Све се променило, потпуно променило: Родила се страшна лепота.
(Вилијам Батлер Јејтс Ускрс, 1916)
Његово изговарање било је у ствари, готово без страсти. У то време је брзо ходао према израелској амбасади у Вашингтону, и није изненађујуће што је звучао као да је помало без даха. Он би унапред увежбао речи. Сваки аспект његовог планирања био је беспрекоран – од обавештавања извора вести пре протеста који је требало да се одржи, до преноса уживо и његове изјаве и кулминације акције самозапаљења. Са моралном храброшћу такве врсте коју је готово немогуће замислити, готово немогуће поновити, учинио је све што је било у његовој моћи да максимизира утицај свог самоспаљивања и да осигура да његова порука Слободна Палестина букти снажно и јасно широм света . И тако, поставивши позорницу за завршни чин свог живота, двадесетпетогодишњи Арон Бушнел је погинуо на најмучнији могући начин. Оправдано бисте рекли да су амерички председник Џо Бајден, државни секретар Ентони Блинкен, министар одбране Лојд Остин и други који делују иза кулиса—извођачи одбране, произвођачи оружја, Волстрит и нафтни и гасни титани одредили његову смрт. Као да су и они били присутни на капији израелске амбасаде и обезбедили гориво које је било потребно. Младић је идентификовао починиоце – владајућу класу – пошто је изјавио „Ово је оно што је наша владајућа класа одлучила да ће бити нормално“ и уживо емитовао своје последње тренутке.
Арон Бусхнелл је наравно мислио на дивљи геноцид који Израел спроводи у појасу Газе од 7. октобра 2023. Немилосрдно бомбардовање убило је десетине хиљада Палестинаца. Непознати број је настрадао када су живи закопани у рушевинама својих домова. Дошло је до систематског циљања и елиминације људи који су темељ грађанског и функционалног друштва. Укинути су научници, песници, интелектуалци, професори, наставници, лекари, новинари, инжењери, ИТ стручњаци. Говорити о свему овоме значи само почети описивати људски данак који је нанео геноцид. У градовима су читава насеља уништена. Велики део Газе је претворен у рушевине. Болнице су нападнуте и уништене. Њихово особље је убијено, заробљено и мучено од стране израелске војске. Основна инфраструктура – водоводне цеви, резервоари за воду и постројења за пречишћавање слане воде, канализациони системи, соларни панели итд. – намерно је саботирана. Универзитети и школе, џамије и цркве леже у рушевинама. До краја јануара Израел је уништио више од две стотине античких и археолошких налазишта од триста двадесет пет колико их је било регистрован. Вековно културно и историјско наслеђе појаса Газе је избрисано. Палестинцима је украдена прошлост, садашњост и будућност. У сравњивању културних споменика Газе са земљом Израел је истовремено извршио јуриш на историјско наслеђе људске расе. У том погледу постоји мала разлика између државе Израел и ентитета који су осуђени широм света – талибана и терористичке групе ИСИС.
Ову запањујућу, ову монструозну пустош Израел је извршио за мање од пет месеци. То је прорачунати и систематски геноцид. Људи света су узалуд протестовали. Одржане су и одржавају се масовне демонстрације осуде геноцида, као и оне мање. Генерални секретар УН и шефови хуманитарних агенција УН осудили су патње нанесене опкољеном и бомбардованом становништву Газе и поново позвали на прекид непријатељстава. Кроз све ово Израел је остао немилосрдан, упоран и непопустљив. Док се запрепашћени свет неумољиво гурао према шестом месецу геноцида у Гази и Палестини, 25-годишњи Арон Бушнел жртвовао је свој живот у чину протеста чије сећање и смисао никада не смеју да нестану из јавног простора . Јасно је рекао да одговара на кршење крајњих граница људске толеранције од стране врсте зла које пркоси људском разумевању.
Шта знамо о Арону Бушнелу? Какав је био његов морални и политички пут? Постоји неколико ствари које можемо да саставимо из комерцијалног, као и из бескомпромисног медијског извештавања које је пратило његову трагичну смрт 25.th фебруара 2024. Знамо за његову забринутост за невоље бескућника и да је радио са локалним групама на дистрибуцији хране и одеће бескућницима у Сан Антонију у Тексасу. Наставио је своје преданог рада када се преселио у Акрон, Охајо. Након што је његова смрт постала домаћа и међународна вест, било је презривих покушаја да се умањи значај његове жртве и оцрни као ментално нездрава особа. Лако је оповргнути оптужбе. Припреме Арона Бушнела за његове последње сате биле су педантне. Ништа није препуштено случају. Припремио је тестамент: „Предузео је све потребне кораке како би се побринуо да све што има буде збринуто, као и његова мачка, то је одредио свом комшији“, Лупе Барбоза из Царе Цоллецтиве, Рекао Тексашки јавни радио након што је погледао тестамент. „Да, то је за мене сав осећај некога ко је био одмерен и знао шта ради.”
Углавном, мејнстрим медији су избегавали незгодна сведочења младићевих пријатеља. Из тог разлога, на бескомпромисним медијима је да обезбеде да њихове изјаве остану у јавности. Независна новинарка Талија Џејн сакупила је нека од ових сведочења. Један од њих је од Ерика који је упознао Бушнела 2022. године: „Арон је најљубазније, најнежније, најлуђе дете у ваздухопловству. Такође је рекао: „Он увек покушава да размишља о томе како заправо можемо да постигнемо ослобођење за све са осмехом на лицу. Ксилем који је радио са Бушнелом на подршци бескућницима у Сан Антонију рекао је: „Он је један од најпринципијелнијих другова које сам икада познавао. А ту су и речи Бушнеловог пријатеља Левија Пиерпонта: „Био је најслађи момак којег сте икада упознали. Немогуће је не приметити да нико од његових пријатеља није на неки начин гледао на Арона Бушнела као несређеног. Свакако похвале оних који су га најбоље познавали морају надмашити све што су навијачице за геноцид у Гази инсинуирале о Бусхнелу.
Млади Аарон Бусхнелл је био заљубљен у живот. Знамо то јер смо видели слику са караоке забаве коју су приредили његови пријатељи када је напустио Сан Антонио у Тексасу. На забави, према Вашингтон пост: „Опевао је песму за песмом, од којих су многе биле из „Лес Мисераблес“, за коју се знало да је волео. А један је био „Ветар у коси” Менди Мур из ТВ серије засноване на филму „Замршени”. „Имам осмех на лицу“, певао је Бушнел, „и ходам по ваздуху. Заиста, он има осмех на лицу на широко распрострањеној фотографији са забаве. Диван и заразан осмех. Никада нећемо сазнати ништа о унутрашњој агонији коју је прошао док се спремао да умре самосвојном смрћу у екстремном чину протеста (његове речи) против до сада незаустављивог, вишемесечног геноцида у Гази. Можемо само да покушамо да замислимо ужасну борбу која се одиграла док је он замислио и припремао своје последње сате.
После 25. фебруара бескомпромисни медији су у први план поставили историја самоспаљивања као вида протеста. Младић је можда проучавао ту историју у целини или делимично. Познато је да су многа људска бића жива спаљена у несрећама, у делима приватне освете, у погромима попут оних у Индији где се хиндуистички екстремисти окрећу против беспомоћних муслимана. У случају Арона Бушнела, младић је направио намеран избор да себи нанесе ужасну смрт од ватре. Био је немилосрдан - према себи. Везаност за живот је укорењена у живим бићима. У есеју Џорџа Орвела А Хангинг осуђеник који се води на погубљење одступа да би избегао локву. Није схватио неминовност своје смрти. Инстинктивни нагон да се ухвати за живот најјачи је код оних који су заљубљени у живот и имају велика очекивања. Са 25 година, Аарон Бусхнелл је био у цвету своје младости. Његов Линкед Ин профил каже да је дипломирао врхунски и врхунски. Само непоправљиво тупи не би препознали да је он бистар младић. Пред њим је био живот који обећава. Свему томе је окренуо леђа када је решио да после 25. фебруара за њега више неће бити сутра. Било би лакше помирити се са његовом прераном смрћу ако би, на пример, постојао разлог да се мисли да је био самоубилачки настројен. И да је његова прерана смрт била неизбежна.
Али зашто кривити владајућу класу? Или Израел што се тога тиче? Није ли све почело са Хамасом? Војном офанзивом од 7. октобра? Зар Израел нема право да се брани? Чак и ако право на самоодбрану повлачи геноцид над означеним непријатељем, палестинским народом? Да бисмо одговорили на ова питања, неопходно је признати да за разлику од представа Израела, западних лидера и компромитованих медија, историја није почела 7.th октобра 2024. Настанку израелско-палестинског сукоба могуће је приписати различите датуме. Да бисмо поједноставили ствари, може се рећи да је сукоб почео када су стотине хиљада Палестинаца протерале ционистичке милиције из своје домовине у време оснивања државе Израел 1948. У наредним деценијама дошло је до појаве бруталне израелске војне окупације и прогресивне присвајање од стране израелске државе огромних делова неправедно скраћене територије која је Палестини додељена планом УН о подели из 1947. Хамас се појавио тек 1987 – деценијама након што је израелска окупација узела данак на палестинским животима и земљи.
Као људска бића која се противе датку који је цивилима нанео војни сукоб, требало би да жалимо због смрти израелских цивила 7. октобра. Исто тако, требало би да оспоримо експлоатацију и капитализацију ових смрти да бисмо спровели програм геноцида и етничког чишћења. Текући геноцид над палестинским народом је другачији од било којег другог који се догодио у историји. Уз вољни тајни договор САД и западних сила, геноцид спроводи Израел пред очима светских камера. Свакодневно нам се преноси на телевизији, на интернету и на временским линијама друштвених медија. Свет је сведочио покварености запањујуће врсте – напада на болнице од стране ИД, прекида напајања инкубаторима са бебама које су потом остављене да се разграђују, окупљања цивила који су понижени присиљавањем да се скину. Дрхте на хладноћи док чекају да их ИДФ испита и мучи. У исто време, комерцијални медији који су објавили много заслужних и утицајних извештаја о најгорим злочинима које је Хамас наводно починио 7. октобра ефективно су дебункед. Херојски напори бескомпромисних медија и независних новинара – Тхе Елецтрониц Интифада, Тхе Граизоне, Тхе Интерцепт и других – разоткрили су лажи које је пропагирао Израел уз вољни договор западних политичких лидера и водећих западних извора вести. Упркос наелектрисаној природи ових открића, она су углавном занемарена. Једна од последица је да је израелски геноцид остао незаустављив до данас.
Гледамо у потпуној неверици. Принуђени да свједочимо геноциду који је све интензивнији, реагујемо са немоћним бијесом, с бијесом и тјескобом. Гледамо како патња у појасу Газе ескалира, како глад и глад завладавају. Шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борел је 18. марта изјавио да је Газа сада у а стање глади и да је глад створена човеком. Као и геноцид, ово је глад која нема пара у људској историји. Непосредно иза прелаза Рафа, стотине камиона натоварених залихама хране чекају месецима. Израел их блокира – намерно и немилосрдно – да уђу у Газу. Да ли је икада у историји постојао случај када се храна складиштила само неколико миља од заробљене територије са расељеним становништвом које је било изложено вишемесечној несташици хране, а сада и глади? Све док су бомбардовани, нападнути и убијани?
Последње недеље фебруара 2024. временске линије друштвених медија почеле су да приказују слике беба које су умрле од глади у Гази. Било је то отприлике у исто време када је млади Арон Бушнел живео последње сате свог кратког живота. Од тада смо открили да нас очекују гори злочини — ако је то било могуће. Израел је до сада нормализовао убијање гладних Палестинаца који чекају помоћ. Масакри се врше артиљеријским гранатирањем и паљбом из хеликоптера. Уследиле су брзе — и неупућене — оптужбе масакр у врећама брашна. Израел носи непобедиви оклоп некажњивости. У САД и Великој Британији антиционистичке јеврејске групе одиграле су узорну улогу у осуди геноцида у Гази и организовању протеста. Али изборна јединица која је најважнија је заправо прогеноцид. Анкете показују да је међу израелским Јеврејима две трећине против на снабдевање хуманитарном помоћи непрестано бомбардованом, много пута расељеном, изгладњелом становништву појаса Газе. С обзиром на оно чему сведочи, потребно је уложити изузетне напоре да се задржи разум. Усред таме, морална јасноћа Арона Бушнела је животворна. Речи које је младић изговорио умирућим дахом су неувеле. Памтиће их се дуго по окончању израелске окупације палестинске домовине. Неколико минута пре него што је извадио упаљач, младић је изјавио да његов екстремни чин протеста уопште није екстреман у поређењу са оним што су људи у Палестини доживљавали од стране својих колонизатора.
Оплакивали смо убиство Рефаата Алареера, палестинског песника и научника који је овековечен својом последњом песмом „Ако морам да умрем, ти мораш да живиш, да испричам моју причу“. Туговали смо када је палестински нефролог др Хамам Алох умро. Израел је у новембру издао налоге за протеривање оних који живе у северној Гази. На питање Ејми Гудман, водитељке информативног програма Демократија сада, зашто није побегао са својом породицом у наводну безбедност јужне Газе, посвећени и неустрашиви специјалиста одговорио је: Мислите да сам ишао на медицинску школу и на постдипломске дипломе укупно 14 година, тако да размишљам само о свом животу, а не о пацијентима. Две недеље касније, др Хамам Алох је убијен у ваздушном нападу који је уништио кућу у којој се склањао са члановима породице. Његово тело пронађено је у рушевинама. А пре неколико дана смо оплакивали убиство Мохамеда Бараката, аса фудбалера и палестинске иконе. Непосредно пре него што је пројектил (произведен у САД-у по свој прилици) погодио његов дом, снимио је своје последње молитве и опростио се од оних које је волео. Његове последње речи изговорене су са неописивом снагом и достојанством. Било је толико других. Губици долазе брзо и густо. Последња порука Арона Бушнела била је Слободна Палестина. Док је пламен прогутао његово тело, повикао је Слободна Палестина. Изнова и изнова док се није срушио. Он је био мемориализед од свог пријатеља Левија Пиерпонта следећим речима: Желим да људи упамте да његова смрт није узалудна, да је умро да би осветлио ову поруку. Не желим да ико други умре на овај начин. Да ме је питао за ово, молио бих га да то не чини. Урадио бих све што сам могао да га зауставим. Али, очигледно, не можемо га вратити. И морамо да поштујемо поруку коју је оставио.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити