Амерички глобални рат против тероризма доживео је застоје, катастрофе и директне поразе. Током више од 20 година оружаних интервенција, Сједињене Државе су посматрале како њихови напори имплодирају на спектакуларан начин, од Ирака 2014. до Авганистана 2021. Међутим, највећи неуспех њихових „Заувек ратова“ можда није на Блиском истоку, али у Африци.
„Наш рат против тероризма почиње са Ал Каидом, али се ту не завршава. Неће се завршити све док свака терористичка група глобалног домета не буде пронађена, заустављена и поражена“, рекао је председник Џорџ Буш амерички народ непосредно након напада 9. септембра, посебно напомињући да су такви милитанти имали планове за „огромне регионе“ Африке.
Да би ојачале тај фронт, САД су започеле вишедеценијски напор да обезбеде обилне количине безбедносне помоћи, обуче хиљаде афричких војних официра, поставе десетине испостава, послати своје командосе на све врсте мисија, створити прокси снаге, лансирање дронови ударци, па чак и да се баве директним копнене борбе са милитантима у Африци. Већина Американаца, укључујући чланови Конгреса, нису свесни обима ових операција. Као резултат тога, мало ко схвата колико је драматично пропао амерички рат у сенци тамо.
Сами сирови бројеви говоре о дубини катастрофе. Како су Сједињене Државе започињале своје Заувек ратове 2002. и 2003. године, Стејт департмент је избројао укупно само девет терористичких напада у Африци. Ове године су милитантне исламистичке групе на том континенту, према Пентагону, већ извеле 6,756 напада. Другим речима, откако су Сједињене Државе појачале своје противтерористичке операције у Африци, тероризам је порастао за 75,000%.
Пустите то да потоне на тренутак.
КСНУМКС%.
Сукоб који ће живети у срамоти
Амерички ратови у Авганистану и Ираку отворили су војни успех у 2001 2003 која је брзо прерасла у занимања за распршивање. У обе земље, планови Вашингтона су зависили од његове способности да створи националне армије које би могле да помогну и на крају преузму борбу против непријатељских снага. Обе војске које су створиле САД би се на крају распале. У Авганистану, две деценије дуг рат окончан је 2021. поразом војске коју су изградили, финансирали, обучавали и наоружали Американци док су талибани поново заузели земљу. У Ираку је Исламска држава умало тријумфовала над а Ирачка војска коју су створиле САД 2014. присиљавајући Вашингтон да поново уђе у сукоб. америчке трупе остати у борби у Ираку и суседној Сирији до данас.
У Африци, САД су покренуле паралелну кампању почетком 2000-их, подржавајући и обучавајући афричке трупе од Малија на западу до Сомалије на истоку и стварање заступничких снага који би се борио заједно са америчким командосима. Да би извршила своје мисије, америчка војска је поставила а мрежа испостава широм северног слоја континента, укључујући значајне базе дронова – од Цамп Лемонниер и његову сателитску испоставу Цхабеллеи Аирфиелд у сунцем избељеној држави Џибути да Ваздушна база 201 у Агадезу, Нигер — и мале објекте са малим контигентима америчких трупа за специјалне операције у земљама у распону од Либије и Нигера до Централноафричке Републике и Јужног Судана.
Скоро деценију, рат Вашингтона у Африци остао је углавном у тајности. Затим је уследила одлука која је Либију и огромну регију Сахела довела у застој од којег се никада нису опоравили.
„Дошли смо, видели смо, он је умро“, рекла је државна секретарка Хилари Клинтон шалио се након што је ваздушна кампања НАТО-а предвођена САД помогла да се свргне пуковник Моамер ел-Кадафи, дугогодишњи либијски диктатор, 2011. Председник Барак Обама је поздравио интервенцију као успех, али је Либија пала у статус готово пропале државе. Обама ће касније признати да је „неуспех у планирању за дан после“ Гадафијевог пораза „најгора грешка“ његовог председништва.
Како је либијски вођа пао, борци Туарега у његовој служби опљачкали су скровишта оружја његовог режима, вратили се у свој родни Мали и почели да преузимају северни део те нације. Гнев у оружаним снагама Малија због неефикасног одговора владе резултирао је војним ударом 2012. године. Пред
Пошто су збацили демократску владу Малија, Саного и његова хунта показали су се несрећним у борби против терориста. Са земљом у превирању, ти борци Туарега су прогласили независну државу, да би их тешко наоружани исламисти одбацили у страну, који су увели оштру марку шеријатског закона, што је изазвало хуманитарну кризу. Заједничка француско-америчко-афричка мисија спречила је потпуни колапс Малија, али је милитанте потиснула у области близу граница Буркине Фасо и Нигера.
Од тада, те нације западноафричког Сахела муче терористичке групе које су еволуирале, расцепкале се и реконструисале. Под црним барјацима џихадистичке милитантности, мушкарци на мотоциклима — двојица на бициклу, са наочарима за сунце и турбанима и наоружани калашњиковима — редовно урлају у села да наметну милостиња (исламски порез); краде животиње; и терорисати, нападати и убијати цивиле. Такви немилосрдни напади дестабилизовали су Буркину Фасо, Мали и Нигер и сада погађају њихове јужне суседе дуж Гвинејског залива. Насиље у Тогу и Бенину је, на пример, скочило за 633% и 718% током прошле године, према Пентагону.
Војске које су обучавале САД у региону нису биле у стању да зауставе напад, а цивили су ужасно патили. Током 2002. и 2003. терористи су изазвали само 23 жртве у Африци. Ове године, према Пентагону, терористички напади само у региону Сахела довели су до 9,818 смртних случајева, што је повећање од 42,500 одсто.
У исто време, током својих кампања против тероризма, амерички војни партнери у региону починили су своја тешка зверства, укључујући и вансудска убиства. 2020. године, на пример, највиши политички лидер у Буркини Фасо признао је да су снаге безбедности његове земље спроводиле циљана погубљења. „Ово радимо, али не вичемо са кровова“, рекао ми је, напомињући да су таква убиства добра за војни морал.
Војно особље под америчком менторством у том региону имало је само једну врсту видљивог „успеха“: свргавање влада за које су их САД обучавале да штите. Барем 15 официра који су имали користи од такве помоћи учествовали су у 12 пуча у западној Африци и ширем Сахелу током рата против тероризма. На листи су официри из Буркине Фасо (2014, 2015, и два пута 2022); Чад (2021); Гамбија (2014); Гвинеја (2021); Мали (2012, 2020, и 2021); Мауританија (2008); и Нигер (2023). Барем пет вођа од јулског пуча у Нигеру, на пример, добио је америчку помоћ, према једном америчком званичнику. Они су заузврат именовали пет припадника нигеријских снага безбедности обучених у САД да служе као гувернери те земље.
Војни удари те врсте имају чак супер-набијених зверстава док поткопавају америчке циљеве, ипак Сједињене Државе настављају да пружају таквим режимима подршку у борби против тероризма. Узми Пуковник Ассими Гоита, који је радио са америчким снагама за специјалне операције, учествовао у америчким вежбама обуке и похађао Заједнички универзитет за специјалне операције на Флориди пре него што је збацио владу Малија 2020. Гоита је затим преузео посао потпредседника у прелазној влади званично задуженој за враћање земље у цивилну власт, да би поново преузео власт 2021.
Исте године, његова хунта је наводно одобрила распоређивање Вагнерових плаћеничких снага повезаних са Русијом у борбу против исламистичких милитаната након скоро две деценије неуспешних антитерористичких напора које подржава Запад. Од тада Вагнер — паравојна група коју је основао пок Иевгени Пригозхинје бивши продавац хот-догова постао је војсковођа — је умешан у стотине кршења људских права заједно са дугогодишњом војском Малија коју подржавају САД, укључујући и војску из 2022 масакр који је убио 500 цивила.
Упркос свему томе, америчка војна помоћ Малију никада није престала. Док су покренути Гоитини државни удари 2020. и 2021 забране на неке облике америчке безбедносне помоћи, амерички долари пореза су наставили да финансирају његове снаге. Према Стате Департменту, САД су обезбедиле више од 16 милиона долара безбедносне помоћи Малију 2020. и скоро 5 милиона долара 2021. Од јула, Биро одељења за борбу против тероризма чекао је на одобрење Конгреса да пребаци додатних 2 милиона долара Малију. (Стејт департмент није одговорио на ТомДиспатцхзахтев за ажурирање статуса тог финансирања.)
Застој од две деценије
На супротној страни континента, у Сомалији, стагнација и пат позиција били су пароле америчких војних напора.
„Терористи повезани са Ал Каидом и аутохтоним терористичким групама били су и настављају да буду присутни у овом региону“, тврдио је високи званичник Пентагона 2002. „Ови терористи ће, наравно, претити америчком особљу и објектима.“ Али када су га притиснули о стварној претњи која се шири, званичник је признао да чак ни најекстремнији исламисти „заиста нису учествовали у терористичким актима ван Сомалије“. Упркос томе, тамо су 2002. године послате америчке снаге за специјалне операције, а затим војна помоћ, саветници, инструктори и приватни извођачи.
Више од 20 година касније, америчке трупе и даље спроводе противтерористичке операције у Сомалији, првенствено против исламистичке милитантне групе ал-Шабаб. У том циљу, Вашингтон је обезбедио милијарде долара помоћи у борби против тероризма, наводи а недавни извештај пројекта Трошкови рата. Американци су такође спровели више од 280 ваздушних удара и напада командоса тамо, док су ЦИА и специјални оператери изградили локалне прокси снаге за извођење војних операција ниског профила.
Откако је председник Џо Бајден преузео дужност у јануару 2021. године, САД су покренуле 31 проглашен ваздушни напад на Сомалију, шест пута више од броја извршених током првог мандата председника Обаме, иако је далеко мање од рекорда који је поставио председник Трамп, чија је администрација извела 208 напада од 2017-2021.
Амерички дуготрајни, необјављени рат у Сомалији је постао кључни покретач насиља у тој земљи, према Пројекту трошкова рата. „САД не само да доприносе сукобу у Сомалији, већ су постале саставни део неизбежног наставка сукоба у Сомалији“, извештава се Ениола Ануолувапо Соиеми, предавач политичке филозофије и јавне политике на Блаватник Сцхоол оф Говернмент на Универзитету Оксфорд. „Америчка политика борбе против тероризма,“ написала је, „осигурава да се сукоб настави у вечности“.
Епицентар међународног тероризма
„Подршка развоју професионалних и способних војски доприноси повећању безбедности и стабилности у Африци“, рекао је генерал Вилијам Ворд, први шеф команде америчке Африке (АФРИЦОМ) — кровне организације која надгледа америчке војне напоре на континенту — 2010. године, пре него што био је деградиран за расипна путовања и трошење. Његова предвиђања о „повећању безбедности и стабилности“ се, наравно, никада нису остварила.
Док је повећање терористичких напада од 75,000% и повећање смртних случајева од 42,500% у последње две деценије ништа мање него запањујуће, најновија повећања нису ништа мање разорна. „Повећање броја смртних случајева од 50 одсто везаних за милитантне исламистичке групе у Сахелу и Сомалији током прошле године надмашио је претходни максимум из 2015. године“, наводи се у јулском извештају Афричког центра за стратешке студије, истраживачке институције Министарства одбране. „Африка је доживела скоро четвороструко повећање пријављених насилних догађаја повезаних са милитантним исламистичким групама током протекле деценије… Скоро половина тог раста се догодила у последње 3 године.
Пре двадесет две године, Џорџ В. Буш је најавио почетак Глобалног рата против тероризма. „Талибани морају да делују, и то одмах“, рекао је он инсистирао. „Они ће предати терористе, или ће делити њихову судбину. Данас, наравно, талибани владају у Авганистану, Ал-Каида никада није била „заустављена и поражена“, а друге терористичке групе су се прошириле широм Африке (и другде). Једини начин да се „победи тероризам“, тврди Буш, био је да га „елиминишемо и уништимо тамо где расте“. Ипак је нарастао и ширио се, а појавило се мноштво нових милитантних група.
Грм упозорио да су терористи имали планове за „огромне регионе“ Африке, али је „уверен у победе које долазе“, уверавајући Американце да се „нећемо уморити, нећемо посустати и нећемо пропасти“. У земљи за земљом на том континенту, САД су, заиста, посрнуле и њихове неуспехе су платили обични Африканци убијени, рањени и расељени од стране терористичких група које је Буш обећао да ће „поразити“. Раније ове године, генерал Мајкл Ленгли, садашњи командант АФРИЦОМ-а, понудио је оно што би могла бити коначна пресуда америчким заувек ратовима на том континенту. "Африка," изјавио је, „сада је епицентар међународног тероризма.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити