У нашој борби против апартхејда, велики присталице су били Јевреји. Готово инстинктивно су морали да буду на страни обесправљених, безгласних, борећи се против неправде, угњетавања и зла. Наставио сам да се осећам снажно са Јеврејима. Ја сам покровитељ центра за Холокауст у Јужној Африци. Верујем да Израел има право да обезбеди границе.
Оно што није толико разумљиво, неоправдано, јесте оно што је урадио другом народу да гарантује његово постојање. Био сам веома узнемирен због своје посете Светој земљи; то ме је толико подсетило на оно што се десило нама црнцима у Јужној Африци. Видео сам понижење Палестинаца на контролним пунктовима и блокадама путева, како пате као ми када су нас млади бели полицајци спречавали да се крећемо.
Приликом једне од мојих посета Светој земљи одвезао сам се у цркву са англиканским бискупом у Јерусалиму. Могао сам да чујем сузе у његовом гласу док је показивао на јеврејска насеља. Помислио сам на жељу Израелаца за безбедношћу. Али шта је са Палестинцима који су изгубили своју земљу и домове?
Доживео сам Палестинце како показују на оно што су били њихови домови, које су сада окупирали Израелци Јевреји. Шетао сам са каноником Наимом Атиком (шефом Екуменског центра Сабел) у Јерусалиму. Показао је и рекао: „Наш дом је био тамо. Били смо протерани из наше куће; сада су га окупирали израелски Јевреји“.
Срце ме боли. Кажем зашто су нам сећања тако кратка. Да ли су наше јеврејске сестре и браћа заборавиле своје понижење? Зар су тако брзо заборавили колективно кажњавање, рушење домова у сопственој историји? Да ли су окренули леђа својим дубоким и племенитим верским традицијама? Да ли су заборавили да је Богу веома стало до потлачених?
Израел никада неће добити истинску сигурност и сигурност кроз угњетавање другог народа. Прави мир се на крају може изградити само на правди. Осуђујемо насиље бомбаша самоубица и осуђујемо корупцију младих умова научених мржњи; али такође осуђујемо насиље војних упада у окупиране земље и нехуманост која не дозвољава да кола хитне помоћи стигну до повређених.
Војна акција последњих дана, предвиђам са сигурношћу, неће обезбедити сигурност и мир које Израелци желе; само ће појачати мржњу.
Израел има три опције: да се врати на претходну застоју; истребити све Палестинце; или – надам се – да тежимо миру заснованом на правди, заснованом на повлачењу са свих окупираних територија, и успостављању одрживе палестинске државе на тим територијама раме уз раме са Израелом, обе са сигурним границама.
Ми у Јужној Африци смо имали релативно мирну транзицију. Ако је наше лудило могло да се заврши као што се завршило, мора бити могуће да се исто уради свуда у свету. Ако је мир могао доћи у Јужну Африку, сигурно може доћи и у Свету земљу?
Мој брат Наим Атик је рекао оно што смо ми говорили: „Нисам за овај или онај народ. Ја сам за правду, за слободу. Ја сам против неправде, против угњетавања.”
Али ви знате као и ја да је израелска влада некако постављена на пиједестал [у САД], и критиковати је значи одмах је назвати антисемитском, као да Палестинци нису семитски. Нисам чак ни против белаца, упркос лудилу те групе. И како је дошло до тога да Израел сарађује са владом апартхејда на безбедносним мерама?
Људи су уплашени у овој земљи [САД], рећи погрешно је погрешно јер је јеврејски лоби моћан – веома моћан. Па, па шта? Забога, ово је Божји свет! Живимо у моралном универзуму. Влада апартхејда је била веома моћна, али данас више не постоји. Хитлер, Мусолини, Стаљин, Пиноче, Милошевић и Иди Амин су сви били моћни, али су на крају загризли прашину.
Неправда и угњетавање никада неће превладати. Они који су моћни морају да се сете лакмус теста који Бог даје моћнима: какав је ваш третман према сиромашнима, гладнима, безгласним? И на основу тога Бог доноси суд.
Требало би да упутимо јасан позив влади народа Израела, палестинском народу и кажемо: мир је могућ, мир заснован на правди је могућ. Учинићемо све што можемо да вам помогнемо да постигнете овај мир, јер је то Божји сан, и моћи ћете да живите пријатељски заједно као сестре и браћа.
Десмонд Туту је бивши надбискуп Кејптауна и председник јужноафричке комисије за истину и помирење. Ово обраћање је дато на конференцији о окончању окупације која је одржана у Бостону, Масачусетс, раније овог месеца. Дужа верзија се појављује у тренутном издању Цхурцх Тимеса.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити