После недавног напада беле расе који је убио девет Афроамериканаца у САД, дебата о употреби заставе Конфедерације се интензивирала. Чини се да је његова употреба све мање популарна међу америчким грађанима, а позиви на забрану постају све чешћи. Као што је Тхе Нев Иорк Тимес рекао:
„Масакр деветорице Афроамериканаца у чувеној цркви у Чарлстону прошле недеље, који је гурнуо питања расних односа и права на оружје у средиште председничке кампање 2016, сада је додао још једно познато питање које изазива поделе новонасталом такмичењу за републиканце номинација: шта радити са борбеном заставом Конфедерације која се вијори на територији Капитола Јужне Каролине.
Забрана заставе Конфедерације била би корак напред. Међутим, тренутни негодовање због симбола Конфедерације тражи даље коментаре.
Шта одређује да ли је прихватљиво истицање заставе, било да је то застава државе или застава недржавног актера? Без обзира на то како би неко то желео да процени, чини се да постоји очигледна непоштење или, у сваком случају, огромна конфузија када је у питању примена ових стандарда широм света.
Претпоставимо да је одлучујући фактор за легитимност истицања заставе неког државног или недржавног актера стање људских права тог субјекта. Такође, оставимо по страни и донекле реалну могућност да би истинска примена таквог критеријума могла учинити истицање застава сваке поједине државе нелегитимним.
Уместо тога, хајде да се фокусирамо на неке посебно одвратне случајеве.
Из очигледних разлога, истицање заставе, рецимо, Родезије, Јужне Африке из доба апартхејда. Русија или Израел нису нужно најефикаснији начин за склапање пријатељства међу западним прогресивцима, либералима или левичарима. Поштено. Али шта је са заставом Сједињених Држава?
Ако постоји земља са опсесивнијим односом према званичној државној застави од Сједињених Држава, онда тек треба да чујем за то. Што је још важније, не постоји ниједна држава у ери после Другог светског рата која је илегално извршила инвазију и уништила више земаља, збацила више влада (укључујући и демократски изабране) и усмерила више војне, дипломатске и економске подршке другим земљама које крше људска права од Америка.
Колико ми је познато, конвенционални став према САД и, сходно томе, америчкој застави позитивнији је међу западним либералима и левичарима него према Родезији, Јужној Африци из времена апартхејда, Израелу или Русији. Ипак, резултати горе наведених земаља заједно не приближују се оном у САД.
Размотрите само један једини пример незаконите америчке војне агресије. САД су бациле више него двоструко више бомби у Јужном Вијетнаму од укупне количине бомби које су све стране бациле у Другом светском рату заједно, уништиле дванаест милиона хектара вијетнамских шума и 25 милиона хектара пољопривредног земљишта. Готово 70 милиона литара хербицидних средстава прскана је по земљи. У нападу САД рањени КСНУМКС милиона Вијетнамски цивили и до КСНУМКС милиона Вијетнамци су постали жртве токсичних дефолијанса које су САД користиле у великим деловима земље. Када су САД коначно биле принуђене да се повуку, Вијетнам је био остављен са 200,000 проститутки, 879,000 сирочади, 1 милион удовица и 11 милиона избеглицас. Бар све то поврх свега КСНУМКС милиона Вијетнамци убијени у војној агресији САД. А овај неописиви злочин и даље се раскошно хвали у друштву које га је извршило.
То није била Конфедерација. То није била Родезија. То су биле Сједињене Америчке Државе.
Поред директног и индиректног рушења десетина режима широм света, размислите о бројним владама које крше људска права које су уживале и/или тренутно уживају огромну подршку САД. Било да је у питању Саудијска Арабија, Индонезија под Сухартом, Ирак под Садамом Хусеином, Иран под последњим шахом, разне латиноамеричке војне хунте или апартхејд Јужноафричка Република, вероватно би се један број ауторитарних режима после Другог светског рата срушио раније, а неки никада не би су се појавиле, да није било масовног учешћа САД.
У ВИН/Галлуп Интернатионал анкета чији су резултати објављени почетком 2014. године, међународна заједница је прогласила САД највећом претњом. Ниједна друга земља се није ни приближила. Авај, шта год да носи будућност заставе Конфедерације, можда би и америчка јавност хтела да одвоји тренутак да размисли о својој култури обожавања тих добрих старих звезда и пруга.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити
1 komentar
Иако ово тешко да је место да уопште започнемо литанију злочина против човечности које је починила бела супрематистичка колонијална насељена држава, били бисмо неозбиљни да не поменемо барем најневероватније гадости почињене под Звездама и пругама. По мом мишљењу, то би био геноцид над домородачким народима острва корњача. Злочин, попут ропства, траје до данас. Познати кафани главних медија је да постоји танка линија између „наслеђа и мржње“, али са САД никада није постојала граница између њиховог државног наслеђа геноцида, ропства и беле патријархалне супремације.