Очајна времена захтевају очајне лекове.
Нарендра Моди је брзо схватио тренутак.
Од давнина, Санатан чини се да је план стварања „хиндуског јединства“ изненада захваћен поновним притиском за правдом заснованом на касти за оне хиндуисте који остају лишени свог дела националног богатства, плода њиховог рада.
Недавни врло проницљиви истраживање засновано на касти које је закључила влада Бихара, не само да се одреди релативни демографски статус различитих друштвених формација, већ и да се открију њихове релативне економске снаге и депривације, јасно је учврстило истинитост да сви хиндуси нису једнаки, било да се ради о друштвеном утицају или економском благостању.
Квака 22 која онемогућава жељену десничарску већинску хомогеност тако видљиво лежи у лажној свести те тврдње о јединству, реалности коју санатанско вођство није у стању ни да порекне ни да прихвати.
У класичном марксистичком говору, конкретно још једном савладава покушај апстрактног.
Дакле, шта превише паметан на пола нумеро уно ради да би се супротставио јасним јазовима између дискретних хиндуистичких друштвених група?
Он иде марксистички, не на било који промишљен, класичан/идеолошки начин – нестани мисао – већ у тренутно наметнутој, крвареној експанзивности срца, која је тактичка/полемична до нокта.
Дакле, Схри Моди, „блиски пријатељ“ (да позајмим фразу од Џона Китса) приватне корпоративне Индије, (селективно, као што знамо) изјављује у још једном громогласном, импровизованом процвату на јавном митингу у Чатисгару који је окружен анкетама да у Бхарату постоји само једна каста, а то чине „сиромашни“ Индијанци.
(Нема везе што он умешно не оставља прилику да нам стави до знања да је он први републички премијер из друге заостале класе.)
То није све.
Моди је надовезао на то признање индијског сиромаштва и смелом проценом: 81 милион Индијаца (отприлике 60% становништва) спада у категорију „сиромашних“ – рачуница која оповргава све претходне процене бројки о сиромаштву разних стручњака , и прилично пикантно подржава одређивање Глобалног индекса глади (2023) који наводи Индију на 111 од 125!
Моди је затим, опет прилично непромишљено, изјавио да је одлучио да ће ова једина каста, наиме, „сиромашни“, Индијанци, наставити да добити обиље бесплатних оброка за све пет иеарс, јасно под претпоставком да ће се вратити на власт 2024. године.
Али ево смешног дела: ова декларација је уградила у њу даље признање да ће садашња стопа сиромаштва, какву он сада признаје, остати несмањена иу наредних пет година.
Нешто самопризнато признање владавини деснице коју предводи Моди, зар не?
И ова чудна чињеница никога не би требало да изненади.
Каква год била индијска стопа огорчености, или колико год срамотна била наша оцјена на Глобалном индексу глади, или ма како громогласна Модијева племенитост у давању бесплатних оброка за још пет година за неких шездесет посто Индијаца, груба је чињеница да ни сада, ни након 2024. ако се владајућа партија врати на државну власт, да ли ће Шри Моди вероватно нагнути мало ка економској политици која може системски да ублажи ову сјајну стопу сиромаштва.
Ако ништа друго, можемо очекивати даље погоршање јер ће чак и оно што је остало од националног богатства које је још под јавном контролом бити пребачено на приватне пријатеље.
Моди је блистав играч, али да ли нашем популарном премијеру икада приличи да пази на значење и изгледе својих изјава или да озбиљније схвати позив да се усагласи са људима којима управља мимо тактичких потреба овог тренутка?
Али, онда, постоји изношена пословица: људи заслужују владу коју добију.
Бадри Раина је предавао на Универзитету у Делхију.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити