Моро Натионал Либератион Фронт (МНЛФ) је националистичка политичка организација која води оружану борбу против филипинске државе од њеног оснивања 1969. године.
Бори се за независност Бангсаморо земље. Како дефинише МНЛФ, територија Бангсаморо Ланд обухвата Сулу, Минданао и Палаван, иначе познат као МИНСУПАЛА, неке од најсиромашнијих области на Филипинима.
За разлику од свог исламског огранка, Моро Исламског ослободилачког фронта (МИЛФ)), МНЛФ није религиозна организација и своју идеологију назива егалитаризмом. МНЛФ је расно и верски инклузиван и позива на независност и социјалну правду за експлоатисани и најдискриминисанији сектор филипинског становништва – земље у којој је око 20.5 одсто или око 4.1 милион породица гладно, док 51 одсто, или око 10.4 милиона породица, сматрају да су сиромашни, према истраживању анкете Социал Веатхер Статионс из 2011. (СВС, април 2011).
Члан Централног комитета МНЛФ-а, командант Хаџи Ибрахим „Бамби“, 67 година, упознао је аутора на интервјуу у јануару 2013. на непознатој локацији у Сабаху, Малезија.
АВ (Андре Влчек): Мировни процес, мировни споразуми, прекршени мировни споразуми и више процеса… Чини се да је сага која се не завршава. Суочавате се са Оружаним снагама Филипина (АФП), једном од најбруталнијих и најкорумпиранијих армија на свету; армије, коју одлучно подржавају бивши колонизатори Филипина, Сједињених Држава, Шпаније, па и Европе. Имате ли икакве шансе да добијете рат, а самим тим и независност свог народа?
ЦБ (командант „Бамби”): Не би било лако. Сви бисмо морали да се ујединимо: МНЛФ, МИЛФ и марксистичке групе. МИЛФ би морала да пристане да се придружи уставном процесу и пристане на преговоре; нешто што одбијају да ураде. Сви морамо да седнемо и разговарамо.
Сједињене Државе, Европа, цео Запад би тада морали да удруже наше напоре да спроведу, а затим подрже, прави мировни споразум.
Мировни процес је у опасности, јер већина услова договорених током Триполиског споразума 1976. и касније споразума у Џеди 1987. никада није спроведена. Влада је сада заузета бављењем МИЛФ-ом. Поврх свега, мировни процес би морао да прође кроз уставну процедуру, у оквиру Владе Филипина. Морало би да прође кроз Сенат и кроз Конгрес. А чињеница да у обе институције, чак и у локалном Сенату Минданаоа, има више хришћана него муслимана, додатно би закомпликовала ствари.
Једном сам присуствовао састанку који је спонзорисала једна од земаља ЕУ. Тамо су били и представници Колумбије, Индонезије, као и 3 особе из САД; вероватно ЦИА. Рекао сам им „Браћо Американци, ви нисте наши непријатељи, зар не? Толико година и деценија сте нам проповедали о слободи. Али када сте овде, не тражите мир, уместо тога стајете на страну филипинске владе против воље народа.
АВ: Шта тачно Сједињене Државе покушавају да постигну подржавањем филипинског режима?
ЦБ: Циљ САД је да контролише цео Пацифик. Жели да спречи Кину да игра било какву значајну улогу у овом делу света.
САД играју веома опасну игру обучавајући филипинску војску, правдајући то 'потрагом' за борцима Абу Сајафа. Све је то против филипинског Устава – америчкој војсци није дозвољено да делује на територији Филипина. Али извођење заједничких вежби – Баликатан – требало би да да „легитимитет“ нелегалним војним дејствима.
АВ: Да ли САД користе пропаганду да оправдају своје присуство на Филипинима?
ЦБ: Да, пропаганда се користи широм Филипина. САД се увек приказују као ослободиоци, као добри момци. У ствари, она себе приказује као такву. Људи су преплављени филмовима, књигама, емисијама... Даглас Макартур је представљен као ослободилац, и људи у то заиста верују, после свих тих година и деценија пропаганде.
А онда прича о ослобађању нас од Јапанаца! Наравно, стари људи на Филипинима нису били навикли на карактер Јапанаца, када су окупирали земљу - као да се клањају. Било је културних неспоразума, па чак и злочина које су починили Јапанци. Али јапански освајачи никада нису извршили масовно клање филипинских цивила, док су САД то учиниле. Оно што се чува као нека тајна јесте да су САД биле много бруталније од Јапана у овом делу света – а та бруталност се дешавала и пре јапанске окупације. Сетите се само масакра у Балангиги.
АВ: Чуо сам од филипинских академика да САД потпирују сукоб између неколико регионалних играча у југоисточној Азији и Кини, око острва Спратли. Очигледно је пронашао изузетно вољни сарадник у најновијим филипинским администрацијама.
ЦБ: Још једном: САД желе да имају пуну контролу над Пацификом. За то су му потребне земље попут Филипина – наводи клијент.
Испровоцирали смо проблем острва Спратли; наша влада се усуђује да игра ову игру јер зна да иза себе има САД.
Вреди напоменути да су Спратли историјски били део султаната Сулу. Острва се на локалном језику зову „Манангкајан“, „џиновска шкољка“. Сулу султани су били изузетно блиски Кини. Постоје гробља Кинеза широм Сулуа. Кинески емисари живели су одмах поред султанове палате. Кина је била најближи савезник Сулуа пре доласка шпанских освајача. Уследило је, знате: ствари су се окренуле наглавачке и Шпанци су у једном потезу масакрирали око 10 хиљада Кинеза, само зато што нису хтели да напусте своју културу, да промене име...
Али на Филипинима се врло мало зна о историји региона.
Увек кажем: „Зашто провоцирати Кину? Влада троши толико новца на модернизацију ратних бродова. У коју сврху? Да ли је ратовати са Кином у туђе име? Зашто не побољшати Филипине, уместо тога? Толико је ту беде.
АВ: Хајде сада да причамо о вашем покрету: били сте један од лидера МНЛФ-а толико година и деценија... Да ли су се ствари промениле? Да ли МНЛФ сада циља на аутономију?
ЦБ: Прво смо позвали на независност. Тада су нас исламске земље притискале. Рекли су нам: прво пробајте аутономију и идите одатле.
У идеалном случају, желели смо независност целог Минданаоа. Осећали смо да је ово суштински циљ јер нас је Манила задржала - апсолутно иза. Ја бих се лично сложио у прошлости да Минданао буде прва само једна држава унутар земље – слично аранжману који имају овде у Малезији. Капиталу дајете 20% до 30% природних ресурса итд. Али након постизања таквог аранжмана, ја бих се и даље залагао за пуну независност.
АВ: Да ли би то била муслиманска или секуларна држава?
ЦБ: То би била, и морала би бити, секуларна држава. Сада у Минданау има више хришћана, него муслимана. То би била држава за све нас: за хришћане, муслимане и будисте и за Кинезе. У нашим редовима имамо хришћане, а подржавају нас и многи Кинези.
АВ: Шта је са марксистима, команданте? Да ли бисте сарађивали са марксистичким герилцима у Минданау?
ЦБ: Наравно! Око 1976. упознао сам и укључио неке од њихових бораца. Тачније – удружили смо се. Ја сам тада командовао са неких 70 људи, а њихова група на том подручју имала је само 7 или 8 људи. Увек их видимо као своје савезнике. Они који се боре против филипинске владе – те бруталне и корумпиране моћи – наши су савезници.
АВ: Када кажете „брутална и корумпирана власт“, да ли имате на уму масакр у Магуинданаоу, као пример?
ЦБ: Управо тако – то је био један од најстрашнијих примера колико је корумпирана и брутална власт на Филипинима. Била је то ужасна прича о клану Ампатуан који је покушавао да покаже председнику Ароју шта све може да уради у „својој“ провинцији. А порука је била: све можемо! Јер, иако Запад назива Филипине 'демократијом', то је једна од земаља у којој владари могу свом народу да раде шта год желе. У Магуинданаоу су масакрирани људи који су ишли против клана Ампатуан; жене, укључујући и новинаре, силоване су пре него што су убијене, све жене су упуцане у гениталије, а затим обезглављене... 57 људи, укључујући 34 новинара је умрло. Једном када кренете против владара, ово вам се дешава на Филипинима.
АВ: Једном сам радио у Гингооку и Цагаиан де Оро, на Минданаоу. Позвао ме је један од најмоћнијих владајућих кланова у земљи, јер сам био пријатељ једног од највећих филипинских музичара, који јој случајно припада. На једној вечери, чланови клана почели су да расправљају о предстојећим изборима: коме ће платити; кога ће подмитити и колико ће новца бити у питању. Знали су ко сам: неки су чак и читали моје књиге пре него што су ме позвали; читали су моје чланке и извештаје. Али нису имали страха. Били су потпуно сигурни да ништа не може угрозити њихову моћ и њихове планове. Чак су за столом, испред мене, прозивали имена својих савезника у влади.
ЦБ: У праву сте: они немају апсолутно никакав страх! Купују гласове, отворено. Сви знају колико и ко плаћа. То је потпуно лудило.
АВ: Колико људи у Минданау вас подржава – МНЛФ?
ЦБ: 99% муслимана. Сада смо у процесу објашњавања нашој хришћанској браћи да наша ствар није муслиманска и да нису сви муслимани лоши.
АВ: Колико је лоша антимуслиманска пропаганда и дискриминација на Филипинима?
ЦБ: Лоше, веома лоше. И шири се вековима.
Оно што не кажу јесте да су пре него што су Шпанци дошли да нас колонизују, све то биле муслиманске земље, чак и оно што је сада Манила. Онда су почели да уништавају нашу културу, да нападају нашу религију. Терали су нас да постанемо Пабло или Педро, уместо Ибрахима или Абдулаха. У прошлости су нас Шпанци називали „пиратима“. Али ко су заправо пирати овде? Нису ли пирати они који упадају у вашу земљу, а затим је пљачкају?
Током Маркоса, хришћанске милиције зване Илага почеле су да терају муслимане из њихових домова у Минданау.
Постојали су и велики планови пресељења и многа отимања муслиманских земаља, осмишљених да муслимани постану мањина у својим областима.
АВ: Па шта ће сад бити, команданте – рат или преговори?
ЦБ: Морамо удружити снаге – сви ми који се боримо за независност и правду. Али већ смо се толико борили! Борили смо се за време Маркоса; једном сам се борио 6 месеци, дан и ноћ, без икаквог одмора.
Ја сам уморна. Уморан сам од борбе. Имам 67 година. Знам да овај рат може да траје и даље, још 100 година.
Познајем културу људи у овом делу света. Оно што ме плаши је да би једног дана неки верски фанатици могли утицати на наше младе момке. Може се десити, знате, ако нема решења за сукоб. То би био изузетно опасан сценарио.
АВ: Сукоб је и економски и друштвени, а не само политички, зар не? Када сам радио на острву Басилан, једном сам наишао на покрајинску болницу, „реновирану“ од америчке помоћи. Операциона сала је била ужасна, а када сам ушао на стоматолошко одељење, речено ми је да нема бушилица, већ само инструмената за вађење зуба.
ЦБ: И сигуран сам да нису имали анестетике – за те екстракције.
То је социјално питање. Наши људи живе у страшним условима. У много горим, далеко горим условима, од оних људи на Лузону и другде на Филипинима. Успут: мрзим име земље. Знате зашто се тако зове? После краља Филипа ИИ!
АВ: Колико је људи до сада погинуло у рату?
ЦБ: Немамо тачне бројке, али смо још давно израчунали да је страдало више од 100.000 цивила. Често нисмо имали времена да сахранимо своје мртве – понекад су их појели пси; било је страшно. Дакле, само 70-их година – умрло је преко 100,000 људи.
Године 1976 – у Замбоанга Норте, једном сам могао да пребројим само људске главе – укупно 68 глава – јер су владине снаге спалиле тела. Све жртве су били горштаци - из племена Калибуган. Неке лобање су биле велике – лобање одраслих мушкараца и жена – али неке су биле мале; оних беба. А ово је био само један масакр од толико, толико!
Маркос је увео Марсхалл Лав током своје администрације. Изгубили смо више бораца у том периоду, али је влада Филипина имала 3 пута веће губитке од нас.
АВ: Како вас зову у САД?
ЦБ: У прошлости су нас називали маоистима или комунистима.
Ми нисмо на тој њиховој листи терориста. Али они нас сматрају својим главним непријатељима.
Наравно, Абу Сајаф је на њиховој листи терориста. Али ЦИА је створила Абу Саииафа за време Рамосове владе, да поткопа МНЛФ. И америчкој и филипинској влади било је потребно више бомби да експлодирају, више оружја за употребу; како би им војни буџети били одобрени. Такође није тајна да је током таласа киднаповања Абу Сајафа 80-90% новца од откупнине одлазило директно војним вођама.
А САД су 'предалеко', и 'не виде'. Па, једноставно не жели да види, то је све. Када би хтела да види, видела би врло јасно шта се дешава.
Влада и САД поручују МНЛФ-у: „Ох, не можете контролисати свој народ – Абу Сајјаф!“ Кажу да се мир не може постићи ако не можемо да контролишемо Абу Сејафа. Неоспорно је да су неки борци Абу Саииафа бивши припадници МНЛФ-а – укључујући команданта Нура.
Али оно што одбијају да кажу и признају је да ми мрзимо Абу Сејафа! Ми немамо ништа са њима. Широм Минданаоа, људи се дистанцирају од њих, виде их као клијенте америчких снага... Абу Саииаф има тако лош имиџ!
Желео бих да кажем да се МНЛФ чак борио против Абу Сајафа. Једном су киднаповали једну болничарку, из наших редова. Напали смо њихов логор и ослободили лекара.
АВ: Као иу многим сличним ситуацијама, да ли су Саудијци умешани?
ЦБ: У прошлости, Саудијци су неколико пута покушавали да учествују, али не сада, не у овом тренутку.
АВ: Овог пута се састајемо у држави Сабах, у Малезији. Ова држава је некада припадала Филипинима; или како ћете тачно истаћи – у султанат Сулу.
ЦБ: Вековима су Султанати Сулу и Сабах били једно. У једном тренутку Сабах је заложен; дато Британцима. Али за нас – не желимо да Сабах иде на Филипине, јер је Малезија много боља земља. Једном сам рекао султану од Сулуа: „Ако будете инсистирали да Сабах буде укључен у Филипине, ми ћемо се борити против вас!“
Током Маркосове бруталне диктатуре, Минданао је био најтеже погођен. Око милион се доселило овде, у Сабах, из Замбоанге, Сулуа и Басилана.
АВ: Са 67 година, да ли сте и даље активно укључени у борбу?
ЦБ: Да, и даље сам члан Централног комитета и командант специјалних снага МНЛФ-а.
Али сада активно тражим мирна решења. Мировни споразуми које смо имали нису чврсти. Желим да се сва опозиција удружи, да се уједини, да преговара.
АВ: Секуларна држава, рекли сте. Али какав политички и економски систем предвиђате за то?
ЦБ: Мешовити систем. Дефинитивно није чисто капиталистички систем – погледајте Филипине – ми то не желимо. Желим отворени социјализам.
*
Андре Влтцхек је романописац, филмски стваралац и истраживачки новинар. Покривао је ратове и сукобе у десетинама земаља. Његова књига о западном империјализму у јужном Пацифику – Океанија – објављује Екпатхос. Његова провокативна књига о постсухартској Индонезији и тржишно-фундаменталистичком моделу зове се „Индонезија – архипелаг страха” (Плутон). Након много година живота у Латинској Америци и Океанији, Влтцхек тренутно живи и ради у источној Азији и Африци. До њега се може доћи преко његовог .
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити