Тешко је рећи да ли је добра или лоша ствар што је Врховни суд САД ове недеље почео да саслушава аргументе о закону о три штрајка. Суд је био гранит као у својој опозицији свему што се чак и слабо нагиње ка грађанским слободама у случајевима права затвореника. Али ако постоји питање права затвореника које вришти за обештећењем, то су три штрајка. 26 држава сада има три закона о штрајковима у својим књигама. Закон налаже да се понављачима ошамаре тешке казне. Калифорнија има најтежи и најоштрије спроводен закон о три штрајка у земљи. Оптужени осуђен за треће кривично дело колико год било ситно може бити ошамарен казном затвора од 25 година до доживотног.
Драконски закон очигледно крши 8. амандман забране окрутних и необичних казни. У фебруару је Апелациони суд 9. окружног суда поништио осуђујуће пресуде двојици тројице затвореника у штрајку у Калифорнији. Ова два случаја говоре много о томе шта није у реду са законом. Двојица затвореника, Гери Јуинг и Леандро Андраде, нису били осуђени силоватељи, убице, сексуални педофили, пљачкаши банака, пиромани или краљеви дроге. Били су ситни лопови. Судија је бацио књигу Јуингу јер је покушао да украде три палице за голф из продавнице за голф и Андрадеу због крађе видео касета из две К-Март продавнице.
Упркос одбојности због грозоте закона, Апелациони суд није предузео логичан корак и потпуно поништио закон. То значи да стотине три преступника штрајка настављају да буду гурани у већ испупчене затворске ћелије. Већина њих су Латиноамериканци и Афроамериканци. У затвору су углавном због ненасилних злочина као што су кривична дела против дроге или ситне крађе, а порески обвезници су приморани да троше додатне милионе да их хране, смештају и обезбеђују медицинску негу док се деценијама скривају у затвору. Андраде би шепао или би био избачен из затвора са 87 година.
Постоји добар разлог за страх да ће још више затвореника наставити да пуни затворе према закону. Већина тужилаца у Калифорнији, као и у другим државама које имају три закона о штрајку, нису дале ни најмањи наговештај да је њихов ентузијазам за прибијање поновљених преступника са три осуђујуће пресуде за штрајк спласнуо. Сваки покушај да се иницијативом или законодавном акцијом избаци или промени закон у Калифорнији и другим државама је пропао. Два су разлога зашто. Једна је да се велики део јавности уплашио криминала. Не умирују их новински извештаји, студије и владине статистике које показују да је криминал опао. Злочин је злочин за већи део јавности. Мало је оних који су спремни да праве било какву фину разлику између некога ко пљачка банку или продаје или поседује малу количину кокаина. Перцепција је да би трговац или корисник кокаина данас могао бити пљачкаш банке или убица сутра. Зато је боље да их склоните са улице пре него што се то деси. Други разлог је што политичари опсесивно проверавају истраживања јавног мњења. Они знају да нема видљивог замаха у јавном расположењу ка модификовању, а камоли елиминацији закона о три штрајка. Мало политичара ће се усудити да ризикује да буду означени као меки према криминалу тако што ће се залагати за реформу или елиминацију закона. Они ово сматрају политичким самоубиством за њих у изборно време.
Многи други политичари рефлексивно бране закон тврдећи да је то моћно оружје за борбу против криминала и да би његово укидање избацило више насилних криминалаца на улице. То је био образложење калифорнијског државног тужиоца, изабраног званичника, који је практично захтевао да Врховни суд поништи одлуку жалбеног суда. Ипак, нема доказа да три штрајка одвраћају а камоли смањују криминал. У државама попут Њујорка које немају закон о три штрајка, стопа криминала је опала једнако нагло као и стопа у Калифорнији. Пао је због старења становништва, побољшане радне и пословне климе, ширења програма полиције у заједници и ефикаснијих програма саветовања о дрогама и лечења за младе и одрасле.
Три закона о штрајку непотребно затварају хиљаде особа које почине ситне злочине и криминализују генерацију младих црнаца и латино мушкараца. За делић цене очувања три штрајка, већини ових очајних душа могло би да се помогне додатним лечењем од дроге и програмима обуке за посао и вештине. Неке државе као што је Калифорнија улажу више средстава у програме лечења и превенције. Они се показују далеко ефикаснијим у помагању људима да преокрену своје животе него да их једноставно складиште у затворским ћелијама.
С обзиром на лошу евиденцију Врховног суда у случајевима права затвореника, нема наде да ће суд одбацити закон. Али ако се догоди чудо, а оно се деси, то би вратило разум у законе о казни. Еарл Офари Хутцхинсон је аутор и колумниста. Посетите његову веб локацију за вести и мишљења: ввв.тхехутцхинсонрепорт.цом Он је аутор књиге Тхе Црисис ин Блацк анд Блацк (Миддле Пассаге Пресс).
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити