Тешко је не заносити се хистеријом Обаманије.
Они који желе да задрже ниво главе свакако треба да се држе даље од мејнстрим медија. Џонатан Фриленд, који је писао о јулском говору Барака Обаме у Берлину за најпрогресивније националне новине у Великој Британији Гардијан, без даха је известио да је демократски кандидат за председника САД „скоро лебдео у видику, ходајући до подијума на уздигнутој писти са плавим тепихом као да је некако, магично, ходајући по води“. Иако не помиње други долазак, опис Велике црне наде либералног америчког новинара Јанна Веннера није ништа мање блистав: „Постоји осећај достојанства, чак и величанства, у њему, а испод те лакоће крије се одлучна дисциплина... Попут Абрахама Линколна, Барак Обама изазива Америку да се дигне, да уради оно за чим многи од нас чезну: да призове „боље анђеле наше природе“.
Склоност неких новинара да се клањају моћницима очигледно нема граница. Али шта се крије иза слогана, звучних залогаја и реторике које нам представља Обамина углађена ПР машина и намерно наивни медији?
Супротно широко распрострањеном миту око његове кандидатуре, из његових јавних изјава врло мало указује на то да ће Обама направити значајне промене у спољној политици САД – тема је његовог говора у Берлину и питање које највише утиче на остатак света.
Попут Џорџа Буша, Обама гледа на свет манихејански и верује да Сједињене Државе имају божанско право да интервенишу било где у свету. „Ми предводимо свет у борби против непосредних зала и промовисању коначног добра“, изјавио је он у свом првом великом спољнополитичком говору у априлу 2007. „Морамо водити изградњом 21st века војска... Снажно подржавам проширење наших копнених снага додавањем 65,000 војника у војску и 27,000 маринаца." Тако је народе, либерални амерички постер дечак жели да повећа величину америчке војске, чији буџет за 2008. је већ невероватних 711 милијарди долара – цифра већа од буџета наредних 45 земаља са највећим трошењем у свету заједно.
Важно је запамтити да је Обамино противљење спољној политици Бушове администрације углавном било засновано на тактици – цена и неуспех – пре него на принципијелним моралним примедбама. На пример, Обама верује да је америчка инвазија и наставак окупације Ирака „стратешка грешка“, а не илегалан чин – како је описао бивши генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан – или „врховног међународног злочина“, како је утврдио Нирнбершки трибунал 1946. године. Заиста, за човека који се поноси тиме што је „грађанин света“ Обама чудно ћути о патњама других нација под својом чизмом. Колико пута је поменуо више од милион Ирачана који су погинули због инвазије, према анкети британске компаније Опинион Ресеарцх Бусинесс?
Његово насловно обећање да ће се повући из Ирака заправо није ништа од тога. Ако прочитате ситна слова, видећете да је Обама само обећао да ће повући борбене трупе, које чине само око трећине америчких снага које су тренутно у Ираку и Кувајту. Раније ове године Роберт Кал, Обамин спољнополитички координатор за Ирак, препоручио је да се у Ираку задржи између 60,000 и 80,000 војника најмање до 2010. како би играли „улогу надгледања“ – наводно да би спроводили „противтерористичке“ операције, обучавали безбедност ирачке владе снаге и заштите америчких објеката и грађана.
Смањењем нивоа америчких трупа у Ираку, Обама се нада да ће пребацити 10,000 додатних војника како би ескалирао све крвавији 'добри рат' у Авганистану - на шта је председник Буш "реаговао како треба", приметио је. Заиста, потписивањем наредбе у јулу којом се одобравају илегални амерички војни копнени упади у суседни Пакистан, чинило се да садашњи председник САД одаје почаст сенатору из Илиноиса, који је годину дана раније изјавио да подржава потпуно исту политику. „И даље верујем да немамо довољно ресурса у Авганистану... прави центар за терористичке активности са којим морамо да се носимо и са којим морамо да се носимо агресивно“, рекао је Обама током лета. Упоредите ово милитаристичко држање са овомесечним признањем врха британске војске да се рат не може добити војним путем, и сведочењем садашњег британског амбасадора у Авганистану, који је наводно рекао да је присуство САД/НАТО-а „део проблема, а не решење“ и да је америчкој стратегији „суђено да пропадне“.
Када је у питању Иран, Обама је у јуну рекао америчко-израелском комитету за јавне послове да „нема веће претње за Израел – или мир и стабилност региона – од Ирана“. У интервјуу који је прошлог месеца дао Билл О'Рајли из Фокс њуза о такозваним нуклеарним амбицијама Техерана, Обама је изјавио да „никада не би скинуо са стола војну опцију“. Амерички дисидент Ноам Чомски проницљиво истиче да сталним претњама Ирану војним ударима Обама дрско крши Повељу УН, а такође иде против жеља велике већине Американци, са 75 одсто за изградњу бољих односа са Ираном, према недавној анкети Програма о међународној политици. Штавише, говорећи америчкој кубанској публици 2007. да ће наставити варварски 47-годишњи ембарго на Кубу јер је „то важан подстицај за промену“, Обамина ставовима се не противи само већина Американаца (који углавном подржавају укидање ембарго), али и у супротности са глобалним јавним мњењем, при чему је Генерална скупштина УН гласала са 184 против 4 за окончање блокаде прошле године.
Обамине јастребове изјаве не би требало да буду изненађујуће када се узме у обзир да су већину ратова у Сједињеним Државама у модерној ери иницирали демократски председници – Кенеди и Џонсон у Вијетнаму, Картер у Авганистану и Клинтон у Сомалији, на Косову и у Ираку 1998. године.
Како је једина реална алтернатива републиканац Џон Мекејн, напредњаци у Сједињеним Државама и широм света ће несумњиво надајући се победи Обаме 4. новембра. Међутим, не треба гајити илузије о томе шта то заиста значи. Они који се противе агресивним западним војним интервенцијама у иностранству и глобализацији предвођеној корпорацијама, уплашени климатским променама и заинтересовани за промовисање фер трговине и људских права мораће да наставе да се боре за ове узроке – без обзира да ли је следећи председник Сједињених Држава Џон Мекејн или Барак Обама.
Уређена верзија овог чланка недавно се појавила у Пеаце Невс. [емаил заштићен].
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити