Интернет је одлично место за анонимност. Жена може ући у собу за ћаскање на Интернету и претварати се да је мушкарац. Тинејџер може да се претвара да је адвокат и да даје бесплатне правне савете. Блогер са псеудонимом може да разбацује трачеве о влади или Холивуду или корпоративном свету.
But anonymity is a much more precious commodity these days on the Internet. Just ask Chinese journalist Shi Tao.
Прошле године, кинеска влада је рекла Ши Таоовим новинама – дневном листу Цонтемпорари Траде Невс из Чангше у провинцији Хунан – да не увеличава 15. годишњицу гушења Трга Тјенанмен. Када је Ши Тао процурео ове информације у спољни свет путем е-поште, кинеска влада је захтевала да Иахоо достави информације о идентитету пошиљаоца. Иахоо се повиновао. Као резултат тога, Ши Тао је осуђен на десет година затвора.
У Сједињеним Државама, уреднички писци, активисти за људска права и републикански конгресмени оптужили су Иахоо да ставља профит испред принципа у својим односима са Пекингом. Према овим критичарима, интернет провајдер ће учинити све да задржи своју ногу на кинеском тржишту, чак до тачке да укаља идеал слободе говора. Иахоо каже да је једноставно поштовао кинеске законе.
Чудно, у свом овом бесу, нико није истакао да се интернет провајдери суочавају са истом дилемом...у Сједињеним Државама.
Већ неко време америчка влада прати интернет саобраћај унутар Сједињених Држава. Софтвер за надзор, чија се ранија верзија на одговарајући начин звала Царниворе, делује слично као прислушкивање. Званичници америчких органа за спровођење закона морају да добију судски налог да користе програм против одређених појединаца, а јавност једноставно мора да верује да истражитељи не иду даље од свог мандата.
На међународном нивоу, мрачна Агенција за националну безбедност води програм под називом „Ешелон“. Иако се мало зна о врхунској шпијунској агенцији и њеним програмима, Ецхелон је у суштини огроман филтер који тражи кључне речи или фразе попут „ал Каиде“ или „бомбаша самоубице“ у огромној акумулацији глобалне електронске комуникације. Иако је дизајниран да циља на „терористе“ и слично, Ецхелон је коришћен за праћење група као што су Греенпеаце и Амнести Интернатионал у Уједињеном Краљевству. Упркос америчкој уставној заштити, НСА је користила Ешелон за праћење активности америчких грађана. Када је откривено, ово праћење довело је до широко распрострањеног негодовања и закона из 1978. о забрани домаћег шпијунирања осим под одређеним околностима.
Те „одређене околности“, које укључују борбу против тероризма, постале су много већа категорија након што је амерички Конгрес усвојио ПАТРИОТСКИ закон САД после 11. септембра. ПАТРИОТСКИ акт је влади САД дао проширена овлашћења да прогони терористе, што је укључивало и надзор интернета.
Као резултат ПАТРИОТ Ацт, Федерални истражни биро (ФБИ) може сазнати прави идентитет корисника интернета без судског налога. ФБИ само мора да тврди да су информације на неки начин релевантне за истрагу о тероризму или шпијунажи. Према контролној групи Елецтрониц Фронтиер Фоундатион, „ФБИ је агресивно користио ову нову моћ, иако сама агенција није била вољна да открије чак ни најосновније статистичке информације“. Недавни чланак Васхингтон Поста о „Тајној контроли ФБИ-ја” процењује да ФБИ сада издаје више од 30,000 годишњих захтева за приватне информације о Американцима који нису осумњичени за било какав злочин – сто пута више него што је то био случај пре доношења ПАТРИОТСКОГ закона.
Влада САД користи речи као што су „национална безбедност“ и „контратероризам“ да оправда таква кршења грађанских слобода. Као и кинеска влада. Кинеска влада сматра протесте на Тргу Тјенанмен питањем националне безбедности. А кинеска влада сматра да су дисиденти — као и Фалун Гонг и различити ослободилачки покрети — терористима.
Како онда предузеће као што је Иахоо треба да реагује на ову ситуацију? Могла би да следи политику препуштања приватних информација ономе што влада тражи. Или би могао да одбије да пружи било какву информацију на основу слободе говора и закона о илегалном претресу и заплени — што би значило да се супротстави не само кинеској, већ и америчкој влади.
Дајући име Ши Тао кинеској влади, Иахоо је био веома доследан у својој политици. На крају крајева, није дигло велику гужву око ПАТРИОТСКОГ закона. Али доследност није увек добра ствар. По питању интернета и грађанских слобода, Иахоо је доследно грешио.
Џон Фефер (ввв.јохнфеффер.цом) је недавно аутор књиге Северна Кореја, Јужна Кореја: Политика САД у време кризе.