Падилла против Ханфта, јучерашња веома важна одлука америчког Апелационог суда за четврти круг у Ричмонду, не сме да прође незапажено. Много мање неожалошћене.
Уско, Четврти круг је прихватио тврдњу Бушовог режима да је Овлашћење за употребу војне силе Заједничка резолуција (Јавни закон бр: 107-40, 18. септембар 2001.) даје режиму „сва овлашћења неопходна и одговарајућа да заштити америчке грађане од терористичких аката оних који су напали Сједињене Државе 11. септембра 2001.“ и да „та овлашћења укључују моћ притварања идентификованих и почињених непријатеља као што је Падилла...” (стр. 24).
(Примјетите како, када читате мишљење Четвртог круга, звучи као да је дошло право са усана једног од гласноговорника режима?)
Али, шире (тј., више стварног света), одлука би требало да се донесе управо као Деборах Пеарлстеин из Хуман Ригхтс Фирст (чији рад на овим међусобно повезаним питањима тзв. „рата против тероризма“, статуса „незаконитог непријатељског борца“, испитивања, мучења и „изручења“ и , укратко, глобални амерички Гулаг, никоме није премца) изразио је у њој изјава у име Хуман Ригхтс Фирст:
Пресуда суда ефективно проглашава читав свет – укључујући Сједињене Државе – бојним пољем под војном јурисдикцијом, где америчким грађанима могу бити одузета своја уставна права.
(Брзо на страну. Требало би да додам да ми се друга половина Пеарлстеинове изјаве чини неоснованом: „Очекујемо да ће Врховни суд узети у обзир овај историјски случај, и уверени смо да ће судови на крају потврдити право на процес свих грађана САД. Или зашто да номинујете људе као што је Џон Робертс у Врховни суд САД?)
Морамо да донесемо ову одлуку у смислу његовог савременог америчког контекста – баш као што на исти начин требамо да схватимо целокупност урагана на обали Мексичког залива и његових последица. „Судија Ј. Мицхаел Луттиг написао је одлуку за трочлано веће у Ричмонду, Ва.,“ јутрос ЛАТимес нам говори. „Сматра се да је на ужој листи кандидата председника Буша за попуњавање упражњеног места у Врховном суду.
Несумњиво.
Исто тако, управо из истог разлога – тј. због одређених употреба државне моћи, божанског права изабраних званичника, веровања да је извршна власт не само изнад закона, већ и сам закон – Судија Џон Робертс именован је још у јулу да замени судију Сандру Деј О'Конор у Врховном суду САД. Уосталом, у Хамдан против Рамсфелда (15. јул 2005.), одлучено у року од неколико дана од његове номинације за Врховни суд САД, Робертс се придружио незаборавној одлуци Апелационог суда САД за Дистрикт Колумбија која је утврдила да су „сукоби са Талибанима и Ал Каидом различити“— згодно, да су сукоби суи генерис, и да, са тачке гледишта америчког права, постојећих уговора и међународног обичајног права и преседана, нико не може дирати главног извршног директора.
Овом одлуком је закључено:
Недржавни актери не могу потписати међународни уговор. Нити такав актер није чак ни „Сила” која би била квалификована према члану 2 [Треће Женевске конвенције] да обезбеди заштиту испуњавањем захтева Конвенције. Заједнички члан 3 [Треће женевске конвенције] попуњава празнину, пружајући минималну заштиту за такве неподобне у „оружаном сукобу који није међународног карактера који се дешава на територији једне од високих страна уговорница“. Празнина која се попуњава је неуспех неквалификоване странке да буде нација. Стога се речи „не међународног карактера” разумно разумеју као да се односе на сукоб између нације потписнице и недржавног актера. Најочигледнији облик таквог сукоба је грађански рат. Али с обзиром на структуру Конвенције, логично тумачење „међународног карактера“ је оно које одговара основном извођењу речи „међународни“, тј. између нација. Стога, мислим да контекст намеће став да је сукоб између потписника и недржавног актера сукоб „који није међународног карактера“. (стр. 21-22)
Мислим да је филозофија која води ове момке савршено транспарентна. И ово је подједнако тачно без обзира да ли говоримо о природним катастрофама, хуманитарним кризама или људским сукобима - Сједињене Америчке Државе су једно од најдубље конфликтних места на лицу земље, вреди поновити.
Када се користи у име класних привилегија и привилегија голе власти (укључујући и утврђене привилегије оних који заузимају државне институције), државна моћ је добра, и ова овлашћења државе треба да се увећају. Стога Падилла против Ханфта. Хамдан против Рамсфелда. И слично.
Закони и држава постају проблематични само када људи покушају да их искористе на начин који доводи у питање класне привилегије и привилегије голе моћи.
Толико о диктатури „ортодоксне либералне идеологије“.
Као што је један пријатељ написао да ме подсети раније јутрос, једно од најрелевантнијих запажања о државној моћи и прерогативима извршне власти током рата потекло је из стола Винстона Черчила, тадашњег премијера Уједињеног Краљевства, 1943 — „када су опасности с којима се суочавају његова земља је можда била мало озбиљнија од било чега овде“, додаје мој пријатељ.
Рекао је Черчил (види, нпр.Рат против тероризма или рат против правде?” Џефри Биндман, 8. фебруар 2005.):
Моћ извршне власти да баци човека у затвор без формулисања било какве оптужбе познате закону, а посебно да му ускрати суд његових вршњака, у највећој је мери одвратна и представља темељ сваке тоталитарне власти, било нацистичке или комунистички.
Добро је препознати где би се садашњи режим Американаца могао рангирати у очима претходних генерација.
Увек је такође добро гледати „строге конструкционисте“ контрареволуције како напорно раде на Уставу САД. Није мала влада за ове момке. Бар не тамо где је у питању држава у њеним насилним функцијама које разбијају људе и врше инвазију на земљу. Једина велика влада за коју ови момци не могу да нађу ни трага оригиналне намере у свом испитивању Устава САД је она коју покреће идеја општег добра, и која помаже људима генерално, а не селективно. Искључиво.
Боже мој ово is Америка, на крају крајева. Нека у то нема сумње.
Свакодневно расте сенка коју бацају неодговорне елите на Сједињене Државе и свет.
Овлашћење за употребу војне силе Заједничка резолуција, Конгрес Сједињених Држава, Публиц Лав Но: 107-40, 18. септембар 2001.
"Председник потписује закон о одобрењу за употребу војне силе,” Канцеларија секретара за штампу Беле куће, 18. септембар 2001Салим Ахмед Хамдан против Доналда Х. Рамсфелда, министра одбране Сједињених Држава, ет ал. (бр. 04-5393), судија А. Раимонд Рандолпх сар., Апелациони суд Сједињених Држава за Дистрикт Колумбија, 15. јул 2005.
Хосе Падиља против ЦТ Ханфта, командант УСН, Консолидована морнаричка бригада. (бр. 05-6396), судија Ј. Мицхаел Луттиг сар., Апелациони суд Сједињених Држава за четврти округ, 9. септембар 2005."Суд дозвољава Бушу да задржи америчког 'борца' на неодређено време“, Едвард Олден и Пети Валдимер, Финанциал Тимес, Септембар КСНУМКС, КСНУМКС
"САД добиле судску пресуду у случају 'прљаве бомбе'“, Ричард А. Серано, Лос Анђелес тајмс, Септембар КСНУМКС, КСНУМКС
"Суд дао Бушу право да притвори америчког борца“, Нил А. Луис, Њујорк тајмс, Септембар КСНУМКС, КСНУМКС
"Суд пресудио осумњиченом за тероризам“, Боб Егелко, Сан Францисцо Цхроницле, Септембар КСНУМКС, КСНУМКС
"САД могу да затворе грађане без оптужби, судска правила“, Џери Маркон, Вашингтон пост, Септембар КСНУМКС, КСНУМКС
"Оптужница Јосе Падилла, “Уводник, Вашингтон пост, Септембар КСНУМКС, КСНУМКС
"Америка се опрашта од владавине права,” Сиддхартх Варадарајан, Хинду, Септембар КСНУМКС, КСНУМКСАмерички Гулаг, ЗНет, 13
Још један амерички Гулаг, ЗНет, 14
Сједињене Државе против света, ЗНет, 10
Постсцрипт (29. новембар): За више о овој пузећој—а понекад и галопирајућој—америчкој тиранији, погледајте:
"Пентагон шири своју активност унутрашњег надзора“, Волтер Пинкус, Вашингтон постНовембар КСНУМКС, КСНУМКС
Да би извукли један мали пасус из овог важног извештаја, статистичари Велике владе у оквиру америчког естаблишмента желе да влада буде довољно велика и довољно моћна да користи „најбоље информационе технологије и прикупљање података“, што укључује „експлоатацију комерцијалних података“ прикупљених уз помоћ корпоративне Америке, да шпијунирам вас и да шпијунирам мене у нади да ћу ухватити некога у извршењу, или у припреми за наводна издајничка дела – где је шта издајнички треба схватити у истом отвореном смислу као, рецимо, „Рат против тероризма“, са његовим „противзаконитим непријатељским борцима“, и његовим трајним притворима без уставне заштите Хабеас Цорпус-типа права, на основу тога што је амерички председник изјавио да су Сједињене Државе ангажоване у а нова врста рата, да је Соандсо ан противправни непријатељски борац у овом новом рату, а самим тим и оно не примењују се ни уставна ни међународна заштита. Раздобље.
За још две анализе америчке тираније, погледајте:
"У случајевима терора, администрација поставља сопствена правила“, Адам Липтак, Њујорк тајмсНовембар КСНУМКС, КСНУМКС
"Бусх Гаме он Падилла Маи Бацкфире,” Марјорие Цохн, ТрутхоутНовембар КСНУМКС, КСНУМКС
Као што је Адам Липтак известио:
„Израз 'непријатељски борац', према наређењу Министарства одбране од прошле године, укључује свакога ко је део или подржава талибанске или Ал Каиде снаге или повезане снаге.
На саслушању у децембру у случају који су покренули притвореници затворени у поморском објекту у заливу Гвантанамо на Куби, судија је испитивао званичника Министарства правде о границама те дефиниције. Званичник, Бриан Д. Боиле, рекао је да су непријатељства у питању глобална и да би се могла наставити генерацијама.
Судија, Џојс Хенс Грин из Федералног окружног суда у Вашингтону, поставила је низ хипотетичких питања о томе ко би могао бити притворен као непријатељски борац према владиној дефиницији.
Шта је са „малом старицом у Швајцарској која пише чекове за, како мисли, добротворну организацију која помаже сирочади у Авганистану, али је заиста параван за финансирање активности Ал Каиде?“ упитала.
А шта је са становником Даблина „који предаје енглески сину особе за коју ЦИА зна да је члан Ал Каиде?“
А „шта је са новинарком Волстрит џурнала, која ради у Авганистану, која зна тачну локацију Осаме бин Ладена, али је не открива влади Сједињених Држава како би заштитила свој извор?“
Господин Бојл је рекао да војска има моћ да задржи све три особе као непријатељске борце.
Увек запамтите тактике застрашивања које прате репресивне кампање: комбиноване идеје да непријатељства су глобална, и то оно непријатељства ће трајати генерацијама.
Зато морамо да Тиранину дамо неограничене моћи које он захтева над нама како би нас заштитио од зла.
"Главни тиранин,” ЗНет, 25
...мора да су то урадили нацисти, Совјети у својим гулазима или неки луди режим..., ЗНет, 19
"Сама дефиниција тираније,” ЗНет, 20
"Супер Предатор,” ЗНет, 7
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити