Да није било огромног утицаја САД у светској политици, већина нас би вероватно имала више непосредних проблема којима би се требало бавити него размишљањем о несташлуцима америчких либерала. Ипак, с обзиром да Барак Обама завршава свој други мандат и да се неки други самоидентификовани либерал пре или касније сели у Белу кућу, можда је тренутак за размишљање о америчком либерализму на реду. Да ли су амерички либерали лојални или одбацују своје тобожње политичке вредности у свом приступу спољној политици?
Узимајући у обзир колики је замах иза разних америчких покрета који подижу свест о климатским променама, полицијском насиљу, расизму у породици, ЛГБТ правима, женским правима и низу других вредних разлога, алармантно је мало организовања које би имало за циљ да промени бездани карактер америчких иностраних послова. политика. Амерички либерали имају не тако мали терет доказивања када је у питању објашњење оштре контрадикције између њихових исказаних политичких уверења и политике коју њихови политичари суперзвезде и већина Демократске странке спроводе широм света.
Политички либерализам, укључујући либерализам у САД, заступа нагласак на негативној слободи, односно одсуству ограничења и препрека и слободу од принуде и мешања других појединаца или друштвених или политичких структура. Заиста, у различитим фазама историје САД, већина политичких циљева које је поставио амерички либерализам вртела су се око онога што сматрају залагањем за негативну слободу.
Ипак, иако се сматрају цењеним приоритетом у унутрашњој политици, амерички либерали често изгледају посвећени поткопавању остваривања негативне слободе у америчкој спољној политици. Помислите на системе власти који су супротни негативној слободи. Шта је са државом која је заснована на ауторитаризму, верском фанатизму не само насилно храњеном свима, већ и кодираним у грађанским и кривичним законима земље, близу нулте толеранције за критику владине политике, широким ограничењима политичког организовања, без одговарајућег процеса, тајна суђења и мизогинија? То би била Саудијска Арабија.
Какав је приступ америчких либерала, тих страствених чувара негативне слободе, према Саудијској Арабији? Под Обамином администрацијом, извоз америчке војне опреме у Саудијску Арабију – укључујући хеликоптере, борбене авионе, ракетне системе, системе противракетне одбране, оклопна возила и бомбе – има потенцијалну вредност од више од 90 милијарди америчких долара. Да ту цифру ставимо у неку перспективу, то је 30 пута већи војни буџет Финске и преко четири пута војни буџет Израела. Ако оставимо на страну трговину оружјем, Саудијска Арабија је деценијама била чврст блискоисточни савезник Сједињених Држава, понекад више него Иран под Шахом или Израелом.
Извештај Амнести интернешенела 2014/15 документује како је саудијска влада драстично ограничила слободу изражавања, удруживања и окупљања, како влада сузбија неслагање и затвара бранитеље људских права. Према Амнестију, „мучење затвореника је наводно било уобичајено; судови су осудили оптужене на основу тортуром укаљаних „признања“ и осудили друге на бичевање. Жене су се суочавале са дискриминацијом у закону и пракси” и тако даље и тако даље.
Звучи као рај за оне који имају меку тачку у срцу за негативну слободу. Није ни чудо што је Обама, када је краљ Абдулах од Саудијске Арабије преминуо у јануару 2015, рекао: „Док су наше земље радиле заједно на суочавању са многим изазовима, увек сам ценио перспективу краља Абдулаха и ценио наше искрено и топло пријатељство. Као вођа, увек је био искрен и имао је храбрости за своја уверења. Једно од тих убеђења било је његово непоколебљиво и страствено уверење у важност америчко-саудијских односа као силе за стабилност и безбедност на Блиском истоку и шире. Блискост и снага партнерства између наше две земље део је наслеђа краља Абдулаха. Нека му Бог подари мир.”
Не би било тачно тврдити да нема критике Ријада у САД. Руководство Саудијске Арабије је толико нечувено да се ту и тамо осећа нелагодност према Ријаду чак иу САД. Али да ли међу америчким либералима – или, у том случају, било ко други у САД – постоји било каква озбиљна политичка организација која намерава да оконча љубавну везу између САД и Саудијске Арабије? Одговор је одлучно не.
Постоји јасан разлог зашто апатија у САД према спољној политици САД уопште и америчко-саудијским односима посебно изгледа прилично алармантно за сваког спољног посматрача: спољна политика САД је главно глобално питање и они који су најспособнији да се промене Политике САД су амерички грађани. Рекавши то, ништа у досадашњем раду америчких либерала не указује на то да они имају било какав интерес да своје наводне принципе схвате озбиљно. Неће они бити ти који ће окончати медени месец између Вашингтона и Ријада.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити