Холокауст који је капитализам (европска верзија и америчка верзија како се формирао) донео Африци и милионима који су као стока одведени на нови континент – и њиховим потомцима – лебде изнад усијања Њујорка.
Лебди изнад празничне грознице космополитског града са својим добро скројеним присуством црних професионалаца или младих људи који гађају обруче на углу Треће улице и Шесте авеније. (Реч „холокауст“ доводи у заблуду због надљудске нијансе, али зато што је уобичајен израз, јасна је и згодна.)
Као што је случај са било којим холокаустом, ефекти капитализма на Африканце и Афроамериканце не могу се избрисати. (Одсуство аутохтоних људи на њујоршком градском пејзажу олакшава прикривање њиховог холокауста.)
За разлику од још једног шоа (који су починили нацистичка Немачка и њени савезници), америчка наставља да шири институционализовану репресију и експлоатацију, дискриминацију и расизам, понижавање и презир преживелих потомака.
Има довољно подсетника на страшну прошлост која се не може сахранити: мало историјске позадине о квартовима и угловима улица, брзо пребројавање ко су међу просјацима и бескућницима црнци (већина), случајни разговори који откривају пећински јаз у породична историја (најранији пример је колиба за робове на југу). Затим, наравно, пројекти јавног становања.
Свако доба рађа своје масовне борбе. Сада је то фаза Блацк Ливес Маттер, покрета чији је естаблишмент проистекао директно из полицијског лаганог окидача док су се суочавали са црнцима, чија је боја довољна да дефинише њихове животе као незаменљиве. Након великих протеста на ред су дошли организатори, активисти заједнице, елоквентни гласноговорници и писци.
Није онда ни чудо да управо у ово време када израелски војници, полиција и приватно обезбеђење погубљују осумњичене палестинске поседнике ножева, а да нису покушали да их ухвате живе, везе између америчких црних активиста и палестинских активиста расту. Везе се праве са обе стране; они говоре о владаревом презиру према вредности живота, према самим животима Палестинаца и црнаца.
Сличност између сврби прста на окидачу униформисаних у обе земље и правосудних органа који разумеју, легитимишу и избегавају одмеравање казне је спољна опна. Испод су други слојеви сличности.
Не постоји Афроамериканац чија сопствена држава и њени бели грађани њему и његовој породици нису изазвали страшну катастрофу у блиској или даљој прошлости – а и за многе друге у садашњости. Нема Палестинца да Израел и његови грађани нису изазвали страшну катастрофу у прошлости и садашњости − протеривање из домовине; убиство пријатеља и рођака; крађа земље, куће и средстава за живот; кидање корена и преписивање историје; покушај брисања идентитета; разбијање породица.
Огромна прича о успеху коју обе земље приписују себи и коју пласирају на тржиште је други аспект мреже експлоатације и катастрофе која је настала на два друштва – афроамеричком и палестинском.
Овде сличност вришти. Сједињене Државе су земља неограничених могућности и слободе – индивидуалног напретка за свакога ко жели и може. Само не за масе црнаца, којима дугује толико своје акумулације капитала и просперитета. Израел је поновно рођење и чудо, демократија, стартуп нација, мед – за сваког Јеврејина на свету, а не само за Палестинце, изворни народ земље.
Везе и везе које граде Афроамериканци и Палестинци показују да, упркос победницима, побеђени такође пишу историју. Заједничко писање је један од начина да промените њен пут.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити