Bритисх полиција каже да би њихова истрага о тровању бившег пуковника руске војске Сергеја Скрипаља у Солсберију могла да потраје много месеци, али премијерка Тереза Меј је већ идентификовала кривце, тврдећи да је наређење стигло из Кремља. Министар спољних послова Борис Џонсон види инцидент као „део обрасца безобзирног понашања председника Владимира Путина“, што је „заједничка нит која спаја [тровање] са [руском] анексијом Крима, сајбер нападе у Украјини, хаковање њемачког парламента … мијешање у стране изборе“ и „попуштање Асадовим злочинима у Сирији“ (1). Образложење гласи: ако је Путин способан да то уради, онда мора да је крив.
Од Лава Троцког, убијеног шипом за лед у Мексику, до Александра Литвињенка, отрованог полонијумом у Лондону, руске службе безбедности су несумњиво ликвидирале многе противнике Кремља који живе у иностранству. Друге земље су прибегле таквим мерама, а да нису изазвале исту дипломатску пометњу. Француска, Немачка и САД биле су умешане у ону врсту атентата које је спонзорисала држава која је толико увредила Џонсона, али то их није спречило да се придруже њему и Меј у буни против Русије.
Израел је веома водио рачуна да избегне коментарисање, можда зато што је једна од земаља које најчешће „спроводе ову врсту операције, познате као „екстратериторијална елиминација” (2). Списак Палестинаца, укључујући и званичне представнике, које је израелска тајна служба убила у иностранству чини да Руси изгледају као аматери: најмање пола туцета само у Паризу, без озбиљних последица. Лидер мароканске опозиције Мехди Бен Барка такође је нестао у Паризу; тамо су убијена главна представница Афричког националног конгреса у Француској, Дулци Септембар, и недавно три курдска активиста. Преко Атлантика, Орландо Летелије, министар под бившим чилеанским председником Салвадором Аљендеом, убијен је у Вашингтону од стране агената Аугуста Пиночеа, што није спречило Роналда Регана да слави Пиночеа; а Маргарет Тачер је радо попила чај (без полонијума) са диктатором и поклонила му сребрну посуду.
„Екстратериторијална елиминација“ је такође прикладан израз за америчку праксу убијања претпостављених терориста у иностранству помоћу беспилотних летелица. Барак Обама је званично одобрио више од 2,300 таквих убистава током свог председничког мандата. Са своје стране, Франсоа Оланд је признао да је наредио вансудска убиства 'државних непријатеља' док је био председник (у просеку једно месечно током његовог мандата), иако му нико од његових политичких савезника то није замерио током предизборних избора Социјалистичке партије у јануару 2017 (3).
Франсоа де Руги, који је од тада постао председник француске Народне скупштине, чак је тада рекао: 'Да, понекад је неопходно.'
(1) Борис Џонсон, 'Британији су потребни њени савезници да стану уз нас против Русије', Васхингтон Пост, КСНУМКС Март КСНУМКС.
(2) Матхиеу Боулегуе, цит Л'Опинион, Париз, 13. март 2018.
(3) Телевизијска дебата на ТФ1, 12.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити