Пред собом имам цео текст извештаја о Кашмиру који је припремио Бирсман Пол, председник Савета за људска права, Женева, који је поднет Савету на 12.th седница, 14th Септ.,-2nd Октобар, 2009.
Извештај под насловом „Белгијско удружење за солидарност са Џамуом и Кашмиром: решење према индијском уставу, обухвата интеракције и налазе господина Бирсмана током његовог „студијског путовања кроз државу Џаму и Кашмир од 30. јуна до 27. јула 2009.
Након кратког увода о чињеницама, Бирсман наводи појединце и организације које је интервјуисао током онога што је очигледно био исцрпљујући посао утврђивања чињеница, покривајући све три провинције државе Џаму и Кашмир и већину нијанси мишљења, иако ја не пронађите било какве уносе било за Сиед Али Схах Гееланија (једини сепаратистички лидер који се чврсто држи циља придруживања државе Пакистану, преко, без сумње, формалности самоопредељења), за Иасеен Малик (ЈКЛФ, који се чврсто залаже за " независност" и од Индије и од Пакистана) или било који интервју са портпаролом Кашмирског пандита (подсећајући да Пандити, на другом крају спектра, желе да се придруживање државе Индији недвосмислено зацементира.) Тексту се може приступити на адреси: http://basjak.org.
У наставку је сумирање значајних ставова неких значајних лидера Долине, осим оних чија оданост приступању Индији остаје чврсто на снази, често називаних „мајнстрим“ партијама и политичким групама. Мој каталог очигледно није намењен да репродукује цео текст онога што је сваки појединац/организација забележено да је рекао у Беерсмановом извештају, већ да истакне оно што ми се чини главним проблемима сваке од њих.
Билал Лоне—члан, Извршно веће, Конференција Хуријат свих страна, (умерено; АПХЦ-М):
„Уверен сам да су сви ови штрајкови, хартали, гашења и демонстрације
„Осим ако се Индија и Пакистан не приближе, нема изгледа за Кашмир“;
одобрава дипломатију позадинског канала и наводи да „Независност
Фирдус Сиед—бивши члан, Законодавно веће, предао се милитант:
„отуђење маса од система је дубоко“; оно важно
питање је како одржати контакт са људима; долина треба
Хасхим Куересхи—Ј&К Либерално-демократска партија:
„против свих хартала јер само штете обичном човеку“.
"нема мира док се питање Кашмира не разговара између три стране."
Азам Инкилаби— „Махаз-е-Азади, члан, АПХЦ-М; некада оснивач
Уједињени Џехад савет (од када га води Сиед Салауддин):
„Време је када окоштале идеје о кашмирском заплету треба да попусте
на прогресиван, футуристички, одржив и практичан концепт оснаживања
не „преваривању, одлагању, оптуживању, полемици“;
„нека Кашмир буде демилитаризован са обе стране ЛОЦ-а, нека два дела
бити поново уједињени. . .олакшати успостављање истински изабраног парламента
где ће патриотске демократе одређивати природу и односе са
суседне земље, посебно Индију и Пакистан“.
"слободни Кашмир" добар за јужну Азију.
Башир Манзар—ур., „Кашмирске слике“:
„Менталитет жртава међу Кашмирима који увек окривљују Делхи уместо
„Омар Абдулах није близу нивоа земље“;
приоритет—„вратити закон и ред“;
хаос: АПХЦ и можда ПДП (Народна демократска партија на челу са
Мехбооба муфтија, који се залаже за "самоуправљање" без довођења Индијанаца
суверенитет у питању) одговоран за завођење младих људи у заблуду;
Рииаз Пуњаби— проректор Универзитета у Кашмиру:
„највећи изазов незапослености“;
„други изазови“: „животна средина, језера, водни ресурси, енергија“;
„милитанти изгубили подршку јавности“: „људи желе мир, стабилност,
развој и процват привреде“;
„Најважнији аспект (за нормалност) је повратак Пандита—
део кашмирског друштва"; "људи желе да се врате";
„треба да се врати, придружи мејнстриму као део нашег друштва и да ради
Хемлата Вакхлоо— Генерални секретар Индијског националног конгреса:
„тероризам се мора ухватити у коштац“;
„вратити секуларизам, међусобно поштовање“;
„Пакистан држи лонац да кључа“; „људи који више немају милитантност“;
нема „комуналног убиства од 2005. године“; насумично убиство „Одбране села
Заффар Икбал Кхан—Сец., Ј&К Државна академија за уметност, културу и језике;
Члан Радне групе за односе држава-центар:
одобравање владе Омара Абдулаха;
корупција је велики проблем; влада, треба да буде на прагу;
„политички ниво који ће похађати Њу Делхи“;
МИТаригами—(ЦПИМ; члан, Законодавна скупштина):
Пакистан подржава агитацију да се ПДП врати на власт;
политичке промене потребне да би се прилагодила „омлађена омладина“;
„центар мора иступити са политичким иницијативама“;
„разговарати са мејнстрим партијама и сепаратистима“;
„демократска права и грађанске слободе морају бити заштићене“;
време да се „смањи несразмерно присуство снага безбедности без
Бхавани Басхир Иасир—Председавајући и бивши шеф дипломатског крила и
Сец., генерал ЈКЛФ, Аммануллах, оснивач Ансамбла Кашмир
"проблем ће се наставити док се не отклони основни узрок";
„Индија и Пакистан се играју са нама.
Мирваиз Умар Фароок—Председавајући, АПХЦ-М, и верски поглавар Џамија џамије у Сринагару:
У употреби је само супресивни, војни приступ;
снаге безбедности добијају бољу опрему, више новца;
„милитантне организације добијају новац од заливских држава и
-
укинути драконске законе;
-
постепена демилитаризација, почевши од насеља и градова;
-
подстичу људе на контакт са људима; лидери обе стране би требало
-
подстаћи више трговине;
-
Индија и Пакистан би заједно требало да започну процес допирања до
људи; оживе мировни процес
Шабир Ахмед Шах—Председник, Ј&К Партија демократске слободе, члан,
Центар не жели да се два АПХЦ уједине;
политичка неизвесност; „људи се убијају, хапсе, гађају“;
светски поредак се променио; решења "мирним, демократским средствима"
„светска заједница мора да осети наш бол“.
Др.Нусрат Андраби—Члан, Ј&К муслиманског вакуфског одбора:
полиција треба да замени ЦРПФ (Централ Ресерве Полице Форце);
инфраструктура која се гради;
животна средина коју треба заштитити;
проблеми воде које треба решити;
цивилно друштво треба ојачати;
више транспарентности;
центар мора да настави дијалог упркос лошој ситуацији у Пакистану;
да се нађе неко мирно решење.
Ансари Масроор—Председник, Итехад-ул-Мусламин; члан, АПХЦ-М:
'сепаратисти и власти немају контролу над људима';
„агенције које не желе мир су дубоко умешане у агитације“;
превише страна које дају упутства;
"ови штрајкови не одговарају нашој борби."
Програм од пет тачака:
-
Индија би то требало да прихвати као „поремећено подручје“;
-
постепена демилитаризација и укидање драконских закона;
-
слободно кретање дуж ЛОЦ-а;
-
контакти људи људима;
-
учинити границе неважним; „Кашмирцима треба дати шансу да сами владају без мешања Индије и Пакистана. границе из 1947. године треба да буду обновљене.
Проф. Абдул Гхани Бхатт—председавајући муслиманске конференције Ј&К; члан, АПХЦ-М:
„Гелани и његов АПХЦ су екстремисти“;
„ми смо међузависни и морамо да стварамо простор за друге“;
„Проблем Кашмира мора бити решен... осигуравајући опстанак Југа
„наш слоган остаје азади (независност)“;
Неважне границе у односу на људе/трговину;
Заједничко управљање Индијом, Пакистаном, Кашмирима.
Др.Сиддик Вахид—Проректор, Исламски универзитет за науку и технологију, Авантипоора:
медији непоуздани;
лоше ако опозиција води негативну политику;
Схакеел Каландер—Председник, Федерација, Индустријске коморе:
„Тамо је отуђење Кашмира од Индије“;
„Абдулах се увек залагао за независну тампон државу.
Мехбооба Муфти— Председник Народне демократске странке:
„фундаментални проблем је питање Кашмира“;
Дакле, „треба повући снаге безбедности“;
„унутрашња и међурегионална самоуправа“;
„Желимо решење унутар индијског устава, без
Ферозе Качо—Извршни директор, Каргил Девелопмент Пројецт & Стате Сец.,
Тхупстан Цххеванг— Територијални фронт Уније Ладака:
Бирсману се морало чинити да се екстремне позиције слабо одражавају у овом кругу мишљења, што може бити разлог да и про-пакистански Геелани АПХЦ и познате про-индијске снаге, како у долини, тако иу провинцији Џаму, налазе мали простор у његов извештај.
Констатујући да је Ј&К тренутно под влашћу три земље — Кина која контролише Аксаи Чин и територију од 5180 км коју је уступио Пакистан, Индија под контролом државе Ј&К, која се састоји од региона Џаму, долине Кашмира и Ладака, и Пакистана под контролом Азад Кашмир (ПОК), Гилгит и Балтистан (северне области), Беерсман даје следећа закључна запажања:
– Ј&К мора остати уједињен унутар граница из 1947. и потребно је успоставити модус вивенди између Долине и провинције Џаму;
– да се насиље одбацује у целости;
– „Пакистан треба да заустави прекогранични тероризам и прекограничну инфилтрацију; престане да шаље новац, муницију, оружје, престане да обучава... Све док Пакистан подржава тероризам, отворено или прикривено, не може бити мира у Ј&К; без мира не може бити решења“.
– приоритет се мора дати патњама Кашмира; зауставити насиље и обману; „Кашмирци су сити насиља.
– „обични разбојници“ „искоришћавају ситуацију“ — „отмицу људи за новац, силовање, убиство, изнуђивање новца од пословних људи, коришћење мафијашке праксе под окриљем „покрета““;
– „лако је окривити снаге безбедности за све злочине који се почине“;
– ко треба да представља становништво?
– „лидери дисидента немају решење“; „'нека почне трипартитни дијалог и решење ће се појавити аутоматски' 'њихов је став'";
– „Кашмирски пандити су првобитни становници долине који говоре кашмирски. Они су милитантно протерани из долине 1990. године: неких 500,000... побегло је на сигурнија места. Овај егзодус је драстично променио демографски састав становништва у долини После више од 19 година, повратак Кашмирских пандита је све више и више замагљен је инсталирана владавина већине“.
– нема сумње о кршењу људских права, како од стране снага безбедности тако и милитаната:
„лидери дисидента не помињу и нису критични према кршењу људских права које су починили милитанти“; снаге безбедности треба да покажу уздржаност.
– „мора се ухватити у коштац са тероризмом. Влада мора вратити секуларизам и међусобно поштовање“.
–природно да младост у тешким временима буде ненормална;
–„наставља се изградња и реконструкција... граде се путеви, пословне зграде, амбуланте“; „граде се, реновирају тржни центри, хотели, стамбени простори, куће, отмјене виле итд.“; „мобилни телефон је постао опште добро, ради у удаљеним крајевима, а паркинг је потпуно западњачки, а могу се видети најновији и најскупљи модели.
–Приватна индустрија може да се појави тек када се успостави мир;
— „поклич неких партија за самоопредељењем подржава Пакистан“;
„Међутим, придруживање Пакистану је (у основи) једина… опција“ која се жели;
„Заиста, према Закону о привременом уставу Азад Ј&К, 1974, део 7(2), „ниједној особи или политичкој странци у Азад Кашмиру неће бити дозвољено да пропагира или учествује у активностима које су штетне или штетне за идеологију придруживање државе Пакистану“.
– „треба оставити отворене све опције, као што је придруживање Индији... Пакистану, Азади, потпуна независност, подела“;
– „Пакистан нема став у Ј&К. Пакистан је извршио препад на Ј&К и извор је де факто поделе државе. Већ 13.th августа 1948. Комисија УН за Индију и Пакистан затражила је од Пакистана да повуче своје трупе из државе као предуслов за организовање плебисцита. Иста Комисија у својој Резолуцији од 5th јануара 1949. поновио захтев. Пакистан до овог датума није повукао своје оружане снаге, па стога није одржан ни плебисцит.
– „Овај закључак потврђује „Извештај о Кашмиру: садашња ситуација и будући изгледи“ известиоца, баронице Николсон од Винтерборна, потпредседника Комитета за спољне послове Европске уније, а скоро једногласно усвојен од стране Комитета за спољне послове (март 2007.)“.
Беерсманови интервјуи (од којих сви нису овде укључени) и његови закључци узети заједно, заједно са другим историјским инпутима, и поновљене посете овог писца у долини чини се да чине следеће закључке прикладним и валидним:
– да су све наде полагане у праксу насиља на било којој страни пропале;
– да су Кашмирци заиста и коначно мучени од убистава, ко год да су убице;
– да се осећа чежња за миром и стабилношћу, подстакнута и тежњом младих и талентованих Кашмираца да сами себи направе будућност;
– који највише жуди за кредибилном унутрашњом демократијом, заснованом на транспарентном и праведном управљању у које се може веровати да ће задовољити потребе за животом и развојем Кашмира на нивоу земље;
– да је, уз мир и демократију, жеља да се види позадину драконских закона и снага безбедности огромна и свеприсутна;
– да већина Кашмира жели да се ЛОЦ учини неважним за сврхе путовања и трговине, чак и док се нико не залаже за било какву поделу или раздвајање на основу региона, вере или етничке разноликости;
–да већина Кашмира признаје (након Бангладеша и тренутних превирања у Пакистану) да религија не чини одрживу основу за државност;
– да, упркос трагичном егзодусу Пандита, настављају да проналазе дом и гостопримство кад год посете долину, и да би муслимански Кашмирци волели да се врате, не у секвестрирана гета, већ као што су некада били; баш као што муслимански Кашмирци такође желе да их виде како преузму своју оданост долини, деле патњу и ризик;
– да већина организованих група веома, на различите начине, држи до концепата као што су „самоуправљање“ и „већа аутономија“ без оспоравања индијског суверенитета;
– да муслимански Кашмирци гаје праведну притужбу због могућности на копну које им остају непрозирне због секташке политике и предрасуда;
Недавно су постојали неки докази да влада Индије почиње све више да прихвата потпуније конкретизовање „посебног статуса“ који држава Џеј и Кеј има према уставној одредби. Остаје сумња колико далеко Пакистан, који у потпуности диктира политичке и административне функције у пакистанско окупираном Кашмиру, може да се протеже у погледу аутономије која се подудара са територијом коју држи.
Ипак, имајући у виду климу мишљења свуда, укључујући и глобални дух времена, нема разлога зашто би Индија требало да се устручава од храброг проширења аутономије у држави Ј&К, спајајући те потезе са ефикасним и конкретним трансформацијама закона и устава како би се осигурало да регионима је такође додељена унутрашња аутономија у онолико функција колико је то могуће уз сагласност.
Веома користан први потез био би да се војска врати у погранична подручја, а да се полиција у градовима и мањим препусти локалној полицији у чију ефикасност и обуку би се могло много уложити и унапредити.
Општа амнестија за оне под суђењима против којих, на крају крајева, не постоји доказ да постоји било каква супстанца, могла би бити још једна мера изградње поверења, осигуравајући да се за њих нађе посао.
Отворено и непристрасно позивање на одговорност оних који су умешани у вансудска убиства чинило би се као најресторативнији корак, посебно када је пропраћено укидањем већине дела Закона о посебним овлашћењима оружаних снага.
Као што су Берсман и неки од његових саговорника тврдили, ниједна нормалност не може бити веродостојна и искрена док се онолико Пандита не врати у долину колико то жели. Морају се заједнички пронаћи начини, у консултацији са људима у целини, да се ово оствари. Чак и док Пандити морају да схвате да њихова тврдња да су Кашмирци мора остати климава све док се не одваже да поново заузму долину, и учине свој део да оживе традиције синкретизма које се и даље хвале широм света.
Баш као што десничарске хиндутванске снаге на копну треба да признају да се муслимански Индијци који су остали у време поделе – или, у том случају, већина обичних муслимана који су побегли у нову државу Пакистан – такође не могу сматрати одговорним за поделе или због хаоса који је са њом прошао, Кашмирски пандити треба да схвате да хаос из 1990. није укључивао општу вољу кашмирских муслимана, иако су можда учинили више него што су урадили да се суоче с тим хаосом.
Али, све у свему, релативни учинак индијске и пакистанске државе, дуготрајно искуство Кашмира свих заједница, стање дисфункције и назадовања широм ЛОЦ-а, потпуни неуспех политике насиља—са или без прекограничног тероризам—нови путеви напретка секуларизма као идеје (у обрнутој пропорцији са катастрофама које су широм света изазвале секташке/религијске идеологије), заједно са дивним светом науке и технологије—све то чини тренутак погодним за све стране до кашмирског ћорсокака да би се погурао до краја.
Својој интуицији, дозволите ми да кажем агностичко "амин".
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити