Судија Вишег суда Џонатан Свифт — који је раније радио за разне британске владине агенције као адвокат рекао његови омиљени клијенти су „безбедносне и обавештајне агенције“ — одбијен две пријаве адвоката Џулијана Асанжа за жалбу на његово изручење прошле недеље. Наредба за екстрадицију је била потписан прошлог јуна од стране министра унутрашњих послова Прити Пател. Џулијанов правни тим поднео је коначну молбу за жалбу, последњу опцију која је доступна на британским судовима. Ако буде прихваћен, случај би могао да се настави на јавну расправу пред двојицом нових судија Вишег суда. Ако буде одбијен, Џулијан би могао да буде одмах изручен Сједињеним Државама где ће му се судити 18 тачака за кршење Закона о шпијунажи, оптужбе због којих би могао да добије казну од 175 година, већ ове недеље.
Једина шанса да се блокира екстрадиција, уколико коначна жалба буде одбијена, као што очекујем да ће бити, била би од Европског суда за људска права (ЕСЉП). парламентарна рука Савета Европе, који је основао ЕСЉП, упоредо са њихов комесар за људска права, противе се Џулијановом „притварању, екстрадицији и кривичном гоњењу” јер то представља „опасан преседан за новинаре”. Нејасно је да ли би британска влада испоштовала одлуку суда — иако је у обавези да то учини — ако је пресудила против екстрадиције, или би Велика Британија изручила Џулијана пре него што се може саслушати жалба Европском суду. Џулијан, када буде послат у САД, биће изведен на суђење америчком Окружном суду за источни округ Вирџиније, где је већина случајева шпијунаже освојено од стране америчке владе.
Судија Ванесса Бараитсер у Вестминстерском суду за прекршаје одбила да одобри захтев америчке владе за екстрадицију у јануару 2021. због озбиљности услова које би Џулијан издржао у америчком затворском систему.
„Суочен са условима скоро потпуне изолације без заштитних фактора који су ограничили његов ризик у [затвору Њеног Величанства] Белмарш, задовољан сам да процедуре које су описале САД неће спречити господина Асанжа да пронађе начин да изврши самоубиство“, рекао је Бараитсер кога предајући њених 132 странице владајући, „и из тог разлога сам одлучио да би екстрадиција била репресивна због психичких повреда и наређујем његово отпуштање.
Барајцерова одлука је била преврнуо се после жалба од стране америчких власти. Виши суд прихваћено закључке нижег суда о повећаном ризику од самоубиства и нехуманим затворским условима. Али прихватила је и четири осигурање у америчкој дипломатској ноти бр. 74, дат суду у фебруару 2021., који је обећао да ће Јулиан бити добро третиран. Америчка влада је тврдила да њена уверавања „у потпуности одговарају на забринутост због које је судија [у нижем суду] разрешио господина Асанжа“. „Уверавања“ наводе да Јулиан неће бити подвргнут посебним административним мерама (САМ-ови). Обећавају да ће Џулијан, аустралијски држављанин, моћи да служи казну у Аустралији ако аустралијска влада затражи његово изручење. Обећавају да ће добити адекватну клиничку и психолошку негу. Обећавају да, пре и после суђења, Џулијан неће бити држан у административном максималном објекту (АДКС) у Фиренци, Колорадо. У АДКС Фиренци никоме се не држи пред суђење. Али звучи охрабрујуће. АДКС Флоренце није једини супермак затвор у САД. Јулиан се може сместити у неки од наших других објеката налик Гвантанаму у Јединици за управљање комуникацијама (ЦМУ). ЦМУ-ови су веома рестриктивне јединице које реплицирају скоро потпуну изолацију коју намећу САМ-ови.
Ниједно од ових „уверавања“ није вредно папира на коме је написано. Сви долазе са клаузуле о бекству. Ниједна није правно обавезујућа. Ако Џулијан уради „нешто након нуђења ових уверавања што испуњава тестове за наметање САМ-а или означавање АДКС-у“, он ће, суд уступљен, подлежу овим оштријим облицима контроле.
Ако Аустралија не затражи премештај, то „не може бити разлог за критику САД, нити разлог да се уверавања сматрају неадекватним да одговоре на забринутост судије“, наводи се у одлуци. А чак и да то није случај, Џулијану би требало 10 до 15 година да се жали на пресуду Врховном суду САД, што би било више него довољно времена да га психички и физички уништи.
Нема сумње да ће авион који чека да одвезе Џулијана у САД бити добро опремљен повезима за очи, седативима, оковима, клистирима, пеленама и комбинезонима који се користе за олакшавање „изванредна извођења" спроведено од стране ЦИА-е.
Изручење Џулијана биће следећи корак у успореној егзекуцији издавача и оснивача Викиликса и једног од најважнијих новинара наше генерације. То ће обезбедити да Џулијан проведе остатак свог живота у америчком затвору. То ће створити правне преседане који ће криминализовати сваку истрагу унутрашњег функционисања власти, чак и од стране грађана друге земље. Биће то телесни ударац за наше анемична демократија, који се убрзано претвара у корпоративни тоталитаризам.
Запањен сам овим потпуним фронталним нападом на новинарство као и недостатком негодовања јавности, посебно медија. Веома закашњело позив од Тхе Нев Иорк Тимес-а, Тхе Гуардиан-а, Ле Монде-а, Дер Спиегел-а и Ел Паиса — од којих су сви објавили материјал који је обезбедио Викиликс — да се одустану од оптужби за екстрадицију је премало и прекасно. Сви јавни протести којима сам присуствовао у одбрану Џулијана у САД су слабо посећени. Наша пасивност нас чини саучесницима у сопственом ропству.
Јулианов случај је од почетка био судска фарса.
Бивши председник Еквадора Лењин Морено укинуо је Џулијану права на азил као политичке избеглице, кршећи међународно право. Затим је овластио лондонску метрополитанску полицију да уђе у амбасаду Еквадора — дипломатски санкционисану суверену територију — да ухапси натурализованог држављанина Еквадора. Моренова влада која је Јулијану одузела држављанство је одобрено a велики кредит од Међународног монетарног фонда за његову помоћ. Доналд Трамп је, захтевајући Џулијаново изручење по Закону о шпијунажи, криминализовао новинарство, на исти начин на који је Вудро Вилсон урадио када је затворити социјалистичке публикације као што су Тхе Массес.
Саслушања, од којих су нека И присуствовао у Лондону и другима о којима сам седео преко интернета, ругали су се основним правним протоколима. Међу њима је била и одлука да се игнорише ЦИА-ин надзор и снимање састанака између Џулијана и његових адвоката током његовог времена док је био политичка избеглица у амбасади, чиме се уништавају привилегије адвокат-клијент. Само због тога је случај требало да буде избачен из суда. Они су укључивали потврђивање одлуке да се Џулијан оптужи, иако није амерички држављанин, према Закону о шпијунажи. Укључили су кафкијанске извртања како би убедили судове да Јулијан није новинар. Игнорирали су члан 4 Уговор о екстрадицији између Уједињеног Краљевства и САД који забрањује екстрадицију за политичка кривична дела. Гледао сам како тужилац Џејмс Луис, који је заступао САД, даје правне директиве судији Бараитсер, која их је одмах усвојила као своју правну одлуку.
Судски линч Јулиана има много више заједничког са мрачним данима Лубианка него идеали британске јуриспруденције.
Дебата о тајанственим правним нијансама одвлачи нас од чињенице да Џулијан није починио злочин у Британији, осим старе оптужбе за кршење услова кауције када је тражио азил у амбасади Еквадора. Обично би то подразумевало новчану казну. Уместо тога, осуђен је на годину дана затвора у Белмаршу и тамо се налази од априла 2019.
Одлука да се тражи Јулијаново изручење, размишљао администрација Барака Обаме, Трампова администрација га је прогонила након Викиликса публикација докумената познатих као Трезор 7, који изложен ЦИА-ини програми за сајбер ратовање дизајнирани да надгледају и преузму контролу над аутомобилима, паметним телевизорима, веб претраживачима и оперативним системима већине паметних телефона, као и Мицрософт Виндовс, МацОС и Линук.
Јулијан, као ја напоменути у колумни поднесеној из Лондона прошле године, мета је због ратних дневника у Ираку, објављених у октобру 2010., који документују бројне ратне злочине САД, укључујући слике које се виде у Залог Убиство видео на којем су убијена два новинара Ројтерса и још 10 цивила и тешко је рањено двоје деце.
Он је на мети јер је јавно објавио убиство скоро 700 цивила који су се превише приближили америчким конвојима и контролним пунктовима, укључујући труднице, слепи и глуви, и најмање КСНУМКС дјеца
Он је на мети јер он изложен више од 15,000 непријављених смрти ирачких цивила и мучења и злостављања од око 800 мушкараца и дечака, старости између 14 и 89 година, у заточеничком логору у заливу Гвантанамо.
Он је на мети јер он показали су нам да је Хилари Клинтон 2009. наредила америчким дипломатама да шпијунирају генералног секретара УН Бан Ки Муна и друге представнике УН из Кине, Француске, Русије и Велике Британије, шпијунирање које је укључивало добијање ДНК, скенирања шаренице, отисака прстију и личних лозинки, све део дугог обрасца илегалног надзора који је укључивао прислушкивање генералног секретара УН Кофија Анана у недељама пре инвазије на Ирак предвођене САД 2003. године.
Он је на мети јер он изложен да су Обама, Хилари Клинтон и ЦИА подржали војни удар у Хондурасу јуна 2009. свргнути демократски изабрани председник Мануел Зелаја, заменивши га убилачким и корумпираним војним режимом.
Он је на мети јер он ослобођен документи који откривају да су Сједињене Државе тајно лансирале ракетне, бомбе и беспилотне нападе на Јемен, убивши стотине цивила.
Он је на мети јер он објављена незванични разговори Хилари Клинтон са Голдман Саксом, разговори за које је плаћена 657,000 долара, толико велика да се може сматрати само митом, као и она приватан уверавања Волстриту да ће испунити њихове понуде док обећавајући регулативу и реформу јавних финансија.
Само за откривање ових истина он је крив.
Судски систем САД је још драконскији од британског. Може да користи САМ-ове, законе о борби против тероризма и Закон о шпијунажи да блокира Јулиана обраћајући се јавности, пуштен уз кауцију, или је видео „тајне“ доказе коришћене да га осуди.
ЦИА је створена да изврши атентате, ударе, мучење, киднаповање, уцене, убиства карактера и илегално шпијунирање. Циљао је грађане САД, кршећи своју повељу. Ове активности су разоткривене 1975. на саслушањима Црквеног одбора у Сенату и саслушањима Комитета Пике у Дому.
Рад са УЦ Глобал, шпанска фирма за обезбеђење у амбасади, ЦИА је ставила Јулиан под 24-часовним видео и дигиталним надзором. Расправљало се киднаповање и убиство него док је био у амбасади која укључен планове за пуцњаву на улицама уз учешће лондонске метрополитенске полиције. Сједињене Америчке Државе алоцира тајни црни буџет од 52 милијарде долара годишње за скривање више врста тајних пројеката које спроводе Агенција за националну безбедност, ЦИА и друге обавештајне агенције, обично ван контроле Конгреса. Све ове тајне активности, посебно након напада 9. септембра, масовно су се прошириле.
Сенатор Френк Черч, после испитивање тешко редиговани документи ЦИА-е објављени његовом комитету, дефинисане тајне активности ЦИА-е као „семантичке маске за убиство, принуду, уцену, подмићивање, ширење лажи“.
ЦИА и обавештајне агенције, заједно са војском, које све раде без ефективног надзора Конгреса, мотори су иза Џулијанове екстрадиције. Јулијан је, разоткривањем њихових злочина и лажи, нанео тешку рану. Захтевају освету. Контрола коју ове снаге траже у иностранству је контрола коју траже код куће.
Џулијан би ускоро могао бити доживотни затвор у САД због новинарства, али неће бити једини.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити