Делимично порицање комичара Била Козбија да је његов ударац црнаца који се наводно лоше понашају био позив на акцију, а не широка оптужница свих јадних црнаца, дошло је премало и прекасно. Група десничарских шок-џокената, конзервативних црначких апологета и колумниста који се баве писањем вртоглаво га је пригрлила као свог драгог, а многи црнци навијају за њега што се наводно усудио да говори оно што називају „истином“.
Али шта је то истина? Специјални пописни извештај из фебруара 1999. године, о постигнућима црнаца, и годишњи извештаји Националне урбане лиге Стате оф Блацк Америца открили су да огромна већина црнаца завршава средњу школу, а њихова стопа напуштања је само незнатно већа од оне код белаца (не педесет посто како је тврдио Цосби), а значајан број црних матураната иде на факултете. Истраживање ставова ученика које је спровела Мрежа за постигнућа мањина, образовна група за заговарање са седиштем у Илиноису 2002. године, открила је да су црни студенти били мотивисани, учили једнако марљиво и да су подједнако озбиљни у погледу дипломирања као и белци. Чак иу најсиромашнијим црним квартовима, безброј деце живи у домаћинствима са два родитеља која не зависе од социјалне помоћи у којима деца не продају дрогу, не придружују се бандама, затрудњавају у тинејџерским годинама или мрмљају неразумљиво брбљање.
Цосби би боље од икога требао знати ове ствари. Већи део своје професионалне каријере провео је борећи се против црнаца у Холивуду, кловнова, куна и маме. Написао је књиге које су хвале изврсност и достигнућа младих црнаца. Дао је тоне новца у добротворне и образовне сврхе чији је циљ да обезбеде ресурсе и створе могућности за легије младих црнаца који желе да побољшају своје животе.
Иако је Цосби један од најпознатијих црнаца који подржавају негативне расне стереотипе, тешко да је једини. Упркос многим доказима који говоре супротно, многи црнци рутински исмевају, понижавају и исмевају себе. Они без размишљања и беспоговорно врте ужасне приче о пљачкашима аутомобила из гета, бандама, пуцачима и дилерима дроге који наводно претварају црначке заједнице у ратне зоне и септичке јаме трулежи. Неки црнци у свету репа и хип-хопа су дубоко саучесници у распиривању овог стереотипа. Реп могули су пожњели краљеве откупе продајући своју музичко-видео-цртану верзију живота насилника. Бунтовни млади свих боја који издвајају милијарде да би их обогатили готово су потпуно без размишљања о друштвеним сложеностима и уметничком и интелектуалном богатству црног искуства. Што је још трагичније, неки црнци додатно јачају стереотип о животу насилника починивши или завршивши као жртве насиља. Убиства реп икона Тупаца Схакура и Ноториоус БИГ-а су била ствар јефтиног медијског сензационализма.
Козбијеве непромишљене опаске нису само млин за млин конзервативних причајућих глава да чекиће црнце, њима Козби сигурно није био потребан да то уради, оне такође потврђују да су проблеми сиромашних црнаца сами створени и нерешиви. Многи послодавци признају да неће запослити младе црнце јер верују да су лењи, склонији криминалу и да имају мањак образовања. Многи политичари, чак и без изговора за повећање дефицита државног и савезног буџета и смањења, снажно се опиру напорима да се повећа потрошња на посао, здравство и образовне програме за сиромашне, док воде немилосрдни рат против афирмативне акције.
Током председничких председничких дебата Демократске странке, са спорним изузецима Џона Едвардса и Хауарда Дина, председнички кандидати белих демократа били су неми о питањима као што су урбане инвестиције, здравствена заштита за неосигуране, поправљање лоших јавних школа у центру града, расно профилисање, афирмативну акцију, расне разлике у изрицању затворских казни и расно поремећене законе о дрогама.
Упркос наглом паду стопе криминала, расни стереотипи су дубоко укоријенили популарно и застрашујуће увјерење да злочин у Америци долази искључиво са младим, црним мушким лицем. Резултат: скоро милион црнаца је сада ускладиштено у америчким затворима, од којих су већина млади црнци, а значајан број њих је тамо због ненасилних, ситних злочина против дроге.
И на крају, али не и најмање важно, ту је и сам Цосби. У прошлим временима, Козбија су поцепали исти бели и црни конзервативци који га поштују зато што је благонаклоно говорио о афирмативној акцији, грађанским правима и због његових сопствених сексуалних лукавстава. Његова супруга Камил Козби осуђена је због дрскости да сугерише да је расизам можда био фактор у убиству њиховог сина Ениса Козбија.
Цосби није измислио стереотип који се користи у куповини да су сиромашни црнци, и заиста сиромашни уопште, сами себи најгори непријатељ. Ово веровање постоји већ дуго времена. Али Цосби је препозната и симпатична икона, и када говори људи слушају. У овом случају, оно што су чули од њега неће променити њихово негативно уверење о црној сиротињи. Еарл Офари Хутцхинсон је аутор и колумниста. Посетите његову веб локацију за вести и мишљења: ввв.тхехутцхинсонрепорт.цом Он је аутор књиге Тхе Црисис ин Блацк анд Блацк (Миддле Пассаге Пресс).
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити