У безбројним интервјуима, у личним писмима, у разговорима лицем у лице, питања која ми стално постављају постају веома слична: „Сада када је очигледно да је Запад спреман и вољан да уништи све што му стоји на путу ка потпуна доминација планетом, шта се још може учинити?"
Неки кажу: 'Ништа'. Има доста обесхрабрених, уплашених гласова људи који су већ потпуно одустали и дошли до закључка да је Империја превише моћна, превише одлучна, па стога и незаустављива.
Други се моле. А има и оних који све своје поверење улажу у оних неколико храбрих који се 'још боре'.
Безнађе, страх и дефетизам – тако Империја жели да се осећате.
Немој! Пораз је само намерно кодиран у пропаганди коју шири Запад. У стварности, ништа није изгубљено.
Заправо, радећи широм света, све сам оптимистичнији. Људи на Блиском истоку, у Африци, у многим деловима Азије, сада се буде. Људи у Латинској Америци су се давно пробудили – будни су, будни!
Ово су заиста тренуци који одузимају дах у нашој људској историји. Али ништа није бесплатно. Да бисмо спасили свет, и даље ћемо морати да се чврсто супротставимо неоколонијализму и све те сулуде пропаганде коју Запад непрестано шири. Мораћемо да будемо одлучни и јаки. Ако јесмо, ово неће бити крај, већ почетак!
Наравно, ако само кукамо, све ће отићи дођавола, и пасти у крило владара света.
***
Ја заправо мислим, а то сам рекао и написао у толико наврата, да тренутно нема апсолутно никаквог разлога за нихилизам.
Прошли су ти мрачни дани, пре неких две деценије, малодушности и суморности. Ера чудовишта попут Регана и Тачер, деценије после Регана и после Тачер, Бушове године, Јељцинове године, пре Чавезове године, пре Моралесове године: Све је прошло!
Ово је нова реалност, иу многим деловима планете, прилично је лепа!
Наравно, највећи део света је и даље изузетно ружан, у боловима и њиме управљају немилосрдни насилници, лицемери, па чак и масовне убице. Наравно, Запад се није реформисао, и никада није напустио своју амбицију да доминира планетом. Наравно, милиони невиних људи и даље умиру, а планету пљачка гомила дегенерисаних морона који припадају новој религији званој 'тржишни фундаментализам'... док се ово пише.
Наравно, пропаганда и кампање испирања мозга које долазе из Северне Америке и Европе опасно се интензивирају. Наравно, то није „крај историје“, већ „крај демократије“ како смо то одувек доживљавали…
Демократија је тотално киднапована, изопачена и понижена најциничнијим манипулацијама из Вашингтона, Лондона и Париза. То нема никакве везе са 'владавином народа', нити са забијањем неког папира у картонску кутију, како би се легитимисао потпуно нелегитиман 'вишепартијски' (заиста вишепартијски?) режим.
И наравно, ако нема одлучног отпора, или одбране основних вредности на којима се заснива човечанство, ускоро неће бити ничега осим апсолутног ропства, тржишног фундаментализма, укратко, друштва много страшнијег него што би Орвел или Хаксли икада могли да замисле.
***
Добра вест је да постоји отпор!
А има људи који стоје и боре се за опстанак човечанства.
Али подједнако важна, или још важнија, јесте чињеница да сада постоји и неколико земаља које су потпуно одлучне да не дозволе да овај неонацистички европски и северноамерички систем угуши свет.
Ове земље нису 'савршене', као што ништа на овој земљи није. Али они су историјски мирни, чак и ако су упрљани немилосрдном кампањом дезинформација коју спроводе глобални масовни медији. И сви су, без изузетка, много више заинтересовани за добробит човечанства, него за религиозне концепте везане за пословне доктрине или светску доминацију.
Ове земље – све имају различите историје, економске и политичке системе, али све су суштински против западног неоколонијализма и империјализма. Непотребно је рећи да су сви они у прошлости много патили од тога, па знају против чега се боре.
Говорим о Куби и Венецуели, Боливији и Еквадору, Уругвају, Кини, Русији, Еритреји, Вијетнаму, Зимбабвеу, Ирану и многим другим народима наше дивне и разнолике планете.
Сваки од њих је био нападнут у прошлости, било од стране Европе или Сједињених Држава, или обоје.
Кина, једна од најстаријих и највећих нација на земљи, била је преварена, окупирана и подељена; опљачкали... Варварске француске хорде су опљачкале његово културно благо, док су Британци колонизовали његове градове, а заправо читава подручја.
Симболично, како је забележено, освајачи су чак опљачкали кинеско културно благо. Као што је написано у 'Тхе Телеграпх': постоје кинески артефакти, "1.5 милиона артефаката... у музејима и колекцијама широм Европе и Америке, укључујући Британски музеј и Музеј Викторије и Алберта у Лондону."
Запад се меша у унутрашње ствари Кине, финансира, обучава, па чак и наоружава њену „опозицију“. Наратив о Тибету, као и његов углавном интернационалистички приступ Африци (интервјуисао сам стотине Африканаца на терену, у двадесетак земаља, а већина њих је била згрожена западним антикинеским наративом), потпуно је киднапован од стране пропагандиста у Лондону и Вашингтону. Земља је била антагонизована и провоцирана у разним приликама, њени суседи су се вештачки дизали против ње, изнова и изнова.
Нечувене провокативне војне акције САД, Јапана и Јужне Кореје против Кине и Северне Кореје, непрестано доводе свет негде близу Трећег светског рата, као што ми је рекла већина водећих академика специјализованих за регион, укључујући и многе од оних из запад. Европа или Сједињене Државе никада не би толерисале ни један одсто онога чему подвргавају Кину, Русију и друге земље, смртоносно редовно.
Постоји ли неки рационални, историјски разлог зашто би свет требало да се плаши Кине или Северне Кореје, или Вијетнама? Наравно да не! Осим што је свет стално бомбардован „религиозном“ и немогуће доказаном демагогијом, која Кину (а не Запад!) описује као правог агресора.
Историјско и данашње насиље над Русијом је још екстремније. Запад је у новијој историји отворено напао Русију, у безброј наврата. Да наведемо само неке од најсмртоноснијих: Први светски рат, као и неколико упада Француза, Чеха и других против младе совјетске државе. Према профилу ББЦ Русија:
„На северу Русије, британске, француске и америчке трупе су заузеле Мурманск и Арханђео до 1919. године, док су на руском Далеком истоку заузеле Владивосток.
Други светски рат је прекинуо животе двадесет милиона совјетских грађана, који су на крају победили нацизам и спасили још стотине милиона људи широм света, од дефинитивног уништења.
Док је Совјетски Савез подржавао већину ослободилачких борби у борби против западног колонијализма, никада није директно напао Западну Европу или Сједињене Државе.
На крају, Совјетски Савез је увучен у авганистански сукоб 1979. године и био је финансијски и психички исцрпљен, баш у складу са планом који је направио Збигњев Бжешински. Као што ми је недавно рекао, у граду Харкову, украјински политички аналитичар Александар Олејник:
„Суштина овога што се сада дешава заснива се на доктрини Сједињених Држава, која има један велики циљ: да збрише са земаљске кугле, прво Совјетски Савез, а затим и Русију, без обзира на њен облик; било социјалистички или капиталистички... Као што је познато, ове циљеве је већ почетком 1980-их дефинисао Збигњев Бжежински у свом извештају Стејт департменту САД под насловом: „План игре: Геостратешки оквир за понашање америчко-совјетског Такмичење.”
Али Русија, а не САД, УК или Француска, западна пропаганда стално дефинише као агресора! Нису наведене никакве чињенице, осим многих псеудо-чињеница о украјинској глади, које овај аутор намерава да поново погледа из својих претходних есеја, заједно са осталим „главним стубовима западне антикомунистичке пропаганде“ – кинеском глађу и Камбоџанско крвопролиће (и једно и друго изазвано империјализмом – америчким и јапанским), али о овим темама, нешто касније ове године.
Да ли су све те опаке лажи и манипулације могле да настану управо зато што се Русија увек борила против западног империјализма?
А шта је са светом? Само питајте људе са Блиског истока, Латинске Америке и Африке: Многи и Русију и Кину виде као два гиганта, два хероја, а не као „агресоре“.
Иран: Постоји ли иједна земља (можда осим Кубе и Русије) која је више патила од западног терора од ове старе културне електране?
Иран је немилосрдно тучен! Демократски изабрани премијер Мохамед Мосадек, прави патриота који је увео велике друштвене промене у своју земљу, збачен је у државном удару који су организовали ЦИА и МИ6, 1953. То се чак ни на Западу не пориче. Нев Иорк Тимес је 2000. године известио („ЦИА у Ирану“) о тој чињеници и назвао операцију „успехом“, жалећи за „несрећама“:
„Тајна историја Централне обавештајне агенције о њеној тајној операцији свргавања иранске владе 1953. нуди поглед изнутра на то како је агенција посрнула у успех, упркос низу несрећа које су пореметиле њене првобитне планове.
Запад је тада мазио и подржавао свој брутални имплантат, Шаха; његова мучилишта, силовања, политичка убиства и нестанци. И наоружала је и условила Ирак, који је био под његовим блиским савезником – Садамом Хусеином – који је напао Иран 1987. године, изазвавши зверски рат који је однео између 500,000 и 1.5 милиона људских живота (историчари се још увек не могу сложити око тачних бројева).
Иран, наравно, никада није напао Европу или Сједињене Државе, али нам је речено да се плашимо његових „потенцијалних нуклеарних способности“! Наравно, учинило је нешто много 'ужасније' у очима Запада; усудила се да, под Мосадегом, национализује своје резерве нафте. За то су милиони људи морали да погину.
Не знам за друге, али док се осврћем на историју наше планете, осећао бих се мирније да Иран има нуклеарне бомбе, него када са сигурношћу знам да су Велика Британија, Француска или САД неке од најагресивнијих земаља на земљи, заправо их имају.
И Куба! Завере за атентат на њеног председника, бомбардовање путничког авиона, бомбардовање ресторана и хотела, директна инвазија, суманути ембарго, па чак и покушаји да се изазове суша и затрују усеви, да не говоримо о директном финансирању 'дисидената' '! Запад, предвођен углавном Сједињеним Државама, све је то урадио Куби. И то је урађено апсолутно некажњено.
Све то зато што се Куба деценијама борила против империјализма и колонијализма у Африци, јер је помогла да се ослободе Намибија и Ангола, и покушала да се ослободи Конго; јер шаље своје лекаре у најсиромашније делове света, јер је постао симбол отпора западном фашизму...
Да ли се сви плашимо Кубе? Руке горе ко је! Озбиљан сам.
Могу да набрајам у недоглед, о Венецуели и Боливији, о Чилеу, чак и о Бразилу. Али овога пута само желим да пошаљем релативно кратку поруку: Само једном, само на неколико минута, дозволите да 'цензуришемо' своје умове, свој пропаганди која долази са Запада. И хајде да, на основу историје и здравог разума, поставимо сасвим логично питање: „Зар не би било боље дати шансу оним земљама које се сада боре против Империје?“
Дозволили смо Европи, Сједињеним Државама и њиховим верским тржишним фундаменталистима да владају светом, дуги низ векова, а стотине милиона људи су нестали. Само да бацимо поглед на мапу света, онако како је изгледала на самом почетку 20. века. Да ли схватамо поенту? Све што је колонизирала Европа, све подељено, збркано и поробљено.
Хајде да покушамо нешто друго. Хајде да се сви придружимо борби против нацизма и империјализма. Хајде да бар покушамо!
***
Полако, али сигурно, незападне земље спајају руке: Русија и Латинска Америка, Кина и Латинска Америка (да, Кина је била та која је спасла Кубу, када је тај издајнички алкохоличар Јељцин био заузет уништавањем своје земље и света, док је истовремено преузимајући директан западни диктат). Русија и Кина су све ближе, док је Русија изјавила да ће подржати и бранити Иран, ако буде потребно. Венецуела и Иран, упркос њиховим културним и социјалним разликама, сада су што је могуће ближе, као и земље попут Бразила и Кине.
Свет се мења.
Појавили су се нови и моћни медији, који су заклонили свет од једностране западне индоктринације, нудећи сјајне алтернативе:
'ТелеСур' у Венецуели (за коју неуморно и поносно радимо!). Притисните ТВ. РТ! А постоји чак и ЦЦТВ Кине, иако још увек мора да одбаци своју „стидљивост“.
Све ове нове и моћне медије читају, гледају и на њих се ослањају десетине милиона људи гладних поштеног извештавања и антиимперијалистичких ставова! Ови медији сада стоје високо и чврсто, поред оних неколико великих опозиционих публикација на Западу (углавном у Северној Америци, врло мало у Европи) као што су Цоунтерпунцх, Глобал Ресеарцх и Знет.
***
Јавна непослушност и „Окупирајте Волстрит“ дефинитивно неће спасити свет.
Читаве земље, велике и јаке, мораће да се укључе.
Не би требало да буде смиривања. Ако се Империја усуди да своје разараче и војне базе стави у близину Русије, Кине, Ирана или Венецуеле, ове земље треба да учине исто. И они то раде, и хоће.
Запад се све више понаша као нацистички ентитет, а не иде се на 'мирне протесте' испред Рајхстага, када пламен прождире свет, када се убијају милиони!
Такви протести ће се толерисати само док су неефикасни, али у тренутку када заиста постану опасни за империју, биће сломљени. Какви су били!
Такође верујем да унутрашња опозиција у Европи и Сједињеним Државама треба да престане да буде тако избирљива, захтевајући чистоћу и савршенство од земаља које се боре против сопствених нацистичких владара, система и Империје. Није време да будете превише нервозни.
Снаге отпора су разноврсне, нису увек идеалне и по свачијем укусу, али већ спасавају милионе људских живота.
Хајде да прво зауставимо западне агресије, империјализам и неоколонијализам, па тек онда да средимо наше разлике и одредимо идеолошки пут напред прогресивним снагама на овој планети.
До тада, на барикаде, на бојне бродове и на телевизијске станице и часописе!
Наравно да ћемо победити, али биће потребно неколико муда и јајника, како кажу у Латинској Америци!
Андре Влчек је писац романа, филмски стваралац и истраживачки новинар. Покривао је ратове и сукобе у десетинама земаља. Његова дискусија са Ноамом Чомским о западном тероризму ће сада бити штампана. Његов политички хваљени политички роман Тачка без повратка сада је поново уређен и доступан. Океанија је његова књига о западном империјализму у јужном Пацифику. Његова провокативна књига о постсухартској Индонезији и тржишно-фундаменталистичком моделу зове се „Индонезија – архипелаг страха“. Управо је завршио играни документарац, „Рванда Гамбит” о историји Руанде и пљачки ДР Конга. Након много година живота у Латинској Америци и Океанији, Влтцхек тренутно живи и ради у источној Азији и Африци. До њега се може доћи преко његове веб странице или Твитера.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити