Замислите да је 2. јануар 2011.
Замислите да је Барак Обама био председник
Коначно, замислите и да се следећи интервју са Обамом одвија на телевизији у ударном термину, као начин да се ситуира шта се догодило током те две године и да се наговести оно што следи.
А пошто је ово све само да поверујемо, хајде да поверујемо да се интервјуер зове Барб Волт.
Верујем да ово што следи није апсолутно немогућ сценарио за сва времена, мада не верујем да ће се то догодити у наредне две године. Не верујем да ће Барак Обама преузети дужност са ставовима које ја овде стављам у његова уста или са храброшћу да делује у складу са тим ставовима које му приписујем. Али можда грешим, и наравно да се надам да јесам, и што је још важније, могло би се десити други пут.
Знам да велики број људи, за разлику од мене, верује да је Обама апсолутно искрен у погледу оснаживања радних људи, жена, мањина и младих људи
Насупрот свим доказима о Обаминим сопственим речима, о снагама којима је дужан, о склоностима „стручњака“ које прима у своју администрацију, о систему који чува притиске које осећа сваки дан, и прошлости
Обама ће бити трансформативан, или не.
То је дато, хоће ли сутра падати киша или не.
Тако…
Или: попут Уга Чавеса у Венецуели, Барак Обама ће бити човек изабран на функцију са подршком велике елите, који је када је постао председник био само искрени реформатор, али који је тада био поларизован отпором елите и инспирисан популарним активизмом, да постане много више.
Или: за разлику од Чавеза, али као и сваког прошлог америчког председника, Обама неће еволуирати у радикалније ставове, неће се супротставити притисцима и неће учити од активиста, већ ће нам се супротставити.
Пошто многи Обамин бирачи предвиђају претходни исход, замишљени интервју у наставку открива како би могло изгледати ако се ствари одвијају онако како се надају. Она описује како би могло изгледати имати радикализованог председника са великом храброшћу.
Али ако у будућности нема интервјуа на даљину као што је доле, и нема Обамине трансформације попут оне која је описана, и ако се није пријавио устанак инспирисан председником, и ако уместо тога Обама постане елоквентан мејнстрим учвршћивач стабилности елите, онда ће то значити Обама није испунио наде својих присталица, а то ће значити да је обавеза свих који су желели много трансформативнији исход да наставе да гурају Обамину администрацију и да наставе да граде активистичка средства за кретање напред чак и када Обама постаје све већа препрека него помоћ при задатку.
На који начин ће то испасти?
Хоће ли Обама подстаћи напоре за трансформацију друштва, укључујући и стварање покрета против елитне опозиције?
Или ће се Обама населити на функцији као одржавалац система, бранећи елитне агенде са само скромним (иако важним) варијацијама у односу на недавне администрације?
Видећемо.
У наставку видимо како би могао изгледати трансформативни сценарио. Моја поента је да треба да се трудимо колико год смо у могућности да трансформативни пут учинимо стварним, али такође треба да истрајемо у изградњи нашег покрета чак и ако је Обама више препрека него савезник.
Барб: Господине председниче…
Барак: Барб, молим те, не зови ме тако - зови ме Барак. Мислим да је „г. Пресидент” ствари су повратак краљевској помпи. Требало би да пређемо то…
Барб: У реду, извините, господине, овај, Барак. За почетак – желео бих да сада разумем ваше планове и наде, али и где сте ви и земља били у протекле две године и куда сада идете. Можете ли почети тако што ћете нам рећи своје широке циљеве какви су били када сте ступили на дужност, пре две године?
Барак: Наравно, Барб, могу да сумирам своје циљеве какви су били тада…
Барб: Добро, хајде да то сматрамо историјским записом. Након резимеа можемо се позабавити недавним променама. Како би било да почнемо са здравство?
Барак: Када сам преузео функцију, осећао сам се да је друштво које не пружа здравствену заштиту за све грађане нефункционално. Мислим, шта бисте рекли о породици која је бринула о неким болесним члановима, а другима је, штета, рекла да се сналазе?
И ако би сви у породици желели да се брину о свим члановима, осим старог деде, неумољивог, који је рекао да јебеш оне који не могу да плате, јасно је да би перверзно мишљење тог старог будала била игнорисано, зар не?
Дакле, по аналогији, сматрао сам да се према свим грађанима треба односити као према члановима разнолике породице, при чему сви имају право на здравствену заштиту. И осећао сам да ће, ако подигнемо морални тон земље, бити игнорисани развратници који се противе универзалној здравственој заштити.
Такође сам знао да здравствени трошкови расту тако брзо да би финансијска криза коју смо недавно доживели била мала у поређењу са кризом дистрибуције која би настала ако бисмо здравствени систем оставили у претходном стању. Зато сам намеравао да обезбедим пуну покривеност, али по цену у оквиру наших друштвених средстава, тако што ће сви заједно преузети одговорност.
Намеравао сам да повећам број неговатеља, смањим њихове приходе на разуман ниво, а посебно да ставим низак поклопац на фармацеутске компаније, здравствене установе или друге укључене фирме које профитирају од болести.
Сматрао сам да би требало да имамо много више клиника, јер како би иначе људи, а посебно сиромашни, имали лак приступ правовременој и одличној нези.
И, морам да кажем, увек сам се питао шта је, дођавола, сврха невероватног притиска који се врши на стажисте? Која логика оправдава исцрпљујуће сате које су приморани да раде? Мислио сам да то није начин да се пружи здравствена заштита, а још мање да се обуче способне, осетљиве лекаре, и знате, Мишел је у свом болничком раду имала сличне утиске, али нисам знао шта бисмо могли да урадимо по том питању.
Барб: О чему запосленост?
Барак: Моје виђење послова је било зашто неко ко жели да ради не би могао? Зашто би једна особа радила пуно радно време, или чак веома дуге сате на више послова, а друга уопште не би радила? Зашто не поделите колико год да је потребно за обављање посла подједнако, на корист свих?
Такође сам мислио да ако неко нема писменост или другу обуку потребну за обављање посла, то би био поштен разлог да нема посао, осим што скоро увек недостатак обуке или знања није откриће о кандидату за посао, већ о друштву које је способној особи ускратило учење које је требало да има. Тако да сам сматрао да треба да исправимо ускраћивање образовања, а не да кажњавамо њихове жртве незапосленошћу.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити