Све се дешава тако брзо, непромишљено и намерно. Манипулација проксијем која се годинама кујала испод површине је на отвореном, ружна је, деструктивна и цинична.
Иранско-арапски односи иду од лоших ка гори јер секташка реторика распаљује душе и оправдава неоправдано насиље у позадини међурегионалне борбе за моћ.
Продубљивање тензија, запаљива реторика, посреднички ратови и међусобна демонизација доводе до свега осим отвореног сукоба између Ирана и његових арапских клеветника које сада отворено подржавају Турска и Пакистан.
Ако се иранско-арапска ескалација настави несмањеном количином, све више земаља ће проживети сиријску ноћну мору непроцењиве патње, смрти и разарања.
Немојте погрешити, њихова игра није са нултом сумом у којој један на крају победи, а други губи – дугорочно је то предлог за губитак. Нико, мислим ничија заједница или држава неће избећи гнев рата, сукоба и верског насиља, укључујући Иран и Саудијску Арабију.
А са нуклеарним споразумом између П5+1 и Ирана, још један слој конфузије је закомпликовао ионако хаотичну ситуацију.
'Вежите своје појасеве'
„Следећих неколико година обећавају да ће бити тешке“, или сам бар тако написао пре две године у Невидљивом Арапу, Обећање и опасност арапске револуције:
„Потпотрес револуција могао би бити опасан ако људи нису спремни да се боре против надолазећих сила контрареволуције, које се манифестују у свеобухватним диктатурама у региону, у његовим реакционарним и политичким, верским покретима, секташким групама и са циничним регионалним и међународним моћима. ”
Авај, нико није био спреман на напоре античких режима, посебно у Техерану и Ријаду, као иу Сирији и Египту да преокрену или боље речено да поремете напредовање Арапског пролећа.
И сада их нема зауставити. Судећи по ескалацији у Јемену, Сирији и Ираку, регионална непријатељства заједно са глобалним ривалством полако али сигурно изазивају имплозију читавих нација.
И нема повлачења. Прошломесечна подршка Арапске лиге саудијској војној интервенцији у Јемену против Хута које подржава Иран, уплела је две стране у још један регионални чвор.
Предвођена Египтом, Лига је такође пристала на арапску војну силу од 40,000 у настојању да се супротстави порасту екстремизма и, у практичне сврхе, супротстави се продубљивању иранског утицаја у попут Јемена и Сирије.
Утицајни арапски коментатори позвали су на спречавање америчко-иранског приближавања уједињењем сунита и чак искоришћавањем непријатељства сунитских екстремиста попут ИСИЛ-а према Ирану. Такве глупости ће интензивирати грађанске и комунитарне ратове у нашој средини.
Утицај нуклеарног споразума
Када је реч о Блиском истоку, америчко-ирански нуклеарни споразум је изазвао више питања него што је дао одговор. У новембру 2013. изнео сам седам тако важних питања на која су потребни одговори, међу којима су:
- Шта већа иранска улога у Сирији значи за борбу Сиријаца за слободу од диктатуре и исход тамошњег ужасног грађанског рата?
- Након што је накратко помогао америчким снагама да се боре против талибана након 2001. године, хоће ли Техеран поново сарађивати са САД?
- Хоће ли све чвршћи теолошки троугао – Саудијска Арабија, Иран и Израел – довести регион до нових историјских падова јер опасност од секташких сукоба расте у региону?
Док је Израел одбацио споразум између САД и Ирана, Саудијска Арабија га је подржала у нади да ће обезбедити подршку САД за своје регионалне подухвате – почевши од војне кампање у Јемену – који су углавном усмерени против Техерана.
Убрзо су се САД обавезале да не би отуђиле своје савезнике из Залива и од тада су подржале коалицију предвођену Саудијском Арабијом обавештајним подацима, логистиком и оружјем.
Али САД се такође загревају за Иран. Упркос њиховом инсистирању да нуклеарни споразум не решава њихове веће идеолошке и политичке несугласице, постало је јасно да лед је пробијен и да две стране координирају своје војне кампање против ИСИЛ-а у Ираку и вероватно у Сирији.
Када се све каже и уради, САД се састају, координирају и јасно играју обе стране у своју корист. Све ово поставља питање зашто се Иранци и Арапи састају са својим америчким и турским колегама, али се не желе састати лицем у лице како би се позабавили својим разликама без спољног мешања?
Арапско-ирански самит?
Ово би могло звучати као анатема за усијане главе са обе стране поделе. Али пре него што неко одмахне главом или заколута очима, помислите на америчко-иранске преговоре после скоро четири деценије непријатељства који су довели до великог стратешког продора.
А шта је са прошломесечним турско-саудијским самитом упркос великим неслагањима око Египта, Муслиманске браће, па чак и Сирије? Па, то је свакако добро испало.
А шта кажете на овонедељни турско-ирански самит? Техеран је председнику Реџепу Тајипу Ердогану приредио велики пријем упркос њиховим тензијама и његовим осуђујућим критикама Ирана, оптужујући њен режим распиривања регионалних сукоба у покушају да доминира регионом.
Две стране су препознале важност напредовања у својим односима упркос великим разликама у Сирији, Ираку, Јемену и другде. Чак су се обавезали да ће удвостручити трговину са 14 милијарди долара на 30 милијарди долара.
Исто је могуће, заиста неопходно за Иран и арапски свет на овој кобној раскрсници. Њихов састанак може бити користан на много начина, укључујући одушка и хвалисање.
Критови и популисти са обе стране сигурно ће умањити корисност таквог састанка, па би чак могли да тврде да би такав самит само ојачао положај друге стране и легитимисао њихове тврдње.
Они су такође обавезни да подвуку непрактичност састанка; где би се састајао, ко би кога заступао, а ко би посредовао итд.
Али када има воље и мудрости, сигурно постоји начин. Арапи су могли да одреде делегацију својих националних вођа. Турска би могла бити домаћин састанка, као и Катар. Они би такође могли да се састану на једном месту као што је Мека, да разматрају и преговарају на другом као што је Истанбул и да закључе у Техерану.
Суштина је да не постоји војно решење за политичке и комунитарне проблеме са којима се регион суочава. Ниједна страна секташке поделе не води никуда; боље научите како да коегзистирате или боље живите у овој древној земљи. Иран, Саудијска Арабија и други морају да зауставе трку ка дну. Регион не може да настави да се бори ка провалији.
Стотине хиљада је већ страдало у протеклих десет година. Колико још деце мора да умре пре него што се размотри рационална алтернатива рату?
Дајте шансу дипломатији.
Марван Бишара је виши политички аналитичар у Ал Џазири.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити