Помозите ЗНету
Извор: Демократија сада!
Док жалбени суд у Лондону одлучује да ли оснивач Викиликса Џулијан Асанж треба да буде изручен Сједињеним Државама због објављивања поверљивих докумената који разоткривају америчке ратне злочине, идемо у Лондон да разговарамо са британским писцем и активистом Тариком Алијем. Асанж се суочава са до 175 година затвора у САД према Закону о шпијунажи због објављивања поверљивих докумената који разоткривају америчке ратне злочине, укључујући Ирак и Авганистан. Али овај случај назива „политичким суђењем“ и „казненим покушајем британске владе... да покуша да казни Џулијана у име Сједињених Држава“. Такође разговарамо о значају открића Викиликса у разоткривању америчких удара беспилотних летелица, смрти цивила, тортуре и других злоупотреба почињених у Авганистану, што Али истражује у својој новој књизи „Четрдесетогодишњи рат у Авганистану: Предсказана хроника“.
Ами ДОБАР ЧОВЕК: Данас почињемо да идемо у Лондон. Адвокати који заступају Бајденову администрацију поново су у судници у Лондону тражећи изручење оснивача Викиликса Џулијана Асанжа. САД се жале на одлуку британског судије који је блокирао Асанжово изручење у јануару, рекавши да он неће бити безбедан у америчком затвору због погоршаног менталног стања и да би био у великој опасности да изврши самоубиство. Асанж се суочава са до 175 година затвора у САД према Закону о шпијунажи због објављивања поверљивих докумената који разоткривају америчке ратне злочине у Ираку и Авганистану. Асанж је у Енглеској у затвору две и по године. Пре тога, провео је више од седам година у амбасади Еквадора у Лондону, где је добио политички азил.
Адвокати Сједињених Држава су у среду довели у питање сведочење психијатра који је рекао да Асанж представља ризик од самоубиства. САД су такође понудиле нека уверавања о томе како ће се поступати са Џулијаном Асанжом ако буде изручен. Адвокати су рекли да би он такође могао да служи затворску казну у својој родној Аустралији ако га осуди амерички суд. Саслушање долази само неколико недеља након Иахоо Невс-а открила la ЦИА размишљао о убиству или отмици Асанжа.
Џулијан Асанж је у среду гледао део саслушања за екстрадицију путем видео везе, али његова партнерка Стела Морис каже да се не осећа добро. Она је говорила испред суднице у Лондону у среду пре него што је почело саслушање о екстрадицији.
СТЕЛЛА МОРИС: Веома сам забринут за Јулианово здравље. Видео сам га у суботу. Веома је мршав. И надам се да ће суд окончати ову ноћну мору, да ће Јулијан ускоро моћи да се врати кући и да ће мудре главе победити.
Ами ДОБАР ЧОВЕК: Стела Морис је мајка двоје деце Џулијана Асанжа. Такође је поновила позив да се Асанж ослободи.
СТЕЛЛА МОРИС:Јулијан никада не би требало да буде изручен, јер је радио свој новинарски посао. Он је криминализован као новинар. А САД су злоупотребиле законе, споразуме са овом земљом. Злоупотребљава споразуме о екстрадицији са овом земљом да би се ово саслушање одржао данас. Овоме мора доћи крај. Јулиан мора бити ослобођен.
Ами ДОБАР ЧОВЕК: Позиви на ослобађање Џулијана Асанжа расту. Раније овог месеца, 25 група цивилног друштва писало је америчком државном тужиоцу Мерику Гарланду захтевајући да се поступак изручења обустави. Групе укључују Амнести Интернатионал, АЦЛУ, Репортери без граница и Фондација електронске слободе. Како је саслушање почело у среду, Међународна федерација новинара, која представља више од пола милиона новинара широм света, објавила је оглас на целој страници у штампаном издању Тхе Тимес Лондона који је рекао: „Слобода медија трпи трајну штету због континуираног кривичног гоњења Џулијана Асанжа“.
Сада идемо у Лондон, где нам се придружује Тарик Али, историчар, активиста, филмски стваралац, аутор и уредник Нев Лефт Ревиев. Он је коуредник књиге за 2019 У одбрану Џулијана Асанжа. Тарик има нову књигу која ускоро излази под називом Четрдесетогодишњи рат у Авганистану: Предсказана хроника.
Добродошли назад Демоцраци Нов!, Тарик.
ТАРИК АЛИ: Здраво, Ами.
Ами ДОБАР ЧОВЕК: Служили сте у Трибуналу Белмарсх у вези са случајем Џулијана Асанжа прошлог викенда, који је направљен по узору на Трибунал Бертранд Русселл око Вијетнамског рата 1960-их, на којем сте такође служили. Желимо опширно да разговарамо о Авганистану, али то је директно повезано са Џулијаном Асанжом за оно што је оптужен за објављивање, између осталог, ратних дневника у Ираку и авганистанског ратног дневника, хиљада и хиљада докумената о томе шта су САД урадиле у Авганистану деценијама. Можете ли да говорите о значају овог рочишта, ако се о томе говори у ова два дана?
ТАРИК АЛИ: Ејми, као што сте већ истакли, данас је други дан овог суђења. Мислимо да ће томе данас доћи крај. Одбрана данас износи своје аргументе, а њихова линија је врло јасна: О, да је ово политичко суђење, које британски закон не дозвољава. Такође ћемо чути да је Џулијаново здравље лоше као што каже и да није у стању да буде у затвору, оставите на миру да буде изручен Сједињеним Државама.
У ствари, оно што се дешава је казнени покушај британске владе — морам ово да кажем — да покуша да казни Џулијана у име Сједињених Држава. Ниједан британски суд није могао да осуди Џулијана или дозволи да буде изручен према постојећим законима. И стога, и даље постоји нада да ако Виши суд за неколико месеци одлучи да не подржи жалбу САД за екстрадицију, Врховни суд овде више неће подносити жалбе. Постоји и нада да ће Бајденова влада прихватити ову одлуку, ако до ње дође. Ако Виши суд, слушајући случај, и док разговарамо, одлучи да Јулијан треба да буде изручен, одмах ћемо се жалити Врховном суду, што значи да ће то бити одложено. Али чињеница да се Џулијан држи у затвору са највишим степеном безбедности, Белмарш, који је пакао, где му се здравље погоршава, апсолутни је скандал. Ако га уопште треба држати у затвору, то би требало да буде у затвору ниског степена, јер у њих стављају многе корпоративне криминалце када их терете за огромне финансијске злочине. Зашто би Јулиан требао бити у овом затвору је само осветољубивост. Не постоји други начин да се то опише. А ова власт и њен министар унутрашњих послова треба да се стиде, јер одатле долазе наређења.
Оно што је Јулиан урадио је оно што су други радили раније. Као што знамо, то је урађено у доба Вијетнама. То је недавно урадио Едвард Сноуден. Издавање тајни у јавном интересу, то је све што је радио. Не постоји ништа што је изнео што је незаконито, што некоме прети. Управо је објавио документе, које му је предала Челси Менинг, који откривају и разоткривају америчке ратне злочине у Ираку и Авганистану. Осим тога, ВикиЛеакс је објавио документе који су му стављени на располагање, који су савршено легални документи, али су само одбијени за јавност. То је као да се каже да су јавност, грађани Сједињених Држава и остатка света деца, а „не пред децом“. Чинимо злочине, али не пред децом. Али деца знају. А када се деци саопшти и да више информација, настаје потпуна паника.
Они претпостављају да ће се десити да ће Јулиан бити осуђен на смрт, ако буде изручен Сједињеним Државама. Не верујем ни реч амерички адвокати — кажу адвокати који бране Сједињене Државе у Вишем суду. Могу да дају свакаква обећања. Тхе ЦИА, америчка тајна држава може поништити ова обећања кад год хоће, сасвим легално. Они на то имају право. Дакле, нико не верује ништа што је речено.
А казна Џулијана Асанжа је осмишљена да спречи друге да учине исто. То никад не ради. Одвраћање никада не функционише, као што је САД већ требало да схвати из својих програма смртне казне. И у овом случају то неће ићи. Као што открива случај Сноуден, дешава се да неко невин, који ради за неку од ових агенција или у војсци, као у случају Челси Менинг, прочита нешто или сведочи нечему што је толико ужасно да му је против савести да ћути. А ова њихова одлука да изађе у јавност, нико није — није предодређена. То није завера. Они су шокирани оним што су видели. То је случај Џулијана Асанжа. Неће то зауставити кажњавањем. То ће се дешавати изнова и изнова, све док се ови злочини буду чинили. Уместо да суде онима који су починили ове злочине, они циљају на гласника који је објавио вести да се ти злочини дешавају, у сваком појединачном рату који је вођен од 9. септембра, укупно шест ратова.
НЕРМЕЕН СХАИКХ: Тарик, могу ли да те питам конкретно за један од аргумената које су амерички адвокати изнели у Британском Вишем суду, рекавши да би Џулијан, ако буде осуђен, могао да служи казну у Аустралији? Сада Аустралија то није прихватила, а свако суђење које се деси у САД може потрајати и до 10 година. Али колико мислите да је то значајно? Мислим, рекли сте да се може поништити, али мислите ли да ће то променити перцепцију аргумената против екстрадиције?
ТАРИК АЛИ: Па, било би веома — било би веома глуп британски судија, и непоштен — рећи ћу то, непоштен — да прихвати тај аргумент. У суштини, оно што се предлаже је Џулијаново изручење Сједињеним Државама, за шта уопште нема основа. Оно што амерички адвокати говоре на суду, знате, врло брзо ће нестати ако Џулијан буде изручен. Мислим, Аустралијанци га неће прихватити. Док одлука буде донета, чак и ако буде донета, у шта не верујем, Џулијан би могао да лежи мртав у америчкој затворској ћелији. Његово здравље није добро, сведоче сви који су га видели. Дакле, не верујем ни реч од овога. И у сваком случају, то је неприхватљиво. Не треба га нигде изручити. Требало би га одмах пустити.
И ако се Бајден заправо – знате, повукао је из Авганистана, о чему ћемо разговарати за минут, али одбацивањем ових оптужби против Асанжа, Бела кућа ће учинити огромну услугу слободи штампе и слободи новинара да објављују шта хоће. А то утиче чак и на програме попут Демоцраци Нов! Ако би неко ушао у ваше канцеларије са досијеом који разоткрива неки ужасан злочин који се догодио у Сомалији или Јемену или било где, надам се да бисте то изнели у јавност. Сви бисте могли бити ухапшени и оптужени, ако Јулиан падне у овом случају.
НЕРМЕЕН СХАИКХ: Па, Тарик, пређимо на значај, детаље онога што је ВикиЛеакс разоткрио о рату у Авганистану. Враћамо се у 2010, Јулиан говори за Цханнел 4 о авганистанским ратним дневницима.
ЈУЛИАН АССАНГЕ: То је најсвеобухватнија историја рата која је икада објављена током рата.
СТЕПЕН СИВА: И колико је то значајно?
ЈУЛИАН АССАНГЕ: Чини се да не постоји еквивалентно обелодањивање током рата, у време када би то могло имати неког ефекта. Најближи еквивалент је можда Пентагон Паперс који је Даниел Еллсберг објавио 70-их. То је било око 10,000 страница, које је већ било старо око четири године када је објављено.
СТЕПЕН СИВА: И колико страница у вашем извештају?
ЈУЛИАН АССАНГЕ: У овом материјалу има око 200,000 страница. Пентагон Паперс је имао око 10,000 страница.
НЕРМЕЕН СХАИКХ: Дакле, то је Џулијан говорио 2010. за Канал 4. Сада, Авганистански ратни дневници пружају разарајући портрет рата у Авганистану, откривајући како су коалиционе снаге убиле стотине цивила у непријављеним инцидентима у то време, како су тајне специјалне снаге за црне операције јединица је ловила мете за убиство или притвор без суђења, и како су напади талибана порасли и Пакистан је подстицао побуну. Тарик, причај о значају ових открића у то време 2010. године.
ТАРИК АЛИ: Па, оно што су показали, Нермин, је да је рат ишао лоше већ 2010. године, рано — мислим, 10 или девет година након рата. Али они уопште нису добијали рат, што је био утисак код људи код куће. Мислим, пропаганда владе, свих америчких влада укључених у овај рат, била је — након што се рат у Ираку показао као потпуна катастрофа, речено нам је да је, у реду, рат у Ираку, додуше, кренуо лоше, итд. ., итд., био је Буш, овај, тај и други, али Авганистански рат је добар рат. То је рекао Обама. Сматрам да је Обама углавном одговоран за ескалацију рата у Авганистану и убиства која су се догодила. Буш је урадио Ирак. Обама је заиста ескалирао у Авганистану. А Бајден није имао избора осим да се повуче.
Али поента је да су ратни дневници открили да није било начина да Сједињене Државе победе у рату, јер када се према окупираном становништву понашате на начин на који су они радили - било је много малих инцидената пријављених. Сећам се у то време и раније, у пакистанској штампи, бомбардовано венчање, сви сватови и многа деца убијена; огромне цивилне жртве у неким деловима земље. И наставили су то да раде, мислећи да је то начин да пацификују земљу, не учећи ништа из онога што се догодило у Вијетнаму и другим деловима света где су претрпели огромне неуспехе.
А мали високи људи у америчкој администрацији, у Одбрамбеној обавештајној агенцији, у Пентагону, апсолутно нису сумњали да рат иде лоше. Када то схватите, онда морате да донесете одлуку када ћете изаћи, јер ниједна друга одлука није могућа. И као што знамо из Вашингтонских папира касније, у суштини, они су знали да никада не могу добити овај рат и било је огромно заташкавање.
Мислим, сећам се – склони смо да заборављамо ове ствари, али постојала је јавна дебата између генерала о томе да ли да пошаљу више трупа или не у Авганистан, са генералом који је у амбасади у Авганистану, мислим да је МцЦхристал рекао: „ Не желимо више трупа“, јер је знао да то није решење. Али Обама је инсистирао на слању још војника.
Дакле, цео рат у Авганистану, који се заташкавао, разоткрио је 2010. године ВикиЛеакс, а потом и Васхингтон Паперс. Није била тајна шта се дешава. И да покушамо да то прикријемо, да осудимо Викиликс да говори истину, то сада не сече много леда људима који знају. Јавно је познато да је рат био катастрофа.
Ами ДОБАР ЧОВЕК: Тарик, ако можете да упоредите — па, пре свега, ужас који је свет осетио када су медији разоткрили последњи удар дроном у Авганистану, за који знамо, непосредно пре коначног повлачења САД, ове породице, најмање седам људи убијено , међу њима и известан број деце, а испоставило се да се ради о породици човека који је био ан НВО радник и радио је са Сједињеним Државама. Ужас је зато што смо видели штрајк. Видели смо удар дрона и сазнали имена породица. Помножите ово стотине и стотине пута у свим удаљеним областима и другим градовима Авганистана, и онда би људи добили слику шта се дешавало током ових 20 година. Ако бисте могли да причате о овоме и, коначно, о томе како се према авганистанским избеглицама сада поступа у Сједињеним Државама и Европи, и да то упоредите са, па, где сте први пут почели да дајете коментаре, још 60-их година, са вијетнамским избеглицама након Амерички рат тамо?
ТАРИК АЛИ: Па, Ејми, оно што смо видели недељу дана након што су Сједињене Државе објавиле повлачење из Авганистана био је класичан случај коришћења дезинформација, лоших информација и нокаутирања цивила. Читава поента ових удара беспилотних летелица, за које се њихови произвођачи хвале да су најефикасније и циљано оружје икада створено у војној историји, је потпуна бесмислица. Не само ови несрећни чланови породице који су страдали након најаве повлачења, већ, како тачно истичете, током целог рата дронови су правили хаос у Авганистану и Пакистану, с друге стране границе, где је слично напади су уништили паштунске породице. Дакле, знате, када људи потцењују или покушавају да кажу: „Ох, авганистански рат није био тако лош. Неколико невладиних организација је побољшало стање жена”, то је, заиста, само глупост.
И то објашњава оно што многи људи не могу да схвате или не могу да схвате: како то да су талибански герилски борци и милиција вратили ову 20-годишњу окупацију у току седам дана? Како су то могли да ураде? А разлог зашто су то могли да ураде је што су имали подршку јавности. А разлог зашто су имали подршку јавности је тај што су били једина снага у земљи која се одупирала окупацији. То је све. Нико се, знате, није мучио око других ствари. Само су рекли: „Ослободите се овог занимања за нас“. И зато је марионетска војска од 300,000 војника, коју су Сједињене Државе створиле постепено током 20 година, пропала за недељу дана. Чак је и ова војска одбила да узврати. То се никада раније није десило у овој скали у историји америчке империје. У Вијетнаму су створили марионетску владу и марионетску војску, која је, у поређењу са овом катастрофом, била веома ефикасна. Мислим, били су убице и криминалци, али су били ефикасни. У случају Авганистана, они нису могли ништа да створе или изграде.
А главни, основни разлог за то су, наравно, напади дроном, убиства, неселективна мучења која су се дешавала у затвору Баграм и силовања. Нико не прича о силовањима. Људи се стиде. Кад год сам питао, а други су ме питали: „Које су бројке силовања за 20-годишњу окупацију?“ постоји нервоза. Нико неће описати колико је јавних кућа изграђено и створено, у којима су смештене сексуалне раднице које ће служити потребама НАТО армије. То нам нико неће рећи, јер је то још увек забрањено и сматрају да би то била експлозивна вест у Авганистану. Али оно што они не разумеју је да људи знају. Авганистанци знају шта се дешава, јер тамо живе. То је њихова земља.
Сада, када се рат заврши и САД немају другог избора осим да се повуку, очигледно је много људи — рецимо десетине хиљада — који су сарађивали с њима уплашени да ће бити кажњени. Били су уплашени у Јужном Вијетнаму након огромне вијетнамске победе у априлу 1975. У случају Вијетнама, САД су дозволиле више избеглица него што допуштају из Авганистана данас. И шта — шок хорор наших мејнстрим медија: „Погледајте све ове јадне људе заробљене на граници!“ Нису криви Авганистанци или талибанска влада чак ни што су заробљени. Разлог зашто су заробљени је тај што нисте направили аранжмане да их извучете. И до данас не дозвољавају авганистанске избеглице. Ово је шок хорор прича Европе и Сједињених Држава. „Ох, нема више избеглица, молим вас. Имамо довољно.” Али те избеглице добијате због ратова које водите или ратова у које интервенишете, грађанских ратова у које интервенишете. То је оно што ствара избеглице. И онда их не пушташ унутра.
Ами ДОБАР ЧОВЕК: Морамо то оставити тамо, Тарик Али, историчар, активиста, филмски стваралац, аутор, уредник Нев Лефт Ревиев. Коуредник је У одбрану Џулијана Асанжа и издаје нову књигу под насловом Четрдесетогодишњи рат у Авганистану: Предсказана хроника.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити