Већ низ година се ради на плану успостављања америчке радарске базе на територији Чешке. Чешки политичари су знали за ове планове, али су их чували у тајности од гласача све до завршетка парламентарних избора 2006. године. Предложена база, заједно са припадајућим пројектилима пресретачима који ће бити постављени у Пољској, део је новог система одбране САД у Европи и као таква представља главну фазу у настанку новог Хладног рата.
Иако је наизглед дизајниран да пресретне ракете из „одметнутих држава“, првенствено Ирана, систем ће у стварности омогућити Сједињеним Државама да нападају друге земље без страха од одмазде. Такође ће ставити земље домаћине, као што су Пољска и Чешка, на прву линију фронта у будућим америчким ратовима.
Много испод радарског екрана за већину Американаца, у Чешкој се појавио велики и неочекивани покрет отпора насупрот америчкој војној радарској бази. Иако анкете показују да се 70% становништва противи бази, чешка влада би можда могла да игнорише жеље сопственог народа да није било активног отпора. Недавно је овај отпор драматично појачан тронедељним штрајком глађу двојице чешких мировних активиста.
Штрајк глађу
Јан Тамаш и Јан Беднар део су новог таласа чешких активиста. Превише млади да би учествовали у Повељи 77 и Баршунастој револуцији 1989. године, помогли су да се оживи мировни покрет у својој земљи. Они су се укључили у покрет против радарске базе 2006. Фрустрирани на инсистирање чешке владе да пређе преко глава људи, 13. маја су ступили у штрајк глађу.
Њих двојица су 2. јуна прекинули штрајк глађу, али, према Тамашу, „било је и других који су нас „преузели“ и започели „ланчани штрајк глађу“, где свака особа симболично штрајкује 24 сата. Ови људи су сви познати људи у Чешкој: глумци, дисиденти бившег режима, спортисти, политичари, укључујући посланике, интелектуалце, певаче и многи други“.
У протеклих неколико недеља ланчани штрајк глађу се проширио широм света, укључујући западну и источну Европу, Аустралију и Сједињене Државе. Штрајкачи су одлучни да се супротставе опасна војна ескалација коју представља радар, заједно са предложеним пратећим америчким пројектилима пресретачима планираним за Пољску. Једнодневни међународни дан протеста одређен је за 22. јун, када ће се десетине, а вероватно и стотине људи широм света на један дан одрећи хране.
Пиринач у Прагу
22. јун је попримио посебну хитност. Државни секретар Кондолиза Рајс првобитно је планирала да оде у Праг 4. маја да потпише споразум о радарској бази између Сједињених Држава и Чешке. Због неизвесности у вези са радаром који је створио успон против њега, била је принуђена да откаже путовање. Рајсова је управо најавила да сада намерава да оде у Праг 10. јула и потпише споразум.
Без обзира да ли уговор буде потписан у јулу или не, борба против радара ће се наставити. Са свим својим манама, чешка демократија је у извесним аспектима здравија од наше. Председник Буш је маневрисао да радарску базу учини предметом „извршног споразума“ а не споразума, чиме је уредно заобилазио потребу за одобрењем Сената. Али база се не може изградити ако и док чешки парламент не гласа за ратификацију споразума, а до сада је парламент равномерно подељен.
Непрекидна и иновативна опозициона кампања подрила је подршку чешког парламента тој бази до тачке у којој би она могла бити поражена. Конкретно, кампања је успела да мобилише чланство Чешке Зелене партије да изврши притисак на своје парламентарне представнике да повуку своју де фацто подршку радару. Сада постоји велика шанса да ће неки од Зелених одступити од владе по овом питању, што ће влади ускратити већину. Заиста, чешки министар спољних послова Карел Шварценберг недавно је по први пут признао да чешки парламент можда неће ратификовати радарски план. Он је запретио да ће поднети оставку ако та мера буде поражена. Чешки штрајкови глађу такође доводе њихову борбу на ниво Европске уније. Тамаш је отишао у Брисел да се састане са посланицима Европског парламента. Он 9. јула планира да преда онлајн петицију против радара, која тренутно има више од 110,000 потписа. „Желели бисмо да до тог тренутка овај број достигне 200,000 потписа“, каже Тамаш. „Зато, молим вас, помозите нам да проширимо вест и привучемо људе потпишите петицију."
Основни мотиви
Предложена радарска база има више везе са растућим ривалством Вашингтона са Москвом него са било каквим претњама из Ирана, што је чињеница у коју руски владари не сумњају. Иако пројектовани радар у Чешкој и 10 ракетних пресретача у Пољској не представљају непосредну претњу руском нуклеарном одвраћању, са хиљадама бојевих глава, Кремљ верује да је систем у централној Европи први део напреднијег противракетну одбрану која би могла да отупи руске нуклеарне снаге. Предвидљиво, у даљем чину ескалације хладног рата, Москва је запретила да ће усмерити ракете ка Европи ако Сједињене Државе наставе са системом, стављајући на тај начин милионе људи под већу претњу. Русија је такође рекла да ће суспендовати учешће у посебном споразуму којим се ограничава распоређивање конвенционалних снага у Европи.
Што се тиче Ирана, не постоје веродостојни докази да данас постоји нуклеарна претња. А ратоборни став Сједињених Држава, далеко од заштите од такве претње у будућности, само повећава њихову вероватноћу стварањем још снажнијих подстицаја за Техеран да тражи нуклеарно оружје за своју одбрану. Генерално, Сједињене Државе најбоље могу да смање опасност од нуклеарног рата тако што ће предузети велике кораке ка нуклеарном и конвенционалном разоружању и одустати од „превентивног“ рата — а не ширењем нуклеарне претње. Ово би створило политичку климу која би снажно обесхрабрила нове земље да развијају сопствено нуклеарно оружје.
Чешка радарска база није једини покушај Вашингтона да натера владе које су покорне да потпишу споразуме који заобилазе жеље сопственог народа. У Ираку, на пример, Бушова администрација покушава да добије десетине сталних војних база, некажњиво за своје трупе и извођачи радова, као и право на покретање војних удара и хапшење Ирачана без одобрења било ког ирачког званичника.
Опозиција у ирачком парламенту могла би да сруши планове Вашингтона. Бушова администрација, која никада не престаје да проглашава своју приврженост глобалној демократији, узнемирена је што ирачки и чешки парламент имају коначну реч по питању страних војних база. Чешки антирадарски активисти, у ствари, не мисле да ово иде довољно далеко. Они траже референдум како би 70% становништва које се противи споразуму о радару могло одлучити. Вашингтон, међутим, не жели никакву демократску контролу у другим земљама над постављањем америчких војних база, било путем парламента или референдума.
Дакле, постоји велика шанса да ће домаћа и међународна опозиција натерати да се одлука Чешке да прихвати радар одложи до после америчких избора у новембру. Ово ће дати активистима у Чешкој Републици шансу да повежу своје снаге, а активистима у Сједињеним Државама да изврше притисак на нову администрацију да одустане од овог опасног плана.
За више информација
Бруце Гагнон из Глобалне мреже против оружја и нуклеарне енергије у свемиру, који је и сам штрајковао глађу две недеље у знак подршке Чесима, саставио је делимична листа од 22. јуна штрајкача глађу. Ако желите да додате своје име на листу брзих 22. јуна или да организујете догађај у својој области, обавестите Бруса Гањона у Глобалној мрежи против оружја и нуклеарне енергије у свемиру — [емаил заштићен]
Контактирајте ЦПД на [емаил заштићен] ако сте заинтересовани да учествујете у кампањи против чешке радарске војне базе.
Извори
Хвала Стеве Схалом и Јессе Лемисцх на њиховим корисним коментарима.
Јоанне Ланди и Тхомас Харрисон су кодиректори Кампање за мир и демократију (ввв.цпдвеб.орг) и сарадници Фореигн Полици Ин Фоцус (ввв.фпиф.орг).
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити