Совјетски Савез је нестао 1991. Вашингтон је променио своју антикубанску реторику из хладног рата у људска права. Али остаје једно питање: америчка економска колонија која је пукла 1959. и даље одбија да се преда.
Политика „кажњавања Кубе“, која сада има 53 године, постала је сива и постала потпуно сулуда 1980-их када је Реган пренео свакодневну политику Кубе на десничарске кубанске Американце у Мајамију – осим, наравно, када су избијале периодичне кризе. Али испод овог привидног идиотизма крије се погубнији апсурд.
У мају је, на пример, Стејт департмент одбио захтеве за визе од једанаест кубанских научника, који се такође залажу за побољшање односа између Кубе и Сједињених Држава. Десетине других Кубанаца добиле су визе да присуствују састанку Удружења латиноамеричких студија у Сан Франциску.
Истовремено, Мариела Кастро, директорка кубанског Института за сексуално образовање, такође Раулова ћерка, добила је своју визу, на велико задовољство лидера геј, лезбејских, бисексуалних и трансродних заједница у Сан Франциску и Њујорку, које је посетила. Они се диве њеном херојском раду на ЛБГТ правима.
Ова чудна помешана порука произвела је гласине да је ускраћивање виза показало договор између хакованих кубанско-америчких америчких сенатора и фрустрираног – и осредњег – Стејт департмента. Марко Рубио (Р-ФЛ) и Боб Менендез (Д-Њ) зауставили су именовање Роберте Џејкобсон за помоћника државног секретара за међуамеричка питања. Ускраћивањем неких виза и пооштравањем путовања на Кубу, држава је (мало) умирила два кубанско-америчка солона. Да ли се стратези Беле куће надају да ће посета Мариеле ојачати подршку хомосексуалаца (новац и гласове) Обами?
У међувремену, противници Вашингтона и Хаване нису развили чак ни мали план „поправљања односа“. Заиста, држава је одбацила или ћутала на предлоге Кубе о миграцијама – али само две године. Бела кућа нема времена за Кубу јер тежи реизбору председника.
У мају је америчко-кубанска политика ушла у ЦНН-ову „Ситуациону собу“. Волф Блицер је интервјуисао Алана Гроса (амерички затвореник на Куби) и Жозефину Видал (америчка служба у Министарству спољних послова Кубе). Те недеље, секретар за штампу Стејт департмента Викторија Нуланд уверила је новинаре, а државна секретарка Хилари Клинтон је инсистирала да је Алан невин упркос изјави Џудит Грос (супруге): „Сада знамо да [Алан] јесте прекршио кубански закон. хттп://гроупс.иахоо.цом/гроуп/ЦубаНевс/мессаге/132982
Хилари је такође игнорисала депешу Асошиејтед преса Десмонда Батлера о Гросовим неделима. На Куби је Грос одиграо своју улогу у политици „промене режима” коју подржава влада САД. Бруто је платила Девелопмент Алтернативес Инцорпоратед, која је склопила уговор са УСАИД-ом.
Попут Клинтонове и Нуландове, Блицер је такође одражавао своје незнање – или порицање – Батлеровог извештаја о Гросовим „извештајима о путовању“ са Кубе из 2009. године. Батлер описује из Гроссовог сопственог писаног извештаја његовој компанији, како је Алан шверцовао недозвољени материјал и успоставио непробојне комуникационе мреже на Куби. хттп://ввв.бусинессвеек.цом/ап/финанциалневс/Д9ССХГПГ2.хтм
Блитзер је такође поново увео тему Кубан 5. Деведесетих година Куба је послала обавештајне агенте у Мајами да се инфилтрирају у групе изгнаника које припремају насиље против кубанских туристичких локација. Куба је предала ФБИ-ју налазе агената о складиштима експлозива и оружја у тој области. Године 1990, након што је искористио информације агената да заплени залихе експлозива у Мајамију, ФБИ је ухапсио кубанске агенте — своје доушнике. На суђењу 1998. године, застрашена порота у Мајамију прогласила их је кривима за тешке злочине, а судија их је осудио на драконске казне.
Да ли би их председник Обама могао ослободити – после избора, наравно – у замену за Алана Гроса? „Нема шансе“, рекао је Стејт. Гросс је невин. Њих 5 је осуђено за тешка кривична дела. Ова врста ситне лажи достигла је срамотне нивое. Грос је признао да је прекршио кубанске законе, а прича АП-а потврђује његову кривицу.
Затим се догодио још један чудан догађај. Карлос Гарсија-Перез, директор кубанске канцеларије за радиодифузију (Радио и ТВ Марти), коју финансира влада САД, „назвао је надбискупа Хаване лакејем који је у дослуху са репресивним режимом“. (Вилијам Бут, Вашингтон пост, 5. мај).
Да ли председник Обама мисли да је кардинал, који се залаже за дијалог, једноставно гласник кубанског председника Раула Кастра? Или ово безумље извире из дубљих глупих корена?
Пре педесет две године, на мом првом путовању на Кубу. Гледао сам друштвене промене, срећа је избијала из сиромашних; бес од изгубљеног богатства, имовине, привилегија, статуса и престижа. Такође сам био сведок насиља када су изгнаници из Мајамија уз подршку ЦИА бомбардовали острво.
Већ пет и више деценија САД су ставиле ембарго на Кубу. ЦИА је подржала инвазију изгнаника у Залив свиња у априлу 1961. и спонзорисала хиљаде оружаних напада на острво – тероризам.
После више од пола века, Куба је извезла милион и више Кубанаца на Флориду, и они су променили ту државу – и судбину САД. 2000. године помогли су Џорџу Бушу да постане председник САД. Кубанска контрареволуција је променила судбину САД, а не Кубе.
Иако су револуционарни дани Кубе прошли, Латинска Америка је следила свој пут независности. У марту су империјално незнање и ароганција карактерисали улогу председника Обаме на априлском Самиту Америке у Картахени. Вашингтон је наставио да одбија да дозволи Куби да учествује у будућим дискусијама о хемисфери. Чак је и америчка марионетска влада Хондураса гласала са 30 других држава за укључивање Кубе на будуће састанке. Само је Канада гласала за линију САД. 53 године накупљене жучи.
Обамин одговор својим критичарима овде и на Куби? "Они знају да можемо боље."
Ландау'с ВИЛЛ ТХЕ РЕАЛ ТЕРРОРИСТ ПЛЕАСЕ СТАНД УП игра се у Брава театру у Сан Франциску 8. јуна у 7:30. Цоунтерпунцх је објавио свој БУСХ & БОТОКС ВОРЛД
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити