Председник Махмуд Абас и покрет Фатах, којим он командује, покренули су медијску кампању против Хамаса и отпора. Ако притисак палестинске јавности не успе да заустави кампању, Абас би могао политички постићи оно што Израел није успео да постигне војно: приморавајући палестинско председништво да изабере „мир са Израелом“ уместо националног помирења.
Чини се да је председник Абас, заиста, дао приоритет „миру са Израелом“. Он је осмислио планове за наставак преговора и још увек рачуна на америчку подршку таквим разговорима. Ово је једино објашњење за актуелну медијску кампању против Хамаса.
Абас је послао своје преговараче — Саеба Ереката, Маједа Фараџа и Маена Ереката — у Вашингтон, где су се састали са америчким државним секретаром Џоном Керијем пре недељу дана прошле среде. Портпарол америчког Стејт департмента Џен Псаки описала је састанак који је трајао више од два сата као „конструктиван“. Абас се потом припремио да добије арапски мандат, који изгледа унапред загарантован, за своје планове са 142. седнице конференције арапских министара спољних послова, одржане ове недеље у Каиру.
Међутим, америчка амбасадорка при УН Саманта Пауер залила је хладном водом настојања председника Палестинске управе (ПА) да добије подршку САД за свој план, који намерава да изнесе пред Савет безбедности УН и Генералну скупштину УН. Предлог би окончао израелску окупацију Западне обале и Газе у року од три године, а током тог периода би преговори били настављени у року од три месеца са окупаторском влашћу над њеним границама са палестинском државом.
„Не мислимо да постоје пречице или једностране мере које се могу предузети у Уједињеним нацијама или на било ком другом месту које ће довести до исхода који палестински народ највише тражи“, рекао је Пауер на конференцији за новинаре прошле недеље. "Мислити да можете доћи у Њујорк и обезбедити оно што треба да се разради на терену није реално."
Ово се јасно преводи у недвосмислено америчко „не“. Нови план палестинског председника наишао је на исти амерички зид са којим су се палестински преговарачи суочили откако су преговори усвојени као стратешки приступ. Ционистичка рута остаје једини начин на који ови преговарачи могу приступити Белој кући и Савету безбедности УН.
За овај план може постојати само једно објашњење. То је испуњење палестинског обећања да се неће опирати окупацији и понудити окупаторској сили прилику да пристане на још једну јалову рунду преговора. Такви преговори ће дати Израелу време које му је потребно да колонију Гиваот претвори у велики насељенички град на 4,000 дунама палестинске земље коју је управо заузео прогласивши је „државном земљом“.
Сврха ове апропријације је да се раздвоје губернија Хеброн и Јужни Витлејем на Западној обали. То је такође средство да се одврати међународни хуманитарни притисак као реакција на израелске ратне злочине у Гази, да се избегне обавезе Израела према споразуму о примирју са отпором у Гази, и да се подстакну унутрашње палестинске тензије док се поново не запале.
Није Хамас или отпор описао Абасов нови план као „лажни процес“. Независне палестинске личности су изразиле своје ставове у изјави коју је прочитао Мамдоух Ал-Акр, генерални комесар Независне организације за људска права, 2. септембра у Рамали. Они су позвали на хитан састанак уједињеног руководства Палестинске ослободилачке организације (ПЛО), у складу са споразумом из Каира из 2011. године, како би он могао да послужи као референтни оквир за палестинску вољу и донесе критичне националне одлуке.
Активирање јединственог лидерског оквира ПЛО-а ставиће позив председника Абаса за „јединствену палестинску централну власт“, јединствено овлашћену да „одређује питања рата и мира“, у свој конкретан национални контекст. Само овај контекст може дати легитимитет палестинском руководству које свој ауторитет не црпи из отпора окупацији у свим облицима.
Штавише, тренутно недостајући „изборни легитимитет“ сам по себи више није довољан да дозволи палестинске одлуке о рату и миру да остану у рукама руководства које је производ избора одржаних уз одобрење окупационе власти и у оквиру потписаних споразума са њом.
Палестинско председништво избацило је из лексикона своје преговарачке стратегије доступну опцију отпора, а камоли опцију рата, која није доступна. ПА је, у координацији са безбедносним апаратом окупације, постала „безбедносни заступник окупационе силе, а не инструмент за окончање окупације и успостављање државе“, како је 26. августа написао палестински аналитичар Хани Ал-Масри.
Као резултат тога, окупаторска власт сама држи кључеве одлуке рата, коју наставља да понавља, и одлуке мира, коју и даље одбија да донесе.
Чини се да председник Абас ради против таласа палестинског јавног мњења, као што је изражено у недавном истраживању које је спровео Палестински центар за истраживање политике и истраживања (ПЦПСР) у Рамали. Према овој анкети, само 22 одсто испитаника подржало је наставак преговора, док је 53 одсто рекло да сматра да је отпор „ефикаснији начин“ за реализацију стварања палестинске државе.
Резултати анкете ПЦПСР-а су у супротности са свим оптужбама које су председник и Фатах изнели против отпора и Хамаса. Од анкетираних, 79 одсто верује да је отпор изашао као победник из недавног рата, док 86 одсто подржава одбрамбену употребу ракета.
Испитаници су дали веома ниске оцене учинку палестинског председника, ПС, владе националног јединства и ПЛО, док је оцена одобравања Хамаса била 88 одсто.
Шта је суштина ове медијске кампање против Хамаса? Креће се од окривљавања Хамаса за продужавање рата и последичног губитка живота и материјалне штете, до усвајања израелског наратива у вези са „покушајем државног удара“ који је пројектовао Хамас против председника на Западној обали и постојањем „владе у сенци“ у Гази што онемогућава функционисање владе националног јединства.
Затим, ту су оптужбе за држање чланова Фатаха у „кућном притвору“, за „отварање ватре на цивиле“ и за „продају хитне помоћи на црном тржишту“. Поврх тога долази и оптужба да је Хамас прекршио „закон који дефинише боје и димензије заставе“.
Инструкције председника Абаса да се створи „комитет за вођење дијалога“ са Хамасом како би се разговарало о „судбини владе националног јединства“, како је најавио Амин Макбул, секретар Револуционарног већа Фатаха, мало подстичу оптимизам. Влада националног јединства, национално помирење, споразум из Каира из 2011, јединствени оквир руководства који је одредио и поновно активирање ПЛО-а, све је то на раскрсници.
То је због конфронтације изазване систематском клеветничком кампањом коју председник Абас и покрет Фатах воде против Хамаса и отпора. Кампања је створила медијску димну завесу иза које окупациона власт може да сакрије своје одуговлачење у извршавању обавеза из споразума о примирју, што ће вероватно имати одјека у израелском одуговлачењу са наставком преговора о примирју који ће се одржати у Каиру.
Такође треба нагласити да оптуживање отпора и Хамаса за продужавање рата значи ослобађање окупационе моћи одговорности. Израелски медији су брзо искористили ово, што је још један доказ опсежног извјештавања о кампањи.
Заиста, портпарол израелске владе Марк Регев је то дословно поновио када је рекао да је египатска иницијатива била на столу од 15. јула и да су, иако су Арапска лига и Израел одобрили иницијативу, Хамас то одбио, само да би се окренуо и пристао на њу месец касније. „Да је [Хамас] тада пристао на оно на шта пристаје сада“, било би могуће „избећи сво то крвопролиће“, рекао је он.
Истражна комисија коју је именовао Савет УН за људска права ће највероватније цитирати председникове оптужбе за јачање претензија окупаторске власти, јер би се те оптужбе сматрале „сведочењем сведока са друге стране“.
Абас каже да док је „коначни број“ из последњег рата у Гази износио 2,140 мртвих, „ако се дода броју мртвих у претходним ратовима и оних који су умрли током периода Шалитовог проблема, број би био 10,000 мртвих и рањених, поред 35,000 кућа које су потпуно или делимично уништене.”
Када Абас каже да би „било могуће“ да се избегну људски и материјални губици недавног сукоба, он заправо окривљује отпор, а не окупацију, за последњи рат у Гази и два рата од 2008. која су му претходила.
Баук раздора поново лебди над палестинским јединством, са палестинским мишљењем подељеним око програма преговора и програма отпора. Ово је пробој кроз који арапске и неарапске „секире“ продиру у палестинску унутрашњост, продубљујући, а не поправљајући палестинске пукотине.
Никола Насер је арапски новинар ветеран са седиштем у Бирзеиту, Западној обали палестинских територија које су окупирале Израел ([емаил заштићен]). Овај чланак је први пут објавио и превео са арапског Ал-Ахрам Веекли 11. септембра 2014.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити