Три велика рата или сукоба који су данас у току показују нестабилност укрштања локалног и глобалног.
У сукобу Хамаса и Израела видимо како је одржавање израелске насељено-колонијалне државе испреплетено са очувањем глобалне хегемоније Сједињених Држава.
У рату у Украјини, крвави рат на исцрпљивање између две земље био је изазван настојањем Вашингтона да прошири НАТО на земљу бившег Совјетског Савеза.
У Јужном кинеском мору, сведоци смо како су спорови око територије и природних ресурса доведени до глобалног сукоба напорима САД да одрже своју глобалну хегемонију над Кином, у којој губи геоекономску конкуренцију, али у којој наставља да ужива. апсолутну војну надмоћ.
Укратко, главни узрок глобалне нестабилности данас лежи у споју локалног и глобалног, геополитике и геоекономије, империје и капитализма.
Равнотежа снага, равнотежа терора
Оно што актуелне сукобе чини посебно нестабилним јесте то што се дешавају усред одсуства било каквог ефективног мултилатералног принудног ауторитета за наметање мирног решења. У Украјини је равнотежа војне моћи та која ће одредити исход рата, а овде се чини да Русија преовладава осовину Украјина-НАТО-САД.
На Блиском истоку не постоји ефикасна сила принуде која би се супротставила израелско-америчком војном бехемоту—што је још више упечатљиво да упркос геноцидној кампањи која траје већ скоро четири месеца, Израел није постигао свој главни рат циљ уништења Хамаса.
У Јужном кинеском мору оно што одређује ток догађаја је однос снага између Кине и Сједињених Држава. Не постоје „правила игре“, тако да увек постоји могућност да се амерички и кинески бродови који се играју „кокошке“ – или иду један према другом, а затим скрену у последњем тренутку – могу случајно да се сударе, а овај судар може ескалирати до виши облик сукоба као што је конвенционални рат.
Без ефективних принудних ограничења које је мултилатерална организација наметнула хегемону и његовим савезницима, ови други могу лако да се спусте у геноцид и масовна убиства. Било у Вијетнаму, Ираку, Авганистану или Гази, Женевске конвенције и Конвенција против геноцида су се показале као само комадићи папира.
Право на самоодбрану
С обзиром на одсуство мултилатералног судије који може да наметне своју вољу, само развој политичке, дипломатске и војне противмоћи може да обузда хегемона. Ово је лекција коју су национално-ослободилачки ратови у Алжиру и Вијетнаму научили свету. Ово је лекција коју нас данас учи палестински отпор.
Због тога, чак и док осуђујемо ратове империје које води хегемон, морамо бранити право људи да прибегну оружаној самоодбрани.
То не значи да напори глобалног цивилног друштва на успостављању мира немају никакву улогу. Раде. Још увек се сећам како је мало пре инвазије на Ирак, Нев Иорк Тимес изашао са чланком 17. фебруара 2003, као одговор на масовне мобилизације против планиране инвазије на Ирак, у којем се каже да су у свету преостале само две суперсиле, а то су Сједињене Државе и глобално јавно мњење, и да су тада Председник Џорџ В. Буш је игнорисао овај излив глобалног отпора на своју опасност.
Глобално цивилно друштво јесте допринело окончању ратова у Авганистану и Ираку тако што је нагризало легитимитет тих ратова у америчкој јавности, чинећи их толико непопуларним да их је чак и Доналд Трамп осудио – ретроспективно – као и многе личности које су гласале за рат у америчком Конгресу.
Недавна одлука Међународног суда правде која је наложила Израелу да спречи геноцид у Гази вероватно ће имати сличан утицај као отпор глобалног цивилног друштва Бушовој инвазији на Ирак. Одлука МСП можда неће имати непосредан утицај на рат који је у току, али ће дугорочно нарушити легитимитет пројекта колонијализма насељеника и апартхејда, продубљујући изолацију Израела на дуге стазе.
Праведан мир
Често видимо мир као идеално стање. Али мир на гробљу није мир. Мир купљен по цену фашистичке репресије не само да није пожељан, већ и неће трајати.
Потлачени народи попут Палестинаца ће одбити мир по сваку цену, мир који се добија по цену понижења. Као што су показали у 76 година од Накбе, њиховог масовног протеривања са својих земаља и домова, Палестинци се неће задовољити ништа мање од мира са правдом, оног који им омогућава да поврате своју земљу коју су Израелци заузели, успоставе суверену државу „од реке до мора“ и дозволи им да поносно дижу главе.
Остатак света им дугује свесрдну подршку да се оствари такав праведни мир свим могућим средствима, чак и док радимо на супротстављању ратовима империје које воде хегемони у другим деловима света.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити