Године 2007. годишња процена америчке националне обавештајне службе (НИЕ), консензус став дванаест америчких обавештајних агенција, закључила је „Са великим поверењем оцењујемо да је Техеран у јесен 2003. зауставио свој програм нуклеарног оружја... Са умереним поверењем оцењујемо да Техеран није поново покренуо њен програм нуклеарног оружја од средине 2007.“ Амерички новинар Сеимоур Херсх је од тада известио да се поверљиви НИЕ из 2011. не слаже са закључцима извештаја из 2007. године.
Насупрот томе, анкета из 2010. коју је спровео Тхе Исраел Пројецт показала је да 80 одсто Американаца мисли да Иран има програм нуклеарног оружја.
Дакле, шта даје? Један од разлога за масовно незнање шире јавности може бити извештавање мејнстрим медија, који редовно помињу иранско нуклеарно оружје или, како је Џон Хамфрис недавно поменуо у емисији Би-Би-Си, „програм нуклеарног оружја Ирана“.
Све то чини овај сјајни пример Питера Оборна, главног политичког коментатора Даили Телеграпха, и Дејвида Морисона веома добродошао.
Оно што је посебно импресивно је колико популарних митова аутори разбијају на 107 страница књиге. Централни део њиховог аргумента је да су САД и њени савезници у Европи „стали на путу решења одбијајући да прихвате право Ирана на обогаћивање уранијума према НПТ [Споразуму о неширењу нуклеарног оружја]“. На другим местима истичу дугу историју мешања Запада у иранску унутрашњу политику, подршку САД иранском нуклеарном програму под шахом и како је у једном процурелом депешу америчког Стејт департмента описао актуелног генералног директора Међународне агенције за атомску енергију као „чврстог у америчком суду“ на Иран. Потпуно изостављена из медијског наратива је чињеница да потписници НПТ-а обећавају да ће дијелити нуклеарну технологију у мирољубиве сврхе – нешто што је Запад очигледно у супротности са Ираном од 1979. године.
За Оборна и Моррисона, агресивно држање Запада нема много везе са заустављањем нуклеарног пролиферације, а све има везе са спречавањем да „Иран постане главна сила на Блиском истоку у супротности са САД“. Понављајући Картерову доктрину, председник Обама је недавно у Уједињеним нацијама објаснио „Сједињене Америчке Државе су спремне да искористе све елементе наше моћи, укључујући војну силу, да обезбеде наше суштинске интересе у региону“.
Ово је можда први пут да је књига коју је коаутор главног политичког коментатора Даили Телеграпха добила позитивну рецензију у Морнинг Стару. Али ово је заиста изванредан рад – разорна оптужница опасног лицемерја западних влада и њихових псића у медијима. Ессентиал реадинг.
Опасна заблуда. Зашто Запад није у праву у вези са нуклеарним Ираном аутора Питера Оборна и Дејвида Морисона објавио је Еллиотт & Тхомпсон Лтд, по цени од 8.99 фунти.
Иан Синцлаир је слободни писац са седиштем у Лондону и аутор Марш који је потресао Блера: Усмена историја од 15. фебруара 2003, у издању Пеаце Невс Пресс. Може се контактирати на [емаил заштићен] https://twitter.com/IanJSinclair.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити