ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонитиИронично је да се годишња комеморација смрти Јасера Арафата претвори у повод за поновно распламсавање пламена унутрашњег сукоба. Ово је очигледно био циљ прошлонедељних бомбардовања која су гађала домове лидера Фатаха у Гази, као и подијум за комеморативне церемоније Арафата, који је настојао да палестинско национално јединство постане један од стубова свог политичког наслеђа.
Колико очајнички треба да се надахну политичким наслеђем тог великог председника.
Током посете у циљу демонстрације солидарности са селом Ал-Мухајар на Западној обали, где су досељеници, под заштитним оком окупаторских војника, запалили џамију, директор Министарства авкафа (верских задужбина) Камел Абу Алија је приметио да је његово министарство су документовали 20 сличних напада на џамије на Западној обали од 2011.
Гађајући џамије, окупација очигледно циља на главне симболе националног и народног јединства. Џамије, по дефиницији, окупљају људе, а не растављају их. У џамији се окупљају све фракције националне борбе које су међусобно завађене као једно са својим ближњима, у чврсте редове једног срца.
Окупација никада није одустала од средстава која су јој на располагању да забије клин у палестинске националне редове. Ово се није променило. Дакле, иронично је да би бомбардовања постала повод да се окупација представи са даром фракцијске поларизације и ратом речима, у време када је најпотребније уједињење фракција и да би послужило да се одбаци национални компас из Јерусалима, на који је Арафат поставио свој национални компас до самртног даха.
Али ево још једне важне тачке. Обе стране у спору — Фатах и Хамас — осудиле су нападе, одбациле све оптужбе за одговорност и инсистирају на потреби да се истрага о бомбашким нападима спроведе што је пре могуће.
Ако се ове две фракције могу сложити око ових тачака, шта би их спречило да пристану да формирају заједнички комитет за утврђивање чињеница који би укључивао представнике свих других фракција (пре свега Исламског џихада и Народног фронта) и независне личности из цивилног друштва које да ли би била посвећена објављивању својих налаза у циљу испуњења права палестинског народа да зна истину?
Штавише, зашто стварање заједничког комитета као што је овај не би могло да постане нови механизам за унапређење националног помирења и окончање оштре размене пре него што оне измакну контроли?
С тим у вези, када палестински председник Махмуд Абас каже да није заинтересован за „њихову истрагу“ — мислећи, наравно, на Хамас — али не предлаже алтернативни истражни механизам, он не помаже настојањима да се открије истина, која његов народ је жељнији учења од две фракције чији је дуготрајни спор исцрпио њихов народ.
Али најстрашнија иронија лежи у њиховој аверзији према окретању прста оптужбе у правцу крајњег корисника свега овога — наиме, израелске окупационе власти и њене државе. Фокус на тог корисника био би довољан, сам по себи, да обузда опасне последице бомбардовања на национално јединство и, истовремено, да разоткрије истину о постојању странака које се плаше да ће њихови интереси бити угрожени крајем раскола и на окупираној Западној обали и на блокираном појасу Газе.
Ове странке, свесно или не, окупација експлоатише, а колективно чине „пету колону“ која ради на опструирању процеса националног помирења како би заштитила своје интересе.
Али чак и да су они који су извршили бомбашке нападе Палестинци, то не замагљује идентитет првог и највећег корисника. Штавише, ово долази у тренутку када окупација ескалира агресију на палестински народ под окупацијом.
Повећава своје снаге на Западној обали, појачава своје репресивне мере и прелази на повећање буџета за проширење насеља. Још важније, израелска влада је недавно одобрила закон о проширењу закона израелске државе на јеврејске колоније на Западној обали, као што је случај у источном Јерусалиму и окупираној сиријској Голанској висоравни. Другим речима, ми заправо говоримо о још једној израелској понуди за анексију.
Историја раздора и свађа се понавља. Саопштење Народног фронта за ослобођење Палестине (ПФЛП) позива Фатах и Хамас да буду уздржани и да остану опрезни у вези са заверама које се ткају против палестинског народа.
Упозорава две фракције да не упадну у израелску замку распиривања палестинске неслоге и позива их да надлежним агенцијама и релевантним политичким властима дају довољно времена да откопају конце злочина.
Ипак, ову изјаву, која се савршено односи на тренутну ситуацију, ПФЛП је издао у јулу 2008. након што су четири члана бригаде Езз Ал-Дин Ал-Касам убијена у бомбашком нападу на плажи Газе. У то време, Хамас је оптужио Фатах, а Фатах је оптужио Хамас за спровођење „унутрашње чистке“.
Чини се да се ништа није променило, осим што данас Фатах оптужује Хамас за постављање бомби, а овај други одговара да је напад био повезан са унутрашњим сукобом унутар Фатаха. У оба случаја, окупациона власт и њена власт излазе невине!
Та журба са расуђивањем и упирање прстом пре него што се дим развеја је сумњив и поставља питања у вези са политичким мотивима иза таквих реакција. Подсећамо се на сличан случај оптужби које су изнете након убиства бившег либанског премијера Рафика Ал-Харирија 2005. године.
Пре него што му се крв осушила, неки прсти у Либану указивали су на Сирију, иако је било опипљиво да Дамаск није могао да стоји иза злочина јер је био потпуно свестан да му могу наштетити само последице.
Исто важи и за Хамас данас. После свог дугог политичког искуства схватила би да може само да изгуби од бомбардовања Газе.
Руке које су извршиле бомбардовање у Гази могу бити палестинске, па чак и руке Фатаха или Хамаса, али они који су издавали наређења нису могли бити палестински доносиоци одлука. Свако ко је упознат са историјом палестинских атентата зна ово.
Починиоци су можда били мотивисани личним интересима, али последице никако не могу послужити палестинским интересима, фракцијским или другим. Они могу служити само окупационој власти и њеној држави, поготово што је жртва свакако палестински народ и његово национално јединство.
Пета колона која има користи од палестинске поделе и која се осећа угроженом њеним крајем још увек тражи могућности да саботира палестинско национално помирење. Мора да је бомбардовање у Гази видело као савршену прилику да распламсава ватру неслоге, нудећи бесплатну услугу окупацији (претпостављајући најбоље могуће намере у тој ситуацији), или небесплатну (претпостављајући најгоре).
Није потребно много труда да се дође до горњег закључка. Међутим, надоградња тога обуздавањем непатриотских последица напада захтева велику промишљање и напор како би се спречили изливи фракцијске нетрпељивости или да би се они задржали како би се национално помирење заштитило од колапса.
Ово је од суштинског значаја како би се осигурало да се реконструкција Газе крене напријед, да се одржи влада националног јединства и да се фокус врати на учвршћивање националних редова суочених с текућом агресијом окупације на палестински народ, његову сигурност и благостање и његове светиње, и иза политичке битке коју палестинско председништво води у међународној арени.
Никола Насер је арапски новинар ветеран са седиштем у Бирзеиту, Западној обали палестинских територија које су окупирале Израел ([емаил заштићен]). Овај чланак је преведен са арапског и први пут је објавио Ал-Ахрам Веекли 20. новембра 2014.