Када је први Светски социјални форум одржан у Порто Алегреу у Бразилу 2001. године, он је замишљен као контрапункт Светском економском форуму у Давосу, Швајцарска. Давос је био свет једног процента. Порто Алегре је био свет нас осталих. Данас је Катманду, место Шеснаестог светског социјалног форума, свет нас осталих.
Светски социјални форум требало је да пренесе наш отпор глобалном капитализму и његовим пљачкама. То је такође требало да буде афирмација солидарности свих људи и мрежа које се боре за социјалну правду и мир. Била је то и прилика да се окупимо да планирамо будућност, будућност у којој је, како је рекао слоган ВСФ-а, могућ други свет.
У свом роману о животима испреплетеним са Француском револуцијом, писац Чарлс Дикенс је рекао да су то била најбоља и најгора времена.
Ови дани су свакако најгора времена. Планети прети климатска катастрофа. Неолиберализам је доживео велики неуспех, али је остао још више укорењен као идеологија и политика. Сведоци смо успона фашизма на глобалном нивоу—заиста, јужно од Непала, видели смо како фашизам подиже своју ружну главу у Индији. Сведоци смо два геноцида. Један се дешава у Мјанмару, где се војна елита очајнички држи на власти неселективно убијајући сву опозицију, задатак који је немогућ пошто отпор сада контролише 60 одсто земље. Највећи геноцид се дешава у Гази, где су Израелци већ убили око 29,000 Палестинаца, од којих су 70 одсто жене и деца. Сада су спремни да уђу у град Рафах, обећавајући још клања, више туге.
Нисам се добро наспавао од израелске инвазије на Газу. Заиста, не може се уживати у једном тренутку личне среће док се негде у свету дешава масовни покољ. Ова способност саосећања са патњама других је основа људске солидарности. То произилази из наше заједничке људскости.
Питамо се зашто је Израел толико посвећен потпуном уништењу Палестинаца као народа? Питамо, зашто су Сједињене Државе толико посвећене обезбеђивању оружја и муниције да би омогућиле геноцид? Питамо зашто Европа, која нам је једном на глобалном југу рекла да је врхунац цивилизације, подржава варварство?
Да, ово је најгоре време. Али да ли су то најбоља времена? То зависи од сваког од нас. Да ли смо вољни да прихватимо велике изазове времена?
Да ли смо вољни да уложимо све напоре да спасимо планету од климатске катастрофе коју је створио глобални капитализам?
Хоћемо ли наставити да водимо политичку и идеолошку борбу за искорењивање и демонтирање неолиберализма?
Да ли смо вољни да своја тела ставимо на коцку против напредовања фашизма?
Хоћемо ли дати све у борби за заустављање геноцида у Гази и другдје?
Дозволите ми да завршим цитирањем из интервју Направио сам са Усамом Хамданом, представником Хамаса у Либану, што сам урадио у Бејруту 2004. Упитао сам га да ли се не плаши за свој живот с обзиром на то да је лидер организације високог профила. Ево његовог одговора:
Ја сам на два листе [атентата], једна са шест имена, а друга са 12 имена. Али ја нормално живим свој живот. Доручујем са својом децом, увек се трудим да то урадим јер тада могу да разговарам са њима и питам их о њиховом дану и плановима. Посећујем своје пријатеље и моји пријатељи посећују мене. Недавно сам изашла са децом да се купам у мору. Само једном умрете, и то може бити од рака, у саобраћајној несрећи или убиством. С обзиром на ове изборе, више волим убиство.
Дух који се огледа у Хамдановом одговору је, по мом мишљењу, разлог зашто ће Палестинци, чак и суочени са геноцидом, на крају тријумфовати. Скупимо снагу у том духу. Палестини смо потребни. Али и Палестина нам је потребна. И захвалимо Палестини што је предњачила, што је осветљавала пут остатку света.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити