне реформе на националном нивоу.
Како реагујете на ову процену?
ДМД: Ова процена је потпуно тачна јер је План коришћен као спољнополитичко средство. Један од циљева Бушове администрације био је да се план искористи као оружје како би се наметнуло оно што назива „добром управљањем“ или ускратила помоћ земљама за које сматра да „подржавају тероризам“ или „недемократске“. У њиховом жаргону, „добро управљање“ није ништа друго до скуп неолибералних политика („слободна трговина“; „слободно тржиште“; слободно кретање капитала, итд.) Са мултилатералним институцијама, као што су агенције УН, било би тешко за постизање ових циљева... Штавише, углавном су америчке приватне корпорације биле задужене за имплементацију Плана, што је овим корпорацијама дало превелики утицај на здравствену политику земаља примаоца.
ММ: Колико је Глобални фонд успешан и ефикасан и како се може побољшати?
ДМД: Искрено, не могу вам рећи много о томе. Невладине организације које се баве здравственим питањима су више упознате са тим. Мој одговор је био заснован на општим принципима Бушове политике и на коментарима људи који су пажљиво пратили исплате из Фонда.
ММ: Америчка влада покушава да успостави АФРИЦОМ под заставом да жели да помогне Африци, али није успела да пронађе земљу домаћина и тренутно се налази у Немачкој. Шта мислите који су мотиви и како бисте описали популарно расположење према труду?
ДМД: Пратим овај пројекат откако га је скоро најавио председник Буш. У стварности, то нема никакве везе са „безбедношћу Африке“. Напротив, њен циљ је да заштити виталне интересе САД у Африци. Под изговором борбе против тероризма, САД покушавају да добију војне базе у кључним земљама или подрегионима континента. Основна мисија АФРИЦОМ-а је да заштити америчке залихе нафте од стране афричких земаља, из Гвинејског залива (Нигерија, Екваторијална Гвинеја, Габон, Чад, између осталих). Различити извори предвиђају да би до 2015. САД могле зависити до 25% својих потреба од афричке нафте. Због тога мора да обезбеди изворе и да одржава безбедне водове за снабдевање. Због тога је тако очајнички пронаћи добру локацију за АФРИЦОМ. Али многе кључне земље, као што су Нигерија у западној Африци, Јужна Африка, Алжир, јасно су ставиле до знања да ће се супротставити сваком покушају САД да премести АФРИЦОМ у Африку. До сада је само Либерија званично изразила интересовање да буде домаћин. Али САД знају да је Либерија веома крхка држава и нестабилна земља. Штавише, мало је далеко од Гвинејског залива. Сумњамо да се САД додворавају Гани као могућем домаћину, што може објаснити Обамину посету тој земљи. Да резимирамо, расположење је опште непријатељство према АФРИЦОМ-у на афричком тлу.
ММ: У САД имамо Школу америчке страже да изврши притисак на затварање институције, да ли постоје групе и организације које се првенствено фокусирају на заустављање овог тројанског коња пре него што буде испоручен?
ДМД: До сада, многи људи нису добро упознати са проблемом АФРИЦОМ-а. Отпор је углавном долазио од самих афричких влада, као што су Нигерија, Јужна Африка, Алжир, између осталих. Наше организације покушавају да ојачају тај отпор и користимо све могућности (подрегионалне и регионалне састанке) да упозоримо наше чланове на опасност од АФРИЦОМ-а.
ММ: Сваки континент (и свака земља) има своје народне покрете, своје хероје и историју у којој се људи боре за слободу, у вези са савременом борбом у Африци за бекство од неолиберализма и америчког империјализма, да ли постоје групе, организације или особе на челу које треба да знамо О томе?
ДМД:
1) Афрички интелектуалци:
Проф. Самир Амин (Египат/Сенегал); проф. Иасх Тандон (Уганда); гђа Амината Траоре (Мали); проф. Хассан Схивји (Танзанија); покојни Тајудеен Абдоу Рахеем (Нигерија); гђа Мохау Пхеко (Јужна Африка); Тхандика Мкандавире (Малави); Адебајо Олукоши (Нигерија); Ебрахим Сал (Гамбија); Јао Грахам (Гана) и тако даље.
Постоји много других предавача на америчким универзитетима: проф. Махмоод Мамдани (Универзитет Колумбија) и на европским универзитетима (Париз; Лондон; Амстердам)
2) афричке институције:
– Савет за развој истраживања друштвених наука у Африци (ЦОДЕСРИА), са седиштем у Дакару (Сенегал): ввв.цодесриа.орг
– Трећи светски форум (са седиштем у Дакару) на челу са професором Самиром Амином. То је једна од водећих институција у првим редовима борбе против империјализма и глобалног капитализма у Африци. ввв.твф.орг
Канцеларија мреже трећег света – Африка (ТВН-А), са седиштем у Акри (Гана). То је водећа прогресивна институција по питањима трговине. Она координира лабаву мрежу под називом Афричка трговинска мрежа (АТН) која води борбу против споразума о „слободној трговини“ које Европска унија жели да наметне Африци под називом Споразуми о економском партнерству (ЕПА). ввв.твнафрица.орг
Иницијатива за трговину и улагања Јужне и Источне Африке (СЕАТИНИ), са седиштем у Харареу (Зимбабве), игра сличну улогу ТВН-А за јужну и источну Африку.
3) Часописи:
Памбазука Невс, прогресивни недељник који излази сваког четвртка и садржи чланке о аспектима афричког развоја (ввв.памбазука.орг)
4) Друштвени покрети:
– Афрички социјални форум; ввв.африцансоциалфорум.орг; Или ввв.форумсоциалафрицаин.орг
– Организација афричког синдикалног јединства (ОАТУУ) са седиштем у Акри (Гана) је кишобран водећих синдиката у Африци. Има веома прогресиван дневни ред
ММ: Можете ли нам рећи нешто о дневном реду ОАТУУ-а?
ДМД: ОАТУУ је кишобран за близу 200 синдиката у Африци, са целог континента. Колико ја знам, ево главних тачака на његовом дневном реду:
1) Брани и штити интересе својих филијала
2) Бранити слободу удруживања у свим афричким земљама
3) Протест против свих облика репресије против синдиката у Африци
4) Будите главни портпарол афричких синдиката у Међународној организацији рада (МОР)
5) Лобирајте Афричку унију за социјална питања
6) Промовисати солидарност између својих чланова и других афричких друштвених покрета
Ово објашњава зашто је ОАТУУ активан члан Афричког социјалног форума (АСФ). Активно учествује у кампањи против Споразума о економском партнерству (ЕПА) о којима преговарају Африка и Европска унија. Такође је водећи члан Афричког јубилеја (АЈС), коалиције друштвених покрета који позива на безусловно отказивање афричког спољног дуга и одбацивање условљавања међународних финансијских институција.
ММ: Писали сте о „изазовима“ предлога Афричке уније за стварање Сједињених Афричких Држава. Мислим да многи, ако не и већина, нису свесни овог предлога. Можете ли нам рећи нешто о томе – сврху предлога, изгледе и изазове са којима се суочава?
ДМД: Дебата о Сједињеним Афричким Државама је добро позната у Африци. Подигао га је пре око две године либијски председник Кхадафи уз подршку неколико других. Већ су три афричка самита, укључујући и последњи почетком јула у Либији, расправљала о пројекту. Идеја је да Африка треба да формира савезну владу уз координацију кључних политика, као што су одбрана и безбедност; Монетарна и финансијска политика; Спољни послови; међу другима. На овај начин, они мисле да би Африка могла превазићи своју фрагментацију и слабост и моћи да говори једним гласом у међународним пословима.
Међутим, друге земље, попут Јужне Африке, иако подржавају идеју федералне владе, сматрају да је то преурањено и да афричке земље треба да граде и јачају подрегионалне заједнице, које ће тада постати градивни блокови уједињене Африка са јаком и кредибилном савезном владом.
Симпозијум који је управо завршен овде у Дакару (27-30. јул) поново је размотрио дебату са око 250 интелектуалаца из преко 50 земаља, укључујући и дијаспору (САД; Јужна Америка; Кариби). Њих је позвала сенегалска влада, која снажно подржава председника Хадафија. Симпозијум је позвао афричке лидере да брзо крену ка Влади Уније, најкасније 2017, односно за 8 година.
Наводи се да је сенегалски министар спољних послова рекао да постоји 20 афричких земаља које су сада спремне за формирање савезне владе. Али они желе да дају више времена онима који оклевају или су задржани како би избегли поделе по овом критичном питању.
ММ: Шта мислите о предлогу – шта бисте желели да видите од тога, и каква је ваша реакција на Кхадафијеву подршку, да ли мислите да је његова подршка обавеза?
ДМД: Сједињене Афричке Државе су веома популаран предлог, не само међу интелектуалцима, већ и међу обичним грађанима. Идеја афричког јединства је веома јака у јавном мњењу. Сви желимо да видимо остварење Сједињених Афричких Држава. Међутим, лично мислим да ће бити потребно време да се то постигне јер већина афричких лидера није баш искрена у томе. Многи од њих више воле да задрже сопствену моћ у својим земљама и настављају да имају блиске односе са западним земљама.
Мислим да је неко попут Кхадафија привржен, али неки други афрички лидери су неповерљиви према њему. А западне земље не воле да га виде како има снажно вођство у Африци. А ове земље гурају неке афричке лидере да не прихвате да следе Кхадафија. За мене, Кхадафијева подршка Сједињеним афричким Државама не може бити обавеза јер је он једини који у овом тренутку може да подстакне овај пројекат. А прошлог месеца, овде у Дакару, одржана је велика конференција интелектуалаца из целе Африке и дијаспоре на тему Сједињених Афричких Држава. Дакле, са моје тачке гледишта, Хадафи је главна покретачка снага овог пројекта, чак и ако га Запад и неки афрички лидери не воле.
ММ: Ово питање мора да се бави визијом и стратегијом – Какву улогу могу да играју популарни покрети широм света у смањивању ове агресивне политике (тј. империјализма и капитализма); Светски социјални форум има слоган „Други свет је могућ“ – како замишљате тај свет у смислу учешћа јавности у политици, економији и друштвеном поретку?
ДМД: Народни покрети и основни покрети могу играти кључну улогу у борби против империјализма када се повежу са политички оријентисаним прогресивним организацијама. Наравно, да би се то десило, треба да постоји истинска демократија и поштовање мишљења народних покрета. Мислим да где год постоје јаки и добро организовани покрети на бази, они могу значајно утицати на политике на свим нивоима. Они могу извршити снажан притисак на лидере и креаторе политике да промене економске и социјалне политике или чак безбедносне политике.
Они могу бити снажан катализатор народне мобилизације против непопуларне политике.
Немам идеалан план која би улога популарних покрета требало да буду у другом светском поретку. Међутим, као општи принцип, сматрам да би нови светски поредак требало да постави као приоритет истинску демократију избегавајући доношење одлука одозго на доле. Требало би да постоје институције које би требало да омогуће људима да се чују и утичу на политике које утичу на њихове животе. Нова демократска правила треба да омогуће људима да слободно бирају оне који ће их представљати. Истовремено, ова правила треба да омогуће људима да промене своје вођство кад год се осећају изданим од тог вођства или мисле да оно није ефикасно у обављању свог посла. Мислим да су све врсте народне мобилизације широм света од касних 1990-их и рођења ВСФ-а допринеле подизању снажне грађанске свести која је служила јачању основних покрета.
Демба Моусса Дембеле је директор Форума за афричке алтернативе и истраживач који доприноси савету невладиних организација, ЦОНГАД
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити