Хајде да се не увлачимо у израчунавање колико тона пиринча, брашна и јестивог уља има у појасу Газе 10 дана након
Оставимо по страни приче о мраку, о томе како деца раде (или не раде) домаћи задатак уз светлост свеће или петролејке. Хајде да чак одложимо дискусију о озбиљним опасностима по животну средину – загађењу подземних вода и мора – које представљају за људе
Хајде да се не увлачимо у то смањење броја, у свођење живота Палестинаца на ниво скоро животиња, на хуманитарни проблем за који је лако доказати да није тако лош колико може бити.
Размишљања о Палестинцима и методама суочавања са блокадом треба да се преточе у дискусију о Израелцима – о онима који креирају политику и многим вредним људима који је спроводе, о бројним грађанима који је подржавају и подстичу. Уместо о количинама дизел горива и брашна, требало би да се говори о логици опсаде и онима који је намећу.
Људи у израелском кабинету, Министарству одбране и служби безбедности Шин Бет добро знају шта раде када забрањују било шта осим основне хране или лекова да прође кроз контролне пунктове, када забрањују улазак сировина и излазак пољопривредних и индустријских производа и спречавају нормалан промет људи за студије, медицинску негу, посао или породицу. Не потцењујте их и не омаловажавајте њихов суд. Савршено су добро знали када су пре више од две године донели одлуку о најстрожем затварању појаса Газе од када је политика затварања почела 1991. да ће та индустрија пропасти, пољопривреда ће увенути, десетине хиљада младих људи ће се придружити незапосленима и безнадежним, да би школама било тешко да раде и да би образовање трпело, да би се канализација вратила и продирала у воду за пиће, да вода више неће стизати до горњих спратова стамбених зграда.
Ова политика је израелској јавности представљена на полузваничан начин као оправдана казна Палестинаца за избор Хамаса (и дођавола са међународним правом). „Квартал-званично“ знамо да је постојало очекивање или предвиђање да ће опсада изазвати гнушање Газанаца Хамаса и окончати његову владу у
Становници Газе имају пуну притужбе, и то с правом, на Хамасов режим. Већ се доказао – углавном члановима Фатаха – као режим страха и репресије. Али врста тактике кажњавања која је тренутно на снази је управо оно што јача Хамас. Уместо да се покрет оцењује на основу његове способности да води владу и испуњава своје владине обавезе да осигура добробит својих грађана, он може кривити ванредну ситуацију коју је створила опсада за сваку манифестацију незрелости и непрофесионализма.
Јавност осећа да је власт део тога. Као и јавност, влада је мета окупационе окрутности. Брутална опсада такође спасава Хамас да се мора носити са контрадикцијом између његове платформе (ослобађање свих
А можда је то управо оно што Шин Бет, Израелске одбрамбене снаге и влада желе?
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити