МОСКВА — Пре две године на данашњи дан, три новинара и ја смо нервозно радили у хотелској соби у Хонг Конгу, чекајући да видимо како ће свет реаговати на откриће да је Агенција за националну безбедност снимала скоро сваки телефонски позив у Сједињеним Државама. У данима који су уследили, ти новинари и други објавили су документе који откривају да су демократске владе пратиле приватне активности обичних грађана који нису учинили ништа лоше.
За неколико дана, влада Сједињених Држава је одговорила подизањем оптужнице против мене према законима о шпијунажи из Првог светског рата. Адвокати су новинаре саветовали да ризикују хапшење или судски позив ако се врате у Сједињене Државе. Политичари су се утркивали да осуде наше напоре као неамеричке, чак и издајничке.
Приватно, било је тренутака када сам се бринуо да бисмо могли узалуд угрозити наше привилеговане животе - да ће јавност реаговати равнодушно или цинизмом на открића.
Никада нисам био толико захвалан што сам тако погрешио.
Две године касније, разлика је дубока. За само месец дана, инвазивни програм НСА за праћење позива судови су прогласили незаконитим, а Конгрес се одрекао. Након што је истрага надзорног одбора коју је именовала Бела кућа открила да овај програм није зауставио ниједан терористички напад, чак је и председник који је некада бранио његову исправност и критиковао његово откривање сада наредио да се прекине.
Ово је моћ информисане јавности.
Прекид масовног надзора приватних телефонских позива према Патриотском закону је историјска победа за права сваког грађанина, али је то само најновији производ промене глобалне свести. Од 2013. године, институције широм Европе су прогласиле сличне законе и операције незаконитим и наметнуле нова ограничења будућим активностима. Уједињене нације су прогласиле масовни надзор недвосмисленим кршењем људских права. У Латинској Америци, напори грађана у Бразилу довели су до Марцо Цивил, закона о правима на Интернету. Препознајући кључну улогу информисаних грађана у исправљању ексцеса власти, Савет Европе је позвао на доношење нових закона за заштиту узбуњивача.
Изван граница закона, напредак је дошао још брже. Технолози су неуморно радили на реинжењерингу безбедности уређаја који нас окружују, заједно са језиком самог Интернета. Откривени су и исправљени тајни недостаци у критичној инфраструктури које су владе искористиле да олакшају масовни надзор. Основне техничке мере заштите као што је шифровање — које се некада сматрало езотеричним и непотребним — сада су подразумевано омогућене у производима пионирских компанија као што је Аппле, обезбеђујући да чак и ако вам телефон украду, ваш приватни живот остане приватан. Такве структурне технолошке промене могу да обезбеде приступ основној приватности ван граница, изолујући обичне грађане од произвољног усвајања закона против приватности, као што су они који се сада спуштају на Русију.
Иако смо прешли дуг пут, право на приватност — темељ слобода садржаних у Повељи о правима Сједињених Држава — остаје угрожено. Неки од најпопуларнијих светских онлајн сервиса су уврштени као партнери у НСА-иним програмима масовног надзора, а технолошке компаније су под притиском влада широм света да раде против својих клијената, а не за њих. Милијарде записа о локацији мобилних телефона се и даље пресрећу без обзира на кривицу или невиност оних који су погођени. Сазнали смо да наша влада намерно слаби основну безбедност интернета са „задњим вратима“ која претварају приватни живот у отворене књиге. Метаподаци који откривају лична удружења и интересе обичних корисника Интернета још увек се пресрећу и прате у размерама без преседана у историји: док ово читате на мрежи, влада Сједињених Држава прави белешку.
Водитељи шпијуна у Аустралији, Канади и Француској искористили су недавне трагедије да траже наметљиве нове моћи упркос доказима да такви програми не би спречили нападе. Британски премијер Дејвид Камерон недавно је размишљао: „Да ли желимо да дозволимо средство комуникације међу људима које не можемо да читамо?“ Убрзо је нашао свој одговор, проглашавајући да смо „предуго били пасивно толерантно друштво, говорећи нашим грађанима: Докле год поштујете закон, ми ћемо вас оставити на миру“.
На прелазу миленијума мало ко је замишљао да ће се од грађана развијених демократија ускоро тражити да бране концепт отвореног друштва од сопствених лидера.
Ипак, однос снага почиње да се мења. Сведоци смо појаве пост-терористичке генерације, оне која одбацује поглед на свет дефинисан јединственом трагедијом. Први пут од напада 11. септембра 2001. видимо обрисе политике која се окреће од реакције и страха у корист отпорности и разума. Сваком судском победом, сваком променом закона, показујемо да су чињенице убедљивије од страха. Као друштво, поново откривамо да вредност права није у ономе што крије, већ у ономе што штити.
Едвард Ј. Сноуден, бивши службеник Централне обавештајне агенције и сарадник Агенције за националну безбедност, је директор Слобода Фондације за штампу.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити