Пет месеци пре него што су заказани избори за Лок Сабху, Конгресна странка је изгубила три парламентарна избора у срцу Хинди.
Упркос чињеници да је надметање било између Конгреса и Бхаратииа Јаната Партије (БЈП) у поменуте три државе, а не између блока ИНДИЈА и БЈП, већ медијски канали који су пријатељски настројени према моћницима су заузети проглашавањем овог пораза у Конгресу као оно савеза.
Да је Конгрес извукао победе које су многи анкетари замислили, терет већине дебата у централном термину (сиц) био би да се каже да скупштински избори ипак остају неповезани са парламентарним изборима у психи бирача.
Али сада када је Конгрес изгубио, тражи се екстраполација резултата скупштине како би се подржао Модијев слоган да победа БЈП-а у три државе наговештава надолазећи „хеттрик” у центру.
Само да напоменем у пролазу: Конгрес анкетирано 4 милиона и 90 лакх гласова у пет држава које су изашле на изборе у односу на БЈП од 4 милиона и 81 лакх гласова.
Овакав број подршке јавности може обесхрабрити гледиште да је Индијски национални конгрес, како десница воли да пропагира, јадан политички догађај.
Друга је ствар, међутим, да се у нашој мањкавој верзији представничке демократије анкетирани гласови не поклапају нужно на рационалан начин са мандатима које је освојила партија.
Нажалост, компаније којима двопартијски систем најбоље одговара, где је свака странка, у основи, у смислу класног интереса, зрцална слика друге, искористиле су своју моћ да поразе сваки покушај да се успостави систем пропорционалне репрезентације, при чему су сви политички такмичари награђени местима сразмерно гласовима које су они добили.
Како год било, пораз Конгреса у централним државама значи да редефинише једначине моћи између њега и других чланица ИНДИЈА блока.
Оно што укоријењене регионалне снаге може учинити посебно опрезним јесте чињеница да је Конгрес успио победивши моћног регионалног сатрапа у Телангани – можда први пут у новијој историји да је то учинила нека национална партија.
Докази о овој новој равнотежи између пораженог Конгреса и других чланица ИНДИЈА блока дошли су када су четири чврста лидера из Западног Бенгала, Бихара, Утар Прадеша и Џарканда изјавила да нису у могућности да присуствују састанку алијансе који је сазвао председник Конгреса за 6. децембра, чиме је поменути састанак био отказан и замењен једном у којој су учествовали челници парламената.
Већ постоје отворене критике из Јаната Дал (Унитед) да је амбиција Конгреса да сам покуша своју снагу против БЈП-а резултирала стављањем на страну човека који је био мозак иза идеје о заједничкој партији изазов владајућој странци, односно Нитишу Кумару.
Могло би се с правом сматрати да је Нитиш Кумар требало да буде пројектован као авангардни вођа алијансе како би се омогућио оштар фокус на њену идеолошку иницијативу која се односи на тражење правде за друге назадне класе (ОБЦ).
Заслуга Нитиша Кумара и његове странке је што су успешно убедили амбициозне регионалне снаге, често антагонистичке према Конгресу, да ниједан савез без Конгреса не би имао ни најмање шансе да збаци БЈП предвођен Модијем 2024.
Конгрес не мора да буде понизан после скупштинских губитака, с обзиром на његов број гласова у народу; али када напоран рад на процењивању изгледа различитих партија чланица алијансе у погледу сваке појединачне парламентарне изборне јединице почне унутар алијансе, надамо се без губљења времена, Конгрес мора бити спреман и вољан да подржи кандидатуру странака чланица у изборним јединицама у којима доказано заслужују да буду протагонисти.
Исто тако, у двјестотињак парламентарних сегмената у којима Конгрес остаје главни антагонист БЈП-а, сви остали морају бити спремни и вољни да допринесу колико год могу да прикупе како би фатално кључна изборна стратегија надметања један на један била није искочио из шина.
У држави као што је Керала, по свој прилици, може бити препоручљива равномерна расподела места између Конгреса и левице.
Узгред, скупштински добици на управо завршеним изборима мало обећавају БЈП-у на централном нивоу, с обзиром на то да они већ имају око 61 посланичко место од укупно 65 у три државе Хинди појаса.
Ако се такмичења један на један заиста остваре, тај број ће се вероватно само смањити у овим државама, а не повећати, као у било којој другој држави.
Десничарска помпа стога треба да буде изолована од стварних изгледа за владајућу странку.
Најситнија ствар лежи у овоме: тачка-контрапункт међу партнерима из алијансе мора одмах престати, а посао окупљања како би се формулисао заједнички дневни ред и договорени формат поделе места треба да се постигне и објави са слањем.
Све ће се то, наравно, десити само ако алијанса, укључујући Конгрес, призна реалност егзистенцијалног тренутка у нашој историји после независности: ако се десничарска десница предвођена Модијем врати на власт 2024. године, уставни поредак би могао да буде формално одбачен.
Не, осим ако сви партнери у савезу ИНДИЈА не убеде себе да верују у истинитост те вероватноће да ће алијанса бити плодоносна као сила на терену, а гласач ће бити убеђен и у искреност савеза и у реалност изгледа са којима се република суочава .
За ово ће бити потребно нешто учинити: неће бити лак задатак супротставити се и неутралисати пропагандни напад који ће владајућа десница покренути уз пуну подршку медијских канала и кеса новца.
Најбоље је признати да је премијер сада култна личност за неких 36% Индијаца.
Они га виде као „бранитеља вере“ и сасвим су спремни да га поставе Санатан изнад устава и закона, као што селефијски/вехабијски муслимани постављају Шеријат изнад демократског поретка.
Само да се подсетимо: када је ЛК Адвани кренуо на своје најважније ратх иатра 1990. његов циљ је био да трансформише хиндуизам у абрахамски конструкт; нови хиндуистички поредак требало је да има само једног Бога у Раму, једно главно место обожавања у Ајодхји и само једно свето писмо, наиме Рамцхаритманас.
Да путцх требало је да негира основну стварност да су Хиндуси, у ствари, несумњиво подељени између друштвених група чији су заједнички интереси и лојалност често нарушили било који монохроматски заједнички дневни ред.
Мора остати куриозитет високог ранга да ли би се десило оно што се десило у последњих десет година да је Адвани постао премијер.
Било како било, током протекле деценије догодило се оно на шта је Амбедкар упозорио будућу републику: бхакти (неупитна оданост) је заиста завладао политичким животом у Индији, а доминантна врста јавног/политичког живота постала је религија.
ИНДИЈА блок је тако прекинуо свој посао; ако изневери зов историје, Индијска Република може одлучно кренути путем Вајмара.
Неких 60% Индије ће или потонути или пливати заједно, а Индијски национални конгрес мора да се уздржи од тога да буде занесен његовим најхрабријим оживљавањем.
Баш као што многи други саставни делови ИНДИЈА блока такође морају да се уздигну изнад пикуе и солипсистичког опортунизма.
Поука коју је политички живот последње деценије донео кући је да демократија још увек није принцип о коме се не може преговарати, чак ни за веома високо образоване Индијанце.
Само безбрижни хои поллои живети или умријети својим наставком или нестанком.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити