Још неколико страница…
НАГЛАСИТИ ОВО?
Са разумним људима, расуђиваћу; са хуманим људима, ја ћу се залагати; али тиранима нећу дати ништа, нити ћу трошити аргументе где ће сигурно бити изгубљени.
– Вилијам Лојд Гарисон
Током покрета против рата у Вијетнаму, дебата се непрестано појављивала. Да ли је имало смисла имати догађаје у Вашингтону, Њујорку и СФ на које су сви одлазили? Или су ови национални догађаји црпили локалну енергију и фокус? Ова забринутост се понављала изнова и изнова у годинама од тада, а последњи пут са покретом против корпоративне глобализације и недавним антиратним покретом. Да ли је одржавање догађаја на састанцима елита у великим градовима попут Сијетла, Прага и других помогло у организовању или је истицање тих демонстрација усредсредило све на менталитет џет-сета који је био епизодичан и далек за већину људи и који је ометао стварање трајне структуре покрета? Шта је са новим антиратним покретом који иде у Вашингтон? Да ли је то помогло или одвратило од трајне изградње покрета? Друга варијанта исте дебате укључује феномен друштвеног форума. Да ли нагласак на Светском друштвеном форуму покреће цео процес напред или би нагласак требало да буде у потпуности на локалним форумима и повезаним локалним организацијама?
Ова расправа ми се увек чинила бесмисленом јер је правила сукоб од онога што би требало да буде хармонично. Централни скупови су имали очигледну корист од окупљања великог бирачког округа. Ово је заузврат учинило неслагање видљивим и за неистомишљенике, што је помогло моралу, и за елите, које су вршиле притисак на њих. Велики централни скупови су, међутим, имали недостатак што су повлачили енергију из локалних насеља и школа у централне градове. Повлачећи људе из огромног распона држава и региона на места као што су ДЦ, Њујорк и СФ, овакви догађаји су омогућили да изгледа да се успе без достизања високог процента људи са било ког места. Неистомишљеници су стигли и отишли. Процес није произвео трајну инфраструктуру или је то чинио само на неколико истих места изнова и изнова.
Насупрот томе, локално организовање, било за догађаје или само за подизање свести, имало је супротне карактеристике. Успех је зависио од достизања већег процента мањег региона. То је створило или барем могло створити трајне локалне везе, односе и структуре. Али локално дисидентство, када је било мало, било је углавном невидљиво како за елите, тако и за удаљене дисиденте.
Решење ми се увек чинило не или/или, већ обоје/и. У том смислу неки од нас су желели да изграде покрет тако да временом регионалне, а потом и локалне демонстрације имају размере које су раније имале само националне. Путовање и монтажа са великих удаљености до централних локација постају све мање важни што је већи број људи који су доступни за локално окупљање. Али све док је локални број био скроман, масовна окупљања су такође била пресудна.
Најлакше је то видети, можда, у феномену ВСФ. У почетку је постојала само међународна скупштина. Недуго касније, међутим, појавиле су се локалне верзије, а потом и регионалне. Без масовног међународног догађаја, локални догађаји не би били подстакнути или подстакнути регионалним. Али, временом, масовни међународни догађај почео је да се замара и слаби у свом утицају. Како је локално становништво расло, зашто не би међународни, питао сам се неколико пута у штампи, постао репрезентативнији?
Замислите уместо 100,000 људи који путују на велике удаљености до централног места, исти број људи, али сада већи локални проценат који путује само на малу удаљеност до локалног регионалног или националног скупштинског места, и има много сазива ове величине широм света или чак око велике земље. Наравно, то је много боље од једног великог праска. Али, исто тако, замислите да покушавате да имате велики број локалних догађаја када је сваки веома мали и сви су невидљиви једни другима и не постоји већи скуп који би пружио енергију, замах и визију онога што долази. Чинило ми се да решење за локално или глобално у време Вијетнама, а касније и за време ВСФ-а, чини и једно и друго, где свако постаје средство за стварање све већег и све софистициранијег покрета опозиције и, коначно, афирмација.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити