Мађарска шала: Током рата у јуну 1967. Мађар упознаје свог пријатеља. "Зашто изгледаш тако срећно?" он пита. „Чуо сам да су Израелци данас оборили шест МиГ-ова совјетске производње“, одговара његов пријатељ.
Следећег дана пријатељ изгледа још веселије. Израелци су оборили још осам МиГ-ова“, најављује он.
Трећег дана пријатељ је пао. "Шта се десило? Зар Израелци нису данас срушили ниједан МиГ? пита човек. „Јесу“, одговара пријатељ, „али данас ми је неко рекао да су Израелци Јевреји!“
Ово је цела прича укратко.
Антисемит мрзи Јевреје зато што су Јевреји, без обзира на њихове поступке. Јевреји могу бити омражени зато што су богати и разметљиви или зато што су сиромашни и живе у беди. Зато што су одиграли велику улогу у бољшевичкој револуцији или зато што су се неки од њих невероватно обогатили након слома комунистичког режима. Зато што су разапели Исуса или зато што су заразили западну културу „хришћанским моралом саосећања“. Зато што немају отаџбину или зато што су створили државу Израел.
То је у природи свих врста расизма и шовинизма: неко мрзи некога зато што је Јеврејин, Арап, жена, црнац, Индијанац, муслиман, хинду. Његови или њени лични атрибути, поступци, достигнућа су неважни. Ако он или она припада омраженој раси, вери или полу, биће омражени.
Из ове основне чињенице произилазе одговори на сва питања у вези са антисемитизмом. На пример:
Да ли је свако ко критикује Израел антисемит?
Апсолутно не. Неко ко критикује Израел због неких наших поступака не може се због тога оптужити за антисемитизам. Али неко ко мрзи Израел зато што је јеврејска држава, као што је Мађар у шали, је антисемит. Није увек лако разликовати ове две врсте, јер се лукави антисемити представљају као бона фиде критичари израелских акција. Али представљање свих критичара Израела као антисемита је погрешно и контрапродуктивно, то штети борби против антисемитизма.
Многе дубоко моралне личности, крем човечанства, критикују наше понашање на окупираним територијама. Глупо је оптуживати их за антисемитизам.
Може ли човек бити антициониста, а да није антисемита?
Апсолутно да. Ционизам је политички кредо и према њему се мора поступати као према сваком другом. Човек може бити антикомуниста, а да није анти-кинески, антикапиталиста, а да није антиамериканац, антиглобалиста, анти-Било шта. Ипак, опет, није увек лако повући црту, јер се прави антисемити често претварају само да су „антиционисти“. Не треба им помоћи брисањем разлике.
Може ли човек бити антисемита и циониста?
Заиста да. Оснивач модерног ционизма, Теодор Херцл, већ је покушао да придобије подршку озлоглашених руских антисемита, обећавајући им да ће Јевреје узети из њихових руку. Пре Другог светског рата, ционистичка подземна организација ИЗЛ основала је војне кампове за обуку у Пољској под окриљем антисемитских генерала, који су такође желели да се отарасе Јевреја. Данас, ционистичка екстремна десница прима и поздравља огромну подршку америчких фундаменталистичких еванђелиста, које већина америчких Јевреја, према анкети објављеној ове недеље, сматра дубоко антисемитским. Њихова теологија прориче да уочи другог Христовог доласка сви Јевреји морају да пређу у хришћанство или да буду истребљени.
Може ли Јевреј бити антисемит?
То звучи као оксиморон. Али историја је познавала неке примере Јевреја који су постали жестоки мрзитељи Јевреја. Шпански велики инквизитор Торкемада је био јеврејског порекла. Карл Маркс је написао неке веома гадне ствари о Јеврејима, као и Ото Вајнингер, значајан јеврејски писац у фин-де-сиецле Беч. Херцл, његов савременик и бечанин, записао је у својим дневницима неке врло некомплиментарне опаске о Јеврејима.
Ако особа критикује Израел више од других земаља које раде исто, да ли је он антисемита?
Не нужно. Истина, треба да постоји један те исти морални стандард за све земље и сва људска бића. Руске акције у Чеченији нису боље од наших у Наблусу, а могу бити и горе. Невоља је у томе што су Јевреји представљени и замишљају себе (и заиста су били) „нација жртава“. Стога је свет шокиран да су јучерашње жртве данашњи виктимизатори. Од нас се тражи виши морални стандард него од других народа. И с правом.
Да ли је Европа поново постала антисемитска?
Не баш. Број антисемита у Европи није порастао, можда је чак и опао. Оно што се повећало је обим критика понашања Израела према Палестинцима, који се појављују као „жртве жртава“.
Ситуација у неким предграђима Париза, која се често наводи као пример пораста антисемитизма, сасвим је другачија. Када се северноафрички муслимани сукобе са северноафричким Јеврејима, они преносе израелско-палестински сукоб на европско тло. То је уједно и наставак свађе између Арапа и Јевреја која је започела у Алжиру када су Јевреји подржавали француски режим, а муслимани су их сматрали сарадницима омражених колонијалиста.
Зашто је онда већина Европљана у недавној анкети изјавила да Израел угрожава светски мир више од било које друге земље?
То има једноставно објашњење: Европљани свакодневно гледају на телевизији шта наши војници раде на окупираним палестинским територијама. Ова конфронтација је покривена више него било који други сукоб на земљи (са могућим изузетком Ирака, за сада), јер је Израел „интересантнији“, с обзиром на дугу историју Јевреја у Европи и зато што је Израел ближи западном медији него муслиманске или афричке земље. Палестински отпор, који Израелци називају „тероризмом“, многим Европљанима изгледа веома налик на француски отпор немачкој окупацији.
Шта је са антисемитским манифестацијама у арапском свету?
Нема сумње, типично антисемитске индиције су се у последње време увукле у арапски дискурс. Довољно је напоменути да су злогласни „Протоколи сионских мудраца“ објављени на арапском језику. То је типично европски увоз. Протоколе је измислила тајна полиција царске Русије.
Какве год глупости изнели поједини „стручњаци“, никада није постојао раширени муслимански антисемитизам, какав је постојао у хришћанској Европи. Током своје борбе за власт, пророк Мухамед се борио против суседних јеврејских племена, па стога у Корану постоје негативни одломци о Јеврејима. Али они се не могу поредити са антијеврејским одељцима у новозаветној причи о Христовом распећу који су затровали хришћански свет и изазвали бескрајне патње. Муслиманска Шпанија је била рај за Јевреје и никада није било јеврејског холокауста у муслиманском свету. Чак су и погроми били изузетно ретки.
Мухамед је одредио да се према „народима књиге“ (Јеврејима и хришћанима) поступа толерантно, под условима који су били неупоредиво либералнији од оних у савременој Европи. Муслимани никада нису насилно наметали своју религију Јеврејима и хришћанима, што показује чињеница да су се готово сви Јевреји протерани из католичке Шпаније населили у муслиманским земљама и тамо цветали. После векова муслиманске владавине, Грци и Срби остали су у потпуности хришћани.
Када се успостави мир између Израела и арапског света, отровни плодови антисемитизма ће највероватније нестати из арапског света (као и отровни плодови мржње према Арапима у нашем друштву).
Нису ли изјаве премијера Малезије, Махатхира бин Мухамеда, о Јеврејима који контролишу свет, антисемитске?
Да и не. Они свакако илуструју тешкоћу сузбијања антисемитизма. Са чињеничне тачке гледишта, човек је био у праву када је тврдио да Јевреји имају далеко већи утицај него што би то само њихов проценат светске популације оправдавао. Истина је да Јевреји имају велики утицај на политику Сједињених Држава, једине суперсиле, као и на америчке и међународне медије. Не требају лажни „Протоколи“ да би се суочили са овом чињеницом и анализирали њене узроке. Али звуци чине музику, а Махатхирова музика заиста звучи антисемитски.
Дакле, треба ли занемарити антисемитизам?
Дефинитивно не. Расизам је врста вируса који постоји у сваком народу и сваком људском бићу. Жан-Пол Сартр је рекао да смо сви ми расисти, с разликом што неки од нас то схватају и боре се против тога, док други подлежу злу. У уобичајеним временима, у свакој земљи постоји мала мањина очитих расиста, али у временима кризе њихов број може брзо да се умножи. Ово је стална опасност и сваки народ се мора борити против расиста у својој средини.
Ми Израелци смо као и сви други народи. Свако од нас може пронаћи малог расисту у себи, ако довољно тражи. У нашој земљи имамо фанатичне арапске мрзитеље, а историјска конфронтација која доминира нашим животима повећава њихову моћ и утицај. Наша је дужност да се боримо против њих, а препустимо Европљанима и Арапима да се обрачунају са сопственим расистима.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити