Постоји известан очај у логици оних који тврде да изопачено решење има заслуге јер је само нешто мање изопачено од оног противника. Мучење је лоше, али га ипак треба користити јер је ваш противник слободан да јој прибегне. Учините то, међутим, само путем судског налога. Бомбардовање болница је страшно, али када завршите, изаберите оне са војним особљем. Ускоро се нечији морални компас не прилагођава толико, колико нестаје у хоризонту релативистичког ужаса.
Много тога је очигледно у рату у Украјини, посебно у вези са снабдевањем и распоређивањем оружја. Украјина ће, најавила је Бајденова администрација, добити касетну муницију, упркос њиховом ужасном досијеу као, у речи коалиције организација цивилног друштва, „неселективно оружје које несразмерно штети цивилима, како у време употребе тако и годинама након завршетка сукоба“. Неки детаљи о томе дати су у Белој кући 7. јула пресс бриефинг Саветник за националну безбедност Џејк Саливан.
Према Саливану, Вашингтон је своју „одлуку о безбедносној помоћи засновао на потребама Украјине на терену, а Украјини је потребна артиљерија да би одржала своје офанзивне и одбрамбене операције“. Све се сводило на континуирану употребу артиљерије у сукобу. „Украјина испаљује хиљаде метака дневно да би се одбранила од руских напора да напредује, као и да подржи сопствене напоре да поврати своју суверену територију.
Саливан даје предност аргументу „они то раде, да бисмо ми могли“, образложењу скитнице. У настојању да умањи кривицу, он сматра да САД имају бољу касетну муницију од оне руске војске. (Тако дивна разлика и сигурно ће узбудити оне који воле слабашне моралне рачунице.) Прво, Саливан износи тврдњу да је Русија „користила касетну муницију од почетка овог рата за напад на Украјину“. Не помиње се потраживања од стране Хуман Ригхтс Ватцх-а да је Украјина већ распоредила касетне бомбе, посебно на подручја под руском контролом у Изијуму и око њега 2022.
Такође се истиче да су руске снаге користиле муницију са стопом неуспеха између 30 и 40 одсто. „У оваквом окружењу, Украјина је тражила касетну муницију како би одбранила сопствену суверену територију. Касетна муниција коју бисмо ми обезбедили има стопу дуд-а далеко испод онога што Русија ради – пружа – не више од 2.5 одсто. Признање је упечатљиво, макар само зато што амерички закон и прописи забрањују пренос касетне муниције са „стопом дуд-а“ већом од 1 одсто.
Кијев је такође удварао Вашингтону обећањем да ће деминирати заостале остатке муниције у питању. Опет, разлози Саливена, такво деминирање би се морало обавити у сваком случају, с обзиром на то да Русија прибегава њиховој употреби.
Само кратко у таквој казуистици Саливен помиње спорну, грозну природу муниције. „Препознајемо,“ рекао је он на брифингу за новинаре, „да касетна муниција ствара ризик од повреде цивила од неексплодираних убојних средстава. Због тога смо одлагали – одлагали одлуку колико год смо могли.” председник Џо Бајден поновио сентимент за ЦНН, тврдећи да је то била „веома тешка одлука са моје стране“. „Разговарао сам о томе са нашим савезницима. Разговарао сам о томе са нашим пријатељима на [Капитолском] брду.” Али портпарол Савета за националну безбедност Беле куће Џон Кирби вероватно је био ближи циљу сматрајући ово оружје „иновативно“ у обуздавању војних напора Русије.
Бајденова администрација је учинила много да избегне оштро неодобравање употребе такве муниције у међународном праву, скривајући се иза појмова тешке дужности. Уједињене нације 2008 Конвенција о касетном стрељиву (ЦЦМ) истиче обавезе држава чланица да „никада ни под којим околностима“ не користе такву муницију; развијати, производити, на други начин набавити, складиштити, задржати или пренети било коме, директно или индиректно, ту исту муницију; и помажу подстицању или подстицању било кога да се ангажује у било којој активности забрањеној држави уговорници према конвенцији.
Члан 3 такође наводи обавезе државе чланице да „уништи или обезбеди уништење све касетне муниције […] што је пре могуће, али не касније од осам година након ступања на снагу“ КЗМ. Немогућност да се то учини може довести до сазивања држава чланица, ревизијске конференције за продужење рока или, у неким изузетним случајевима, продужења за четири године.
број партија Конвенцији, укључујући бројне европске државе које помажу Украјини, достигао је импресивних 123. Ипак, издвајају се три релевантна одсутна са листе: Вашингтон, Москва и Кијев. Док Бајден тврди да је разговарао са посланицима о својој одлуци, 19 чланова Представничког дома се противило у саопштењу прекоравајући трансфер, понављајући позив САД да се „придруже глобалним савезницима и потпишу ту Конвенцију УН-а“.
Потписници такође напомињу да „не постоји таква ствар као што је безбедна касетна бомба – а њихово коришћење или преношење за употребу штети глобалним напорима да се ова опасна муниција искорени, одводећи нас на погрешан пут“. Недостаци из прошлости се такође наводе као застрашујући подсетник о томе шта такво оружје ради. „Америчка историја употребе касетне муниције – посебно наслеђе дуготрајне штете по цивиле у југоисточној Азији – требало би да нас спречи да поновимо грешке наше прошлости. Разлика је сада у томе што је Украјина постала овлашћени заступник за коришћење таквог сировог наоружања и што јој се даје подстицај у погодби.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити