Ове године нуклеарна бомба навршава 65 година – адекватна старост, по међународним стандардима, за обавезно пензионисање. Али да ли наши лидери имају храбрости и мудрости да ослободе планету ове крајње претње? Петогодишњи преглед оболелих споразум о неширењу нуклеарног оружја, који је тренутно у току у Уједињеним нацијама у Њујорку, тестираће снагу посвећеност влада свету без нуклеарног оружја.
Ако су озбиљни у реализацији ове визије, сада ће радити на томе да фокус са неуспеле политике контроле нуклеарног наоружања, која претпоставља да се неколицини одабраних држава може поверити ово оружје, померити на нуклеарно укидање. Као што смо забранили друге категорије посебно нехуманог и неселективног оружја – од биолошких и хемијских агенаса до противпешадијских мина и касетне муниције – сада морамо скренути пажњу на стављање ван закона најнеправеднијег оружја од свих.
Досадашња достигнућа у нуклеарном разоружању су долазила преспоро. Више од 23,000 комада нуклеарног оружја остаје у глобалним залихама, гајећи непријатељство и неповерење међу народима и бацајући сенку на све нас. Чини се да се ниједна од земаља са нуклеарним оружјем не припрема за будућност без ових застрашујућих уређаја. Њихов неуспех да се разоружају подстакао је нуклеарну пролиферацију и наставиће да дестабилизује планету осим ако сада радикално не променимо своју путању. Четрдесет година након што је НПТ ступио на снагу, требало би озбиљно да се запитамо да ли смо на путу укидања.
Разоружање није опција коју владе треба да прихвате или игноришу. То је морална дужност коју имају према сопственим грађанима и човечанству у целини. Не смемо чекати још једну Хирошиму или Нагасаки пре него што коначно прикупимо политичку вољу да протерамо ово оружје из глобалних арсенала. Владе треба да се сложе на овој конференцији за разматрање НПТ-а да баце своје нуклеарно оружје на сметлиште историје, заједно са другим монструозним залима нашег времена – ропством и апартхејдом.
Скептици нам говоре, и то нам већ дуги низ година, да губимо време тражећи сан о свету без нуклеарног оружја, јер се он никада не може остварити. Али више од неколико људи је рекло исто о окончању укоријењене расне сегрегације у Јужној Африци и укидању ропства у Сједињеним Државама. Често су имали уочени интерес да одрже статус кво. Системи и политике које обезвређујеју људски живот, и свима нама одузимају право да живимо у миру једни са другима, ретко су у стању да издрже притисак који ствара високо организована јавност која је одлучна да види промене.
Најочигледнији и најреалистичнији пут ка свету без нуклеарног оружја је да нације преговарају о правно обавезујућој забрани, која би укључивала временски оквир за елиминацију и успостављање институционалног оквира за осигурање усклађености. Две трећине свих влада позвало је на такав споразум, познат као конвенција о нуклеарном оружју, а генерални секретар УН Бан Ки Мун изразио је подршку тој идеји. Само нас спутавају државе које имају нуклеарно оружје и чланице НАТО-а.
Успешни напори да се забране друге врсте оружја пружају доказ да, тамо где постоји политички замах и широка подршка народа, препреке које се у почетку могу чинити непремостивим врло често могу бити срушене. Нуклеарно укидање је демократска жеља људи у свету и наш циљ је скоро од почетка атомског доба. Заједно имамо моћ да одлучимо да ли ће се нуклеарна ера завршити праском или светском прославом.
Прошлог априла у главном граду Чешке, Прагу, председник Барак Обама је најавио да ће Сједињене Државе тражити мир и сигурност света без нуклеарног оружја, али је упозорио да нације вероватно неће елиминисати своје арсенале за његовог живота. Ја сам три деценије старији од америчког председника, али сам уверен да ћемо обојица доживети дан када ће последње нуклеарно оружје бити демонтирано. Само треба да размишљамо ван бомбе.
Десмонд Туту је покровитељ Међународна кампања за укидање нуклеарног оружја
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити