Израелске власти су 30. октобра 2023 рекао да су убили „десетине“ бораца Хамаса у првим данима њихове копнене инвазије. У међувремену, Министарство здравља Газе се бори да задржи свој онлајн с обзиром на недостатак струје, интернета и напада. Ипак, у подне 29. октобра Министарство здравља рекао да је број мртвих у Гази сада 8,005 (од чега су 67 одсто жене и деца). За оне који сумњају у бројке, Министарство здравља је било пуштање спискови умрлих са својим Израел идентификациони бројеви (знак је окупације Палестинаца Газе да када се роде морају бити регистрован не Палестинске власти већ Израела). Саве тхе Цхилдрен каже да је више деце (3,195) убијено у израелском бомбардовању током ове три недеље него што је укупно убијено у свим зонама сукоба од 2019.
Агенција УН за помоћ палестинским избеглицама на Блиском истоку (УНРВА) рекао да је до недеље 29. 1.4 милиона Палестинаца од 2.3 милиона било интерно расељено, а 671,000 се склонило у 150 објеката УНРВА. Већина погинулих од израелских бомби и тенковских граната били су цивили. Однос мртвих између бораца (мало) и цивила (много) је запањујући, далеко изнад онога што се дешава у рату (насупрот томе, од 1,400 Израелаца убијен 7. октобра од Хамаса и других фракција, 48.4 одсто су били војници). Рекавши да су убили „десетине“ милитаната Хамаса – наводне мете – и да су истовремено убили хиљаде Палестинаца, израелске власти су признале свету да је њихов рат довео до далеко више смртних случајева међу цивилима него у борцима.
У међувремену, израелска војска је послала своје булдожере да униште куће и предузећа у северној Гази, као и у граду Џенин на Западној обали. Мало у овом маневру личи на војну операцију, јер ови домови и предузећа нису војне институције. С обзиром на историја рушења стамбених објеката на Западној обали ради стварања насеља и „зид апартхејда“, ово рушење булдожерима у Гази и Џенину изгледа као масовна цивилизацијска кампања етничког чишћења да би се створило оно што израелска политичка класа позиви Велики Израел (Ерец Исраел Хасхлема). Израелска политичка класа је позната по изрека да желе да промене „чињенице на терену“ тако да се сви преговори са окупираним Палестинцима заснивају на тим „чињеницама“, а не на „тврдњама“. Такав је био израелски премијер Бењамин Нетањаху раде деценијама кроз незаконит насеља на Западној обали: брисање чињенице палестинских захтева на њихову земљу и успостављање права Израелаца на целокупно копно од реке Јордан до Средоземног мора. У ствари, изгледа да израелска политичка класа користи сукоб који је почео 7. октобра као изговор да уради оно што је планирала да уради деценијама, наиме, да избрише Палестинце из историјске Палестине и да избрише палестинску нацију као ентитет.
Двије државе, једна држава, три државе
Када су палестинске политичке снаге пристале на „мировни процес“ који је резултирао Привременим споразумом из Каира (1994) и Споразумом из Осла (1994), усвојиле су оно што је познато као „решење са две државе“ за израелску окупацију Палестине. Основни нацрт споразума из Осла био је да ће Палестинске власти (ПА) управљати територијом коју је Израел заузео 1967. (Источни Јерусалим, Газа и Западна обала). Споразум из Осла, тврде Професор Хаидер Еид из Газе створио је „Бантустан“ (као што су „афричке домовине“ које је створила Јужна Африка апартхејда). Импликација успостављања ПА је била да ће неутралисати стварне палестинске претензије на земљу (укључујући право на повратак палестинских избеглица, утврђен резолуцијом УН 194 из 1948. године), и – у исто време – омогућио би израелској држави да промени „чињенице на терену“ стварањем све више и више илегалних насеља. Штавише, после Друге интифаде (2000-2005), Израел одрезати услов „безбедног пролаза“ Осла који је Палестинцима у источном Јерусалиму, Гази и Западној обали омогућио да путују преко ових зона. До 2005. Израел је поништио споразуме из Осла, иако је палестинска политичка класа остала везана за њих као једини комад наде за успостављање државе Палестине (чак и ако би то био мали фрагмент историјске Палестине).
Реалност „решења са две државе“ је нестала како су насеља на Западној обали порасла, како је Израел све више апсорбовао палестинску контролу над источним Јерусалимом, пошто је право на повратак било поништено, и како је Газа бомбардована скоро сваке године. У том контексту неколико значајних палестинских интелектуалаца почео да покрене питање „решења једне државе“, са једном израелско-палестинском државом заснованом на неетничкој, секуларној и демократској идеји држављанства. До 2021. већина научника у региону рекао да стварне чињенице показују да је Израел „стварност једне државе слична апартхејду“. Идеја да је Израел држава апартхејда сада је добро успостављена у Уједињеним нацијама докумената и људска права Извештаји. Ова процена показује две ствари: прво, да су Израел и окупирана палестинска територија већ „једна држава“ и друго, да је то држава апартхејда са Палестинцима у другоразредној категорији. Заговорници „решења са једном државом“ тврде да реалност јединствене државе сада захтева једнако држављанство за све који живе у Израелу/Палестини. Тренутна израелска политичка класа одбија да прихвати идеју демократске и секуларне једне државе, јер су у браку етнонационалистички пројекат „Јеврејске државе“ која брише могућност пуног држављанства за палестинске хришћане и муслимане.
Ако „решење са две државе” више није практично и ако израелска политичка класа блокира „решење једне државе”, онда Нетањахуу и осталима остаје само „решење са три државе”. Ово је решење које настоји да се велики делови палестинског становништва уклоне из источног Јерусалима, Газе, Западне обале, а можда чак и унутар израелских линија из 1948. године, и пошаље их у три државе Египат, Јордан и Либан. Булдожери који долазе иза тенкова у Гази покушавају да потисну палестинске избеглице (70 одсто њих су потомци оних који су послати у Газу током Накбе или катастрофе 1948. године) преко прелаза Рафа на египатско Синајско полуострво. Ово „решење са три државе“ је управо етничко чишћење, а злочин по међународном праву. Деценијама је израелска политичка класа била спремна да води геноцидну политику—укључујући и ово бомбардовање Газе—како би олакшала свој етнонационални, државни пројекат апартхејда који захтева брисање Палестинаца и Палестине.
У 2014. години, након израелске операције Заштитна ивица, Канцеларија тужиоца Међународног кривичног суда (ИЦЦ) отворена истрага о ситуацији у Палестини. Од ове истраге није било много. Током овог актуелног напада на Газу, тужилац Карим АА Кхан отишао је на прелаз Рафа и рекао да би израелска блокада хуманитарне помоћи у Гази могла бити злочин под јурисдикцијом МКС. Заиста, чињеница апартхејда је већ злочин према Римском статуту из 2002. којим је створен МКС. И „реалност једне државе слична апартхејду“ и „решење са три државе“ етничког чишћења су озбиљни злочини који захтевају истрагу. Хоће ли Кан тражити од судија МКС-а да саставе налоге за хапшење израелског премијера Бењамина Нетањахуа и његових колега?
Вијаи Прасхад је индијски историчар, уредник и новинар. Он је сарадник за писање и главни дописник Глобтротера. Он је уредник на ЛефтВорд Боокс и директор Трицонтинентал: Институт за друштвена истраживања. Написао је више од 20 књига, укључујући Тамнији народи Сиромашнији народи. Његове најновије књиге су Борба нас чини људима: Учење из покрета за социјализам и (са Ноамом Чомским) Повлачење: Ирак, Либија, Авганистан и крхкост америчке моћи.
Овај чланак је продуцирао Глобетроттер.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити