Контроверзе око протеста и контрапротеста о акцијама на Блиском истоку сада бесне у заједницама широм САД, а посебно, чини се, у универзитетским кампусима. На пример, од 15. новембра, Институт за јавну тачност је известио да је Универзитет Колумбија суспендовао две пропалестинске студентске групе, Студенте за правду у Палестини и Јеврејски глас за мир, од одржавања догађаја у кампусу. Универзитет Харвард послао је писмо свим студентима и факултетима у којем се изјашњава да је слоган „од реке до мора“, широко коришћени позив на слободу Палестинаца, било да живе на окупираним територијама или у Израелу, антисемитски и да је цензура није кршење слободе изражавања. Занимљиво је да је Харвард — а то није неуобичајено у овим случајевима — изгубио најмање 30 милиона долара донација од произраелских финансијера који су веровали да администрација не успева да обузда своје студенте. Такође се суочио са захтевом Била Акмана, милијардера, менаџера хеџ фондова и донатора Харварда, да објави имена студената који су потписали пропалестинску изјаву, како би компаније могле да избегну њихово запошљавање. На Универзитету у Њујорку, студент права Рајна Воркман је смењена са места председнице Адвокатске коморе школе и након тога изгубила понуду за посао од адвокатске фирме Винстон & Страун након што је написала билтен у коме је изразила солидарност са Палестинцима. На Универзитету Корнел, Расел Рикфорд, ванредни професор историје, суспендован је са наставе након што је напад 7. октобра описао као „узбудљив“.
Интерцепт је известио: „Сенат САД усвојио је једногласно резолуцију којом се осуђује оно што је назвао 'анти-израелским, про-Хамасовим студентским групама' широм земље након једног дана напуштања. У писму Лиге за борбу против клевете и Центра за људска права Брандеис председницима колеџа и универзитета позива се да се група Студенти за правду за Палестину (СЈП) сматра материјалном подршком тероризма. СЈП је ненасилна студентска група. АДЛ и Брандеис центар у суштини позивају да се млади људи укључени у законите протестне активности криминализују према савезном антитерористичком статуту. Ректор Државног универзитетског система Флориде, у консултацији са гувернером Роном ДеСантисом, наредио је да се деактивирају поглавља СЈП. Сенатор Јосх Хавлеи, Р-Мо., затражио је од Министарства правде да истражи "групе студената крајње љевице" које су критиковале Израел. Има, наравно, и много више. Дакле, шта треба рећи о свему овоме чак и поред нада се очигледних питања слободе говора?
У седмици након напада на Хамас, било је много протеста због Хамасове акције. Претпоставимо да је такав протест у вашој близини назвао насиље над цивилима одвратним, па чак и ужасним. Претпоставимо да је изразио саосећање са породицама жртава. Како бисте реаговали? Мислио бих да је протест ваљан израз осећања учесника. Такође бих помислио да то нема много сврхе осим тог самоизражавања, пошто су практично сви у медијима, влади и било где другде говорили исту ствар. Тако да бих то сматрао емоционално валидним, али тактички у најбољем случају сувишним и у најгорем упитним, јер би се могло сматрати да позива на колективно кажњавање.
Сада замислите да је напад Хамаса био усмерен само на војне базе, а не на цивиле. Претпоставимо да се то догодило и да је изазвало протест, али сада је то био протест против чисто војног напада. Како бисте реаговали? Мислио сам да је оваква акција војних циљева оправдана деценијама ужасног материјала и насилног сузбијања. Међутим, питао бих се о његовој тактичкој мудрости с обзиром на могуће последице. Такође бих се запитао о процесу – иако не знајући о детаљима – да Хамас предузме акцију чије би последице вероватно падале на главе читаве популације, а да читаво становништво није било укључено у одлучивање да настави.
Израелски одговор на стварни напад Хамаса изазвао је протесте због бомбардовања, појачане блокаде хране, воде и горива и инвазије. Пропалестински демонстранти тврде да су акције Израела расистичке и нацистичке. Они тврде да су бомбардовање цивилних склоништа у школама и болницама и тражено изгладњивање читавог становништва морално одбојни, па чак и геноцидни. Присталице акција Израела одговориле су да се ИД оправдано и мудро брани од ризика од даљих напада Хамаса. Они хвале Израел и позивају ИД да настави како је и до сада. Произраелски демонстранти тврде да су палестинске намере антисемитске и нацистичке. Ниједан Палестинац није невини цивил. Или чак Палестинци нису људи. Свака страна се пита како друга може бити тако слепа за стварност.
У другим земљама, неки који су за Израел желе да се Палестинци ућуткају на основу тога да су антиционистички скупови и демонстрације антисемитски и да се Јевреји осећају несигурно. Они желе да се Палестинци јавно означе као антисемит како би спречили њихово запошљавање или желе да их отпусте да то окончају. Насупрот томе, про Палестинци желе да се репресија заустави јер је расистичка и нехумана. Они оправдано протестују против геноцида и траже мир. Неки кукасти крстови су, истина, подли тренд, али да ли је то од палестинских присталица или од дугогодишњих фашистичких банди? Неки људи различитих врста почињу да схватају смешну свеприсутну једначину антиционизма са антисемитизмом коју заступају превелики број израелских званичника и јеврејских рабина као јеванђеље и, када се ти људи супротставе ционизму, неки почињу да се осећају непријатељски према Јеврејима пер се. Ко/шта узрокује тај ужасан резултат? Шта неко мисли/може мислити читајући то након што пристане да пусти гориво у Газу, израелски званичник каже да је то да би се спречила вероватноћа епидемија јер би епидемија могла да угрози војнике ИД, а не само Палестинце? Ако је прва жртва рата истина, не заостаје и људска емпатија, барем међу онима који посједују највеће оружје за одбрану најподле колонијалне политике.
Како ће неко реаговати на све ово зависи од тога шта жели да постигне. Ако Израел и ИД посебно желе да искорене или барем да уклоне не само Хамас, већ и целокупно палестинско присуство у Гази (било због потраге за ресурсима природног гаса изван обале, или због освете колективном казном, или колонијалистичке експанзије), онда је њихова акције имају неку врсту ђаволског смисла. Уништите траку да бисте је испразнили. Бомбардујте цивилна склоништа да бисте убили цивилне непријатеље. Бомбајте болнице да бисте добили и новорођенче. Зар резултати не откривају циљеве? Бомбардујте домове и избегличке кампове да бисте јурили цивиле са севера на југ, а затим са југа на било који начин. Да парафразирам мајстора таквог стратегирања из вијетнамске ере, „Све што лети на све што се креће“. Ако присталице ИД желе да лојално славе израелску политику упркос закону, моралу или било којој другој људској бризи, онда да с правом осуде напад Хамаса због гађања цивила заједно са војним базама, док истовремено погрешно и грубо хвале када Израел гађа целокупно цивилно становништво Газе и неколико војних званичника такође има неку врсту контрадикторног смисла. Или, да похвале и даље стижу, али да се избегне контрадикторност, доводи до перверзних тврдњи да су сви Палестинци, укључујући и децу, борци или да Палестинци заправо нису људи, па, хеј, ми смо рационални, наше вредности су доследне, а постоји нема противречности. Ако су про-Израелски демонстранти били у праву што су критиковали про Палестинце који нису изразили симпатије према израелским цивилима убијеним у акцији Хамаса и критиковали Хамас за те акције – а у томе су били у праву – како онда не би погрешили када су то учинили не изражавају саосећање са Палестинцима чији су домови бомбардовани до рушевина и који су прогнани или мртви, и када не критикују Израел због његових поступака, већ им се заклињу на верност? Има ли произраелских демонстраната који се слажу? Нажалост, мислим да до сада није много.
Ако Палестинци прво желе да преживе, а друго да добију довољну међународну подршку и јеврејско и израелско неслагање од дивљања ИДФ-а да га смање и зауставе, онда свакако има смисла да протестују против гладовања и бомбардовања. Али, иако је разумљиво, свакако нема смисла вређати Јевреје по себи. Заиста, да Палестинци саосећају са породицама које траже ослобађање својих цивилних рођака, не само због искуства које Палестинци имају у вези са држањем читавог становништва Газе као таоца, као и да осећају одређени степен разумевања и разумне симпатије, има смисла за Палестинце и про -Палестинци. Да ли се било који пропалестински демонстрант не би сложио? Мислим да није много.
Виша сврха у свему овоме није правилно идентификовање, трубање и кажњавање злочина и неморала. Виша сврха је зауставити га како би се постигао прекид ватре и крај окупације и остваривање пуних економских, социјалних, грађанских и људских права за Палестинце било у једној или две нације, иу сваком случају, „од реке до мора .” А да би се то постигло, зар није јасно да подршка Израела мора бити смањена, Палестинска подршка мора бити повећана, а антисемитизам више не мора бити укинут. Само изговарање „ура за нашу страну“ и проклетство са ваше стране неће помоћи да се постигне ништа од тога. Али неће ни порицање дивљег насиља и себичне ирационалности које сада хара.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити